Evo još jednog dokaza da su Šiptari stranci na Kosovu
Dokaz nad dokazima da su Srbi vekovni narod, najstariji na Kosovu i Metohiju, koji brani sva današnja srpska prava na južnoj pokrajini Srbije je Otomanski defter (zvaničan dokument Osmanlijskog carstva)! U njemu se do detalja navode srpske kuće na Kosovu, kao i tačan broj Albanaca koji je tada živeo u Prištini, Vučitrnu i drugim mestima!
Ovaj defeter – opšti katastarski popis datira iz 1455. godine i zabeležen je u zemlji Brankovića, a objavio ga je “Orijentalni institut u Sarajevu” i on dokazuje da su Albanci zapravo pridošlice na Kosovo.
Osmanlijski popisivač je zabeležio da na KiM postoji 480 naseobina u kojima živi 13.696 odraslih muškaraca, 12.985 kuća, i još 14.087 nosioca domaćinstava (pošto je postojalo i 480 udovica). Neki odrasli muškarci nisu imali svoje kuće, pa su tako zabeleženi kao siromasi. Neke kuće su deljene na više domaćinstava.
Pažljivim proučavanjem onoga što je zabeležio osmanlijski popisivač na KiM ustanovljena je frapantna etnička struktura stanovništa.
Sredinom 15. veka postojalo je skoro 13.000 srpskih kuća u svih 480 sela i varoši na Kosovu i Metohiji. Pored naših, tu je bilo i 75 vlaških domaćinstava u 34 sela, 46 albanskih u 23 sela, 17 bugarskih u 10 sela, pet grčkih u Lauši i Vučitrnu, jedno jevrejsko u Vučitrnu i jedno hrvatsko.
Dakle, pre 500 godina, postojalo je na Kosovu samo 46 albanskih domaćinstava u 23 sela (u proseku dve kuće po selu, nijedno jedino čisto albansko), dok je srpskih bilo skoro 13.000 u svih 480 naseobina. Slovima: trinaest hiljada u četiri stotine i osamdeset mesta naspram četrdeset i šest u dvadeset i tri. I ne samo to nego ne postoji zabeležen čak ni jedan jedini toponim albanskog porekla (uostalom, i danas Albanci na KiM uglavnom koriste srpske toponime, počev od imena samoproklamovane države Kosovo koje na albanskom jeziku ne znači ništa, odnosno, imena koje je srpskog porekla, pa sve do naziva prestonice – Prištine).
U ovom popisu na 210 toj strani može se do detalja videti svako ime i prezime čoveka koji je tada živeo u Prištini, a zanimljivo je da Albanaca nije bilo ni od korova, već su sva srpska imena nanizana na ovom popisu!
Isti slučaj je i sa Trgovištem, Vučitrnom, Topolnicom i Labom!
Prema poslednjem popisu stanovništa na teritoriji AP Kosovo i Metohija koji je sproveden početkom aprila 2011. godine, tamo je živelo 1,7 miliona ljudi. Ovaj broj uglavnom obuhvata Albance, pošto popis nije sproveden u četiri opštine na severu pokrajine, a i najveći deo Srba južno od Ibra ga je bojkotovao.
Jeste, ali ne ove sadašnje, sve manje i manje, nego Srbije koja se sastojala od Bosne i Raške.
I Dubrovnik je odvajkada bio srbski…
Da i on nije bio srce Srbije?
Pa šta predlažeš Đukiću? Kako da tu „nepravdu“ ispravimo! Hajde, nemoj samo kukumavčit, predloži nešto! No u svim varijantama koje bi mogao smislit Albanci su tu, jedino ako primijeniš metod etničkog čišćenja kao što je pokušan 99. Drukčije, moraš nać mjesta tim Albancima! Što se tiče mene ja mislim na onu izreku: „bolje s mirom nego s čirom“! Možete li zajedno živjet sa oko 2 milona Albanaca (ili Šiptara kako volite da ih oslovljavate iz ljubavi). mislim da ne možete jer vi Srbi stalno kukumavčite da vas neko ne poštuje, ne voli, da vas mrzi, da vam otima jezik, zastavu i ne znam šta, da nijeste na rukovodećim položajima itd! voliuo bih da čujem tvoj odgovor i predlog.
„Nomen est omen“ (ime je znak) – kažu stari Latini (za neznalice: Rimljani i okolina). Pogledajte ime „Kosovo“ i recite mi, šta to znači na albanskom? Ili, šta na albanskom znači: „Priština“; „Šar planina“, „K. Mitrovica“, „Peć“, „Vučitrn“, „Leposavić“, „Prizren“, „Orahovac“, „Podujevo“, „Nerodimlje“…? Ništa! Toponimi jasno kažu ko je tu odvajkada, a ko je pri-došao. Ovo ja samo,onako, „u prolazu“, da dopunim gornji tekst, znam da je ovo opštepoznato.