Европа сад

Пише: Батрић Бабовић

Кад се ово напише мисли се на Европу данас. У исто вријеме, мисли се на све чињенице о српском народу и његовом односу са савезницима из Великог и Другог Свјетског Рата. Ратници исте историјске стране тог раздобља, данас имају своје мјесто у свијести српског народа. Своју тачку посматрања имају онострани ратници из истог времена. Такође, то имају сви други народи и језици настали од Срба.

У та мјеста укључени су одређени интерпункцијски знакови. Године и године биле су потребне да се докучи природа њиховог смисла и значај њихових постојања. Мучна улога свих аналитика фокусираних на дјело Ива Андрића била је код читалаца његове прозе схватити мисао и смисао два цитата. Један од њих је да “ прошлост никад не пролази „, а други је да “ ријечи служе да сакрију мисли „. Да ли је прошла заједничка историја Срба и Француза? Гдје су у два свјетска рата у односу према српском народу били идеолози заједнице челика и ЕУ? Шта је (с) мисао француско – њемачког плана за Србију? Нестају ли из сјећања и историје Стара и Јужна Србија? Куда води охридска прича о статусу КиМ? Пренебрегава ли данашњица молитве на језеру владике Николаја Велимировића? Пише ли се о Светим Тројицама 2023. године нова страница Охридског Пролога или нови Охридски Пролог? Турбуленцијама, нејасноћама и обманама никад краја. А кад се на све накалеми Европа сад са бројчаницима, обманама и полуистинама, онда настаје глобална српско – црногорска катаклизма.

Економија постаје СВЕ, а јединствено духовно СВЕ подводи се под ништа. Изгледа да се брише смисао да човјек не живи само о хљебу. И да се губи смисао библијског Логоса. Када се све ово сабере, ни Иво Андрић не може објаснити догађања на релацији Срби-Французи-Њемци. Још мање може објаснити унутарсрпске и међусрпске међусобице и размирице. Док је Андрић стварао за цивилизацијске и културне спојнице са меридијанским повезницама, није предвидио инжињеринг два неојезика настала из лингвистике и културе којој је припадао. Зато се српски народ губи у француским везама и њемачким биткама. Наравно, све по светој реченици Винстона Церчила о вјечним интересима. На будућим тумачима Андрићевог дјела остаје да пронађу одгонетку ове енглеске крилатице. Кад се то пронађе, тајна српског бездана биће коначно ријешена, као енигма којој се за сада не види коначан исход! До тада цвјетаће све врсте Европа на домаћи начин, чијим дејствима се ломи српски народ, који у свом растакању учествује као активан саморазарајући субјект без кристално јасног погледа на дане које долазе!