Европа гори: Најтоплији дани у историји
1 min read
врућине
Европу је захватио топлотни талас без преседана, проглашен за најснажнији у досадашњој историји мјерења. Метеоролошке станице биљеже рекордне температуре, системи јавних служби су под притиском, а власти уводе ванредне мјере у покушају да заштите најугроженије.
Према подацима националних агенција, температура је у више градова прешла 40 степени Целзијуса, а у некима се приближила граници од 45. У Италији су издати црвени метео-аларми у 18 градова, укључујући Рим, гдје су температуре досегле 42°Ц. У Шпанији, у Андалузији и Мадриду, жива у термометру је прешла 44 степена.
У Њемачкој, гдје овакве врућине нијесу честе, Берлин и Хамбург биљеже температуре изнад 38 степени. Савезне власти издале су упутства за послодавце да ограниче рад на отвореном и уведу флексибилније радно вријеме. Неки градови су, по угледу на скандинавске земље, отворили привремене “климатске склоништа” за старије особе и бескућнике.
У Француској, страх од понављања смртоносног таласа из 2003. (који је однио више од 15.000 живота) натјерао је власти да активирају 24 јавна расхладна центра у Паризу, уз посебне линије помоћи за угрожене. Министар здравља позвао је становништво да се понаша „као у пандемији – са свијешћу да је ризик стваран и присутан“, преноси ДАН.
Грчка се бори с пожарима у Евији, Родосу и Пелопонезу, уз сталну подршку из Италије и Француске. Током протекле недјеље евакуисано је више од 3.000 људи, а пожари су захватили преко 12.000 хектара шума и маслињака. Сателитски снимци приказују димне облаке који се шире Егејским морем.
На Балкану, Београд, Скопље и Подгорица редовно биљеже између 41 и 43 степена, док Црна Гора разматра привремену обуставу наставе у поподневним сатима. Системи за климатизацију раде без престанка, а електроенергетске мреже су под изузетним оптерећењем.
Љекари широм Европе упозоравају на повећан ризик од сунчанице, топлотног удара и срчаних проблема код хроничних болесника. Према подацима Европског центра за контролу болести, током прошлогодишњег јуна у сличној ситуацији забиљежено је преко 60.000 преурањених смрти, а ове године број би могао бити и већи.
Климатолози подсјећају да је Европа најбрже загријавајући континент – у просјеку двоструко брже од глобалног просјека. Ово љето би могло бити пресудно за промјену стратегије у борби против климатских промјена. Више земаља разматра увођење законски обавезујућих „климатских сиеста“ — прекида рада у најтоплијем дијелу дана, по узору на модел из неких земаља Латинске Америке.
Оно што је до јуче био изузетак, постаје правило. Градови који нијесу грађени за овакву климу сада су на тесту издржљивости. Европска комисија разматра могућност заједничког климатског фонда за санацију штета и помоћ угроженим регијама, док локалне власти уводе краткорочне мјере у нади да ће преживјети још један дан — хладан, макар у сјенкама, парковима или привременим склоништима.
