Ево шта се крије иза Милановићеве изјаве да је Косово отето од Србије…
Зоран Милановић
Јучерашња изјава предсједника Хрватске Зорана Милановића о односу политичког Запада према Косову и Метохији, за које је потврдио да је као саставни дио Србије на силу одузето без сагласности званичног Београда, узбуркало је регионалну јавност као ријетко која изјава прије.
Милановић је, иначе, за разлику од уштогљеног и прорачунатог Пленковића, познат као политичар слободнијег стила у наступу и израженог полемичког дара. Оштре полемике са новинарима и политичким опонентима му нису стране, “дапаче”.
Ипак, јучерашња изјава се неће памтити искључио као још један у низу “Зоранових сензационализама” који ће ући у “утрку” за најгледаније видео записе године, тик уз раме са лудоријама једног Здравка Мамића или, пак, са неким Јутјубером. Она је много више од тога.
Јучерашња Милановићева “пројава искрености” је оголила до коске сво лицемјерство Запада и сав несојлук политика оних држава које се граниче са Републиком Србијом – наших сусједа; сложеност ситуације у којој се налазимо као народ и, у крајњем, значај специјалне војне операције у Украјини као, по многима, посљедњег адута у рукама већине, за деконструкцију актуелног свјетског поретка који је, као што смо могли да видимо у нашем случају, кројен по принципу голе силе, без икакве емпатије, поштовања правде и закона…
Наиме, Милановићево јавно признање да је актуелни међународни поредак труо, кратковид и да није фер, вјерујемо, умногоме је освијетлило хоризонте свима онима који из правца политичког Запада “ишчекују сунце” – спознају и чињенице. Ако ни због чега онда због чињице да је Зоран Милановић, заиста, освједочени србомрзац који ликује над Олујом, назива Србе “шаком јада”, а сада и “опанчарима”. На страну у овом тренутку што он чин окупације Косова Метохије легитимише у вриједносном и политичком смислу – као потез који је послужио ни за шта друго осим да се напакости Србији, значај Милановићеве изјаве је, у томе, и далеко већи, јер освјетљава јасан пут до жртве, али и до џелата – као и његовог коначног признања кривице. На концу, омиљени српски слоган “Косово је Србија”, није само фолклорна појава него историјски фактицитет. И то је, коначно, признао један представник НАТО земље који није Србин, иако то не би могао да докаже ни он сам.
Имајући у виду све ово, тешко је не признати ужасавајући геополитички положај, природу и моћ непријатеља који се давно надвио над Србијом, и не увидјети да се званични Београд, деценијама уназад, перманентно налази између притисака, ултиматума, пријетњи и ратног стања. Ништа срећнија ситуција није ни данас, ако није и гора. С једне стране имамо хомогенизовану, русофобичну олигархију и изманипулисано јавно мњење, док смо с друге стране ми сами, и неколицина оних “изгнаника” који имају сличан или мањи проблем у свом дворишту, па не би да пресуђују на корист своје штете, попут Шпаније. У таквом консталацији ствари, свако одолијевање притисцима јесте рововска борба сама за себе.
Једини начин да се стане у крај америчкој неприкосновености и каубојском односу према суверенитетима других народа јесте стратешка прекомпозиција моћи. Да би свијет постао иоле прихватљиво мјесто за живот, неопходно је униполарну диктатуру свијести и савијести замијенити биполарним или, пак, мултиполарним међунарондим поретком. Највећа опасност по концепт неконтролисаног америчког свевлашћа јесте, заправо, Руска Федерација, којој је неиживљена “пентагонска” воља за моћи, закуцала, малтене, на сами кућни праг. Специјална војна операција коју успјешно у Украјини спроводи Русија наговијештава управо такве процесе. И то је разлог Милановићевог “крика” и критике Запада, одакле, све чешће, могу да се чују управо овакви тонови и константно упозорење да је Русија нуклеарна сила која, просто, не може изгубити конвенционални рат који се води на њеној самој граници, а од кога зависи и њен опстанак. Тога су свјесни европски и свјетски и десничари и љевичари, као и политичке варијације попут Зорана Милановића – декларисаног љевичара “заробљеног” у политичкој арени у којој од 1941. пулсира ништа више осим незауздане доминације фашизма и сваке могуће нетрпељивости према Србима.
Bravo in4s
Браво брате Србине .
Tачно у мету!
Сјајна анализа изјаве овог “крвовата”. Осјетио човјек шта се иза брда ваља па, већ расписује конкурс за новог газду.
Svaki Drang nach Osten se sramno zavrsavao..Bio on Francuski, Poljski, Nemacki, Svedski i sad ovaj Anglosaksonski, svejedno kraj se zna, a zna ga i Zoki.
Zoki zna da i taj narod koji vodi nije platio dugove iz proslosti i boji se da bi mu ovaj put mogao biti isporucen racun, kada Rusi zgrome zapadne sile i odluce da krenu na Balkan.Ovaj put nece biti moguce preletati, pa se sad vadi dok je vreme..
Bravo za portal i ekipu,bravo za analizu,samo jako sloga bice poraz vragu.
Зна он врло добро да је НДХ трајала колико и Вермахт и да ће Крватска трајати колико и Нато буде. Предосећа да рок употребе истиче.
Hrvatska je licila na krofnu kada je bila NDH, a na kiflu lici da bi se Srbima zatvorio izlaz na more.
Postavlja se pitanje kako ce Hrvatska izgledati kada se uspostavi novi svetski poredak, Milanovic to zna i zato na glas razmislja.
Hrvatska iza sebe ima genocid i proterivanje jednog pravoslavnog naroda, Srba, a ni Italijanima i Madjarima nije svejedno.
Hrvati su klatno pomerili u visinu, a ono se mora vratiti kao svako klatno, Hrvati se moraju vratiti na fabricka podesavanja.
Hrvati i hrvatska povjest radi po principu dr.Đekil i mister Hajld….. kad jednom prodaš vjeru za večeru oće to da se desi…
Kad se sete da su bivši Srbi ..onda ide ova izjava OTELI SMO KOSOVO …a onda istog tog dana odluče da šalju tenkove
M 84 za Ukrajinu … tada proradi ustašija u njihovoj krvi …klasične dvojne podvojene ličnosti..pojedinac i kompletan hrvatski rod…
Apodiktika o “otetom Kosmetu” , izrečena pri čistoj svesti jednog latentnog ustaše i osvedočenog srbomrzca , je veče priznanje faktičkog stanja , nego da je stiglo iz usta bilo kog eksponiranog anglosaksonsko – natovskog neonaciste !
Ova izjava ne sme da se tumači kao nagli izliv osecajnosti ,plime iskrenosti i pravde ,”pokajanje pred Bogom” , već krajnje racionalan i praktičan pristup, i pripremu za , a “šta sutra “, kada Rusi istaknu trikoloru u Ismailu ,na par stotina kilometara od Beograda !
Desetka za tekst