• Друштво

ЕУ: У украјинској кризи Јужни коридор против Јужног тока

1 min read

11 година ‎ ИН4С

Европска комисија је потврдила да ће већ ове године почети изградњу Трансјадранског гасовода (ТАП) – од Азербејџана до Италије, као кључног дијела Јужног гасног коридора који би требало да смањи удио снабдјевања Европе природним гасом из Русије, и да умањи значај планираног гасовода Јужни ток који треба да прође и кроз Србију.

Аустрија је из пуке економске потребе управо потписала споразум с Москвом о учешћу у Јужном току, којим би у Средњу и Западну Европу годишње стизале по 63 милијарде кубних метара природног гаса из Русије.

Чланице Европске уније које су прије више година потписале споразуме с Русијом о изградњи Јужног тока, противе се кочењу тог пројекта, које се прелама с украјинском кризом. Неки аналитичари тврде да „Европска комисија сматра да је претња блокадом Јужног тока важна полуга у преговорима с Москвом о
будућности Украјине“.

То је ставила до знања америчка агенција за стратегијске прогнозе Стратфор, а извори у Европској комисији су новинарима незванично пренијели да ЕУ, у условима озбиљне кризе с Русијом око Украјине, уопште не може одобрити Јужни ток, утолико прије што је Брисел још прије указао да уговори земаља Еу и Русије о том пројекту крше неке основне прописе ЕУ. Неке чланице ЕУ траже увођење економских санкција Русији, иако би то погодило руске компаније које Унију снабдјевају гасом, и изазвало велики скок цијене гаса, док је веома велики притисак САД и НАТО да се одмах крене у крупне стратешке пројекте за битно смањење зависности
од руског гаса.

Американци никад нису крили одбојност према дубљем енергетском повезивању Европе и Русије и зависности Европе од Москве. Амерички државни секретар Џон Кери је на једном недавном скупу НАТО изјавио да је смањење енергетске зависности ЕУ „хитно потребно, ако желимо да Европа остане цјеловита и слободна“.

Кери је затражио и снажно јачање америчке и европске економске сарадња кроз споразум о слободној трговини, о којем преговарају Брисел и Вашингтон „чиме би се постигло много више од пуког утврђивања начина на који послујемо“. Али Стратфор предочава да је „Јужни ток исто толико важан потенцијалним учесницима у том пројекту, јер би довео значајне инвестиције и отворио радна мјеста у неким најсиромашнијим државама ЕУ, а заобишао би нестабилну Украјину као транзитну земљу“ за испоруке гаса.

„Јужни ток је опипљив пут за обезбјеђивање природног гаса у часу кад су други извори далеко од стварности и неизвјесни“, напомиње америчка агенција. Пољска, Шведска и балтичке чланице ЕУ, међутим, траже да се због украјинске кризе заведу и економске санкције Русији, макар то погодило и руске гасне и нафтне компаније-снабдјеваче ЕУ, а премијер Пољске Доналд Туск је затражио да се одмах крене у стварање унутрашње енергетске заједнице ЕУ.

Званичници блиски одлазећем европском комесару за енергетику Гинтеру Етингеру су саопштили да за Европску комисију изградња Јужног тока нема првенство, а мора се сагледати и у склопу украјинске кризе, мада јесте добродошло све што доприноси додатном снабдјевању Уније енергијом.

Али, у неким државама ЕУ и Европској комисији има мишљења да управо изградња Јужног тока не доприноси разноврсности извора снабдјевања енергијом, јер је то и даље руски гас. Ипак, аналитичари и европске дипломате у Бриселу прихватају оцјене да, без постојане сарадње с Русијом, ни средњорочно није могуће обезбједити енергију за свјетску конкуретност европске индустрије и потребе становништва ЕУ.

Опредељење за Трансјадрански гасовод, као кључни елеменат Јужног гасног коридора и напуштање директног, Јужном току супарничког пројекта за гасовод Набуко, утицали су на то да Аустрија која половину енергетских потреба подмирује руским гасом, крајем априла склопи с руском компанијом Газпром уговор којим ће крак Јужног тока из Мађарске ићи до великог аустријског гасног терминала Баумгартен и даље у Италију.

Европски комесар за енергију Етингер је крајем априла изјавио азербејџанској агенцији Тренд да је „циљ Европске комисије одувјек био да отвори Јужни гасни коридор за Европску унију, тако да то непосредно и физички повеже тржиште гаса ЕУ с највећим налазиштима природног гаса у басену Каспијског мора и Блиског истока“.

Трансјадрански гасовод би требало да буде изграђен до 2019. године и из налазишта Шах Дениз у Азербејџану би, преко Грузије, Турске, Грчке, Албаније и Италије, годишње испоручивао Турској шест милијарди кубних метара гаса, а ЕУ десет милијарди кубних метара природног гаса.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: