Европа „цвили“ због руских контрасанкција: САД имуне на муке „партнера“

Пише: Владимир Малишев

Очекивали су Европљани да ће Русија да моли за укидање санкција које су јој увеле САД и Европска унија, а дочекасмо сљедеће – Италијани су замолили да се укину санкције на робу коју су прије „немилих“ мјера пласирали на руско тржиште. То је епилог сусрета италијанског министра спољњих послова, Луђија Ди Маја, са Сергејем Лавровим у Риму.

„Италија игра у истом тиму са Бриселом, али намјерава да инсистира на политичкој процјени утицаја санкција и руских контра-санкција на италијанске компаније“, рекао је Ди Мајо. На конференцији за штампу он је поновио: „Санкције на пармезан тморају бити укинуте.“

И, Ди Мајо није усамљен. Читава плејада европских политичара тражи укидање санкција Русији. Снажно незадовољство због (контра)санкција тиња у Пољској, гдје је потпредсједник парламента говорио о потреби уклањања руског ограничења увоза пољских јабука.

„Ембарго ЕУ против Русије,“ пишу пољски медији, „је велика фарса, јер Њемачка и Француска настављају мирно пословати са Русима. „ЕУ у цјелини намеће санкције, а поједине државе настављају да остварују огромне профите“, рекао је потпредсједник пољског Сејма Петер Згожељски у емисији „Идемо“ на ТВ каналу „Те-Фау-Пе“.

Па, да. Политика је политика, а бизнис – бизнис.

„Источно тржиште“, наставља пољски лист Niezalezna, требало би да буде отворено у интересу пољских пољопривредника.“

У реду. А шта је у интересу руских произвођача? И овде чујемо: „С обзиром да санкције не дјелују, морамо се окренути другим методама политичког притиска.“

Односно, ви отворите руско тржиште за пољску робу, а ми ћемо и даље наставити са неком, новом врстом, притиска на Русију.

Санкције (и руске контра-санкције), наравно, брину Европу. Током недавне расправе у Бундестагу, посланици покрета Алтернатива за Њемачку (АfD) оцијенили су политику санкција против Русије као неуспјешну.

Антируске санкције, према Алтернативи, не само да нису постигле циљ, већ су и „постале препрека политичком рјешењу сукоба на истоку Украјине“. Поред тога, „учешће Њемачке у режиму санкција није било у интересу Њемачке“. Њихов портпарол, Антон Фризен, наглашава да су у источном дијелу Њемачке (становници бивше Њемачке демократске републике показују највеће расположење према Русији) готово сви, осим зелених, сагласни да санкције наносе велику штету економији, те да их је разумније укинути.

И посланиц ХДС/ХСС, Николас Лебел, сматра да „Њемачкој и Европи треба властита стратегија односа с Русијом, која би се темељила на дијалогу, а не на максималном притиску, као што то раде амерички партнери.“ Заправо, извозно оријентисана њемачка економија ужасно трпи због санкције; према неким извјештајима, Њемачка губи 667 милиона долара мјесечно.

А што се тиче изградње гасовода Сјеверни ток-2, влада Њемачке (у лику министра спољњих послова Хајка Маса) се успротивила санкцијама, и позвала Вашингтон да не примјењује санкције против компанија које су укључене у изградњу. Према Масу, Берлин „суштински одбацује“ све интервенције (Сједињених Држава) које погађају читаву Европу.

Ипак, питање ко одређује европску енергетску политику – сама Европу или Сједињене Државе – остаје отворено.

Све ово значи да ће министар Луиђи Ди Мајо и други Италијани морати сами да поједу пармезан, а Пољаци – да оглођу своје јабуке како знају и умију. И сви који су директно или индиректно погођени системом санкција и контра-санкција мораће да израчунају губитке. У међувремену, ми смо научили да направимо добар пармезан у Русији. Још мало, па ћемо научити да правимо и друге ствари.

Извор: ФОНДСК

Прочитајте још:

,,Вјесник“ 1913: Црна Гора и Херцеговина, два чврста српска бедема, чувају успомену на дичне српске синове из земље Херцегове

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: