ЕУ у српском огледалу: Народ све јасније види обману
Фото: Profimedia
Све што су бриселске бирократе годинама скривале иза шарених флоскула о „европском путу“ Србије, данас се урушава пред чињеницама. Најновије истраживање Евробарометра, које је објавила сама Европска комисија, показало је да чланство Србије у ЕУ подржава тек 33 одсто грађана – најмање од свих земаља кандидата.
Оно што је српски народ одавно осјећао, сада је потврђено бројкама: Срби највише повјерења имају у Русију и Кину, док је ЕУ тек на трећем мјесту. „Колективна свијест“, како каже публициста Слободан Рељић, показала се снажнијом од свих медијских манипулација и политичких притисака.
„Скоро три деценије нас држе на кратком повоцу из Брисела, а посебно из Берлина и Париза. Још 2000. године на тајној конференцији у Братислави закључено је да Србија мора трајно да буде искључена из европског развоја. И то је суштина: ЕУ за Србе нема ништа добро“, подсјећа Рељић.
Пракса је то потврдила. Србија је уступила дио територије на Косову и Метохији, распродала природна богатства, прихватила „реформе“ диктиране од страних НВО и експерата, а данас је у ситуацији да јој министар иностраних послова најављује увоз радне снаге из Африке, док народ масовно одлази.
Док власт и даље говори о „стратешком циљу ЕУ интеграција“, грађани све јасније увиђају да се права подршка националним интересима налази на Истоку. Евробарометар је јасан: Русија и Кина више разумију позицију Србије на Космету, положај Срба у Црној Гори и БиХ, него што то чини Брисел.
Западне „донације“ показале су се као шарена лажа, док је стварна сарадња најбоље функционисала управо са Кином и Русијом. Истовремено, унутар саме ЕУ расте незадовољство – популистичке и евроскептичне снаге добијају предност у Њемачкој, Француској и Британији, што показује да и народи Европе траже отпор бриселској диктатури.
„Европска унија не може никоме да буде од користи. Она нас једино може припремати за бацање на источни фронт, у туђем интересу. А на Балкану се већ назире сценарио ‘Украјине ван Украјине’“, упозорава Рељић.
