Kralj Petar: „Razrešavam vas zakletve prema kralju, prema otadžbini ne mogu!“
Posle meseci konstantnih napada daleko jačih Austrougara, srpska vojska se našla na korak od kraha – bez hrane, odeće i obuće, sa malo municije i, što je najgore, slabog morala.
Agonija je trajala dva meseca… u blatu, po mrazu, snegu i kiši… stalno na oprezu, stalno u rovu i pod neprijateljskom paljbom… bez sna i odmora… Kolubara 1914. godine… Ova dirljiva priča desila se upravo tada.
Posle meseci konstantnih napada daleko jačih Austrougara, srpska vojska se našla na korak od kraha – bez hrane, odeće i obuće, sa malo municije i, što je najgore, slabog morala. Austrougari su stigli do Kolubare, na bečkom drvoru već se slavila pobeda, a svetski mediji javljali su o propasti Srbije.
A onda je pred Kolubarsku bitku, ostareli kralj Petar sa oba svoja sina sišao u rov. Zabeleženo je da je ovo govor koji je održao iscrpljenoj i umornoj vojsci:
„Deco moja!
Vi ste se zakleli da branite otadžbinu i svoga Kralja, ali ja vas razrešavam zakletve date meni, jer životi, i vaši i moj, pripadaju samo Srbiji za koju moramo sada pobediti ili umreti!
Ja sam došao među vas da je, sa onima koji hoće da se bore za njenu slobodu, odbranimo ili poginemo!
Sad je došlo vreme da mi branimo svoju zemlju, njive, ognjišta. Među vama ima i onih koji su posustali i zato svaki onaj koji ne može, neka slobodno odloži oružje i neka se vrati kući, ja mu praštam.
Ostali, napred!”
Reči narodnog „kralja Pere” odzvanjale su mnogo šire od blatnjavog rova. I, kao u bajci, učinile su nemoguće!
Preporođeni vojnici, odmoreni u skladu sa briljantnim planom generala Mišića, nezaustavljivo su jurnuli na neprijatelja i potisnuli ga donoseći Srbiji pobedu o kojoj se i danas priča u vojnim školama širom sveta.
Nemačke novine su posle Kolubarske bitke pisale:
„Srbija je još jednom vaskrsla iz groba Kosova polja i iz Kolubarskog vrela crpiće tokom čitavog jednog veka gordu hrabrost za najveće bitke.”
https://www.youtube.com/watch?v=74Q7RsDEP3E
https://www.youtube.com/watch?v=Fy2W24ldcG0#t=53
Vredi napisati koju o sadejstvu gen. Z. Misica i gen. P. Sturma.
Autor čuvenog „Sirano de Beržerak“, Francuz Edmon Rostan, divio se viteškom postupku kralja da dijeli sudbinu svoje vojske i zajedno sa njima pregazi po ledu i bespućima Albanije put do Drača, iako star i bolestan. Pjesma se zove „Kralj Petrova četri vola“, a na žalost dosta kvaliteta je izgubila na prevodu, mada se vidi da je izuzetno nadahnuta.
Kralj Petrova četiri vola
Kralj Petar ide, jer ići mora
Preko busenja, stenja i gora.
Tajanstven pred njim stoji put.
Sa štapom, samo u svom mundiru,
On ide moru, izgnanstvu, miru.
Ide u bajke rečne kut.
Četiri vola, s jarmom u luku,
Raonik slave, herojstva vuku.
No unuk Karađorđa, lav,
Da se sa bojnog polja iščupa
Četiri vola moraju skupa
Da upotrebe napor sav.
Srbin, taj pesnik, ratnik, što stvori
Da zemlja peva, da barut zbori,
Da Petra Prvog, borca tog
Osvetli dušu, stvori za Njega
Ta kola, spojiv ostatak sprega
S ostatkom zadnjim topa svog.
Srbija ce opet vaskrsnuti iz groba Kosova polja i iz Kolubarskog vrela crpice gordu hrabrost za najvece bitke
„U istoriji dugog mučeništva Srbije nije bilo herojskije figure od kralja Petra. Patriota među patriotama, on se borio zajedno sa svojim vojnicima, sve dok nije pao u nesvest od proste iznemoglosti, u toku bitke kod Pirota, i inspirisao je trupe svojom hrabrošću…“
„The Ilystrated London News“ od 4. decembra 1915.
Najveći kralj koga je Evropa imala u 20. vijeku, bez premca po odnosu na Krunu, državu, narod i Crkvu. Svemu je znao mjesto, a sebe je svetosavski stavljao niže nego je to trebalo. Sve je podređivao državi i svom narodu! Veliki Kralj Petar Oslobodilac!