Evroatlanski plan za uništenje Srbije

Krajem aprila 2000. godine nemački poslanik Vili Vimer piše pismo Gerhardu Šrederu podsećajući ga na konferenciju „Balkan i proširenje NATO“ održanu krajem aprila 2000. u Bratislavi u organizaciji američkog Ministarstva spoljnih poslova i Spoljnopolitičkog instituta Republikanske stranke.

Tema je bila proširenje NATO-a na Balkan. Konferenciji su prisustvovali najviši funkcioneri NATO zemalja (premijeri, ministri odbrane, ministri spoljnih poslova), kaže Vimer u pismu.

Na sastanku su učestvovali i članovi najmoćnijih svetskih elita: Bilderberg grupe, Instituta Karnegi, „Stranog saveta“ Amerike itd. Primećeno je i prisustvo eminentnog albanskog i separatističkog intelektualca iz Prištine, „magnata kosovskih medija“ i člana Bilderberg grupe – Vetona Suroija.

Učesnik ove konferencije bio je i Kameron Manter, iskusni obaveštajac i kasniji američki ambasador u Beogradu, za čijeg mandata je 2008. godine realizovan jedan od njenih najvažnijih zaključaka o „međunarodnom priznanju nezavisne države Kosovo“.

Zaključci izvedeni na toj konferenciji su više nego monstruozni. Sile NATO su detaljno razradile plan uništenja Srbije, navodeći između ostalog da je to ispravka propuštene šanse američkog generala Dvajta Ajzenhauera da vojno okupira Jugoslaviju nakon Drugog svetskog rata.

„Rat protiv Savezne Republike Jugoslavije 1999. godine vođen je da bi se ispravila pogrešna odluka generala Ajzenhauera iz doba Drugog svetskog rata. Zbog toga se tamo iz strateških razloga moraju stacionirati američki vojnici da bi se nadoknadilo ono što je propušteno 1945. godine“.

Predstavnici NATO država su te 2000. godine naglasili kao prioritet da južna srpska pokrajina mora biti priznata kao nezavisna albanska država koja bi momentalno postala NATO članica. Dakle, oni nikada nisu nameravali da ispoštuju Rezoluciju 1244. Štaviše, SR Jugoslavija je proglašena nelegalnom državom.

„Srbija mora biti isključena iz evropskog razvoja“, navodi se zaključcima konferencije.

O ovom događaju srpska javnost je saznala kada je februara 2007. u nedeljniku NIN objavljeno pismo koje je nemački diplomata Vili Vimer, kao učenik skupa, uputio tadašnjem nemačkom kancelaru Gerhardu Šrederu.

Nakon konferencije, 2. maja 2000. godine potpredsednik tadašnjeg Evropskog parlamenta i poslanik Bundestaga Vili Vimer obaveštava Šredera o kriminalnim namerama učesnika skupa protiv SR Jugoslavije i srpskog naroda, tj. plana NATO lidera da se Srbija „isecka“ i tako „onesposobi“ kako više ne bi mogla funkcionisati kao nezavisna balkanska država.

Vimer je zaključke konferencije sveo na 11 tačaka. Tražilo se priznanje Kosova* osam godina pre nego će zvanično biti priznato, iako je Rezolucija 1244 obavezivala sve na poštovanje granica Srbije kao nezavisne zemlje. Iz zaključaka se vide geostrateški i geopolitički planovi u kojima ljudski životi i njihove sudbine nisu važne.

Pismo Vilija Vimera

Berlin, 02. 05. 00

Veoma cenjeni gospodine kancelaru,

rajem protekle nedelje bio sam u prilici da u slovačkom glavnom gradu Bratislavi prisustvujem konferenciji, koju su zajednički organizovali američko ministarstvo inostranih dela i American Enterprise Institut (Spoljnopolitički institut Republikanske stranke). Glavne teme skupa bile su Balkan i proširenje NATO-a.

Konferenciji su prisustvovali veoma visoki politički predstavnici, na što ukazuje prisustvo velikog broja predsednika vlada, kao i ministara inostranih poslova i ministara odbrane iz tog regiona. Među brojnim važnim tačkama, o kojima se raspravljalo, neke od tema zaslužuju da ih se naročito istakne:

1. Organizatori konferencije su zahtevali da se u krugu savezničkih država što je moguće brže izvrši međunarodno priznanje nezavisne države Kosovo.

2. Organizatori su izjavili da se Savezna Republika Jugoslavija nalazi van svakog pravnog poretka, a pre svega izvan Završnog dokumenta iz Helsinkija.

3. Evropski pravni poredak predstavlja smetnju za sprovođenje planova NATO-a. U tom smislu znatno je pogodniji američki pravni poredak za primenu i u Evropi.

4. Rat protiv Savezne Republike Jugoslavije vođen je da bi se ispravila pogrešna odluka generala Ajzenhauera iz doba Drugog svetskog rata. Zbog toga se iz strateških razloga tamo moraju stacionirati američki vojnici, te da se tako nadoknadi ono što je propušteno godine 1945.

5. Evropski saveznici su učestvovali u ratu protiv Jugoslavije da bi, de facto, prevazišli prepreku i dilemu koja je nastala posle usvajanja “Koncepta nove strategije” Alijanse u aprilu 1999. godine, odnosno nastojanje Evropljana da se prethodno dobije mandat UN ili KEBS-a.

6. Ne umanjujući važnost naknadne legalističke interpretacije Evropljana da je, naime, kod širenja zadataka NATO-a preko granica zakonski dogovorenog područja u ratu protiv Jugoslavije, bila reč samo o izuzetku, ipak je jasno da je u pitanju presedan, na koji se u svako doba svako može pozvati, i tako će mnogi ubuduće i da postupaju.

7. Valjalo bi da se prilikom sadašnjeg širenja NATO-a ponovo uspostavi teritorijalna situacija na prostoru između Baltičkog mora i Anadolije, kakva je postojala u vreme Rimskog carstva i to u doba kada je ono bilo na vrhuncu moći i zauzimalo najveće teritorijalno prostranstvo.

8. Zbog toga Poljska mora da bude okružena sa severa i juga demokratskim državama kao susedima, a Rumunija i Bugarska da obezbede kopnenu vezu sa Turskom. Srbija (verovatno zbog obezbeđivanja nesmetanog vojnog prisustva SAD) trajno mora da bude isključena iz evropskog razvoja.

9. Severno od Poljske treba da se ostvari potpuna kontrola nad prilazima Sankt Peterburga Baltičkom moru.

10. U svakom procesu pravu naroda na samoopredeljenje treba dati prednost nad svim drugim odredbama ili pravilima međunarodnog prava.

11. Tvrdnja da je NATO prilikom napada na Saveznu Republiku Jugoslaviju prekršio sva međunarodna pravila, a naročito sve odgovarajuće odredbe međunarodnog prava – nije osporavana.

Posle ove konferencije, na kojoj se raspravljalo veoma slobodno i otvoreno, ne može da se izbegne važnost i dalekosežnost njenih ocena, naročito kada se ima na umu visok i kompetentan sastav učesnika i organizatora.

„Sila ima da stoji iznad prava. Tamo gde međunarodno pravo stoji na putu, treba ga ukloniti.,

Zanimljiv su zaključci iz tačaka tri i deset koji direktno podrivaju pravni sistem Evropske Unije i evropskih država pojedinačno. Pod tačkom tri se kaže da evropski pravni poredak predstavlja smetnju za sprovođenje planova NATO i da je za primenu u Evropi znatno pogodniji američki pravni poredak. U tački deset sledi da u svakom procesu pravu naroda na samoopredeljenje treba dati prednost nad svim drugim odredbama ili pravilima međunarodnog prava“.

Izvor: Rasen; preuzeto sa portala: Nauka i kultura