ЕУ признаје: Пријети нам распад

У европској јавности ипак не јењава забринутост после договора водја Европске уније у Братислави да јачањем безбедности и спољних граница спрече илегалну имиграцију и тероризам, а посебно сагледају мере за побољшање живота младих, и у освртима медија се упозорава да Унији прети распад ако је покреће само страх.

И то страх грађана за животну и економско-социјалну безбедност и страх политичких елита на власти да би имиграција, тероризам и социјалне невоље могли додатно ојачати демагошке, популистичке снаге и онда довести до тога да се изгуби власт, а управо се очекују избори у Немачкој, Француској, Холандији, референдум у Италији.

Оцене су различите око домета и снаге усвојеног програма мера у Братислави, а лист италијанских пословних кругова Ил соле 24 оре наводи да Банка Америке у најновијој анализи указује на то да менаџери великих светских финансијских корпорација виде распад Европе као једну од највећих и не невероватних опасности по светску стабилност.

За управљаче моћних светских фондова су такве кључне опасности најпре такодје избор Доналда Трампа за председника САД и поновна девалвација у Кини, каже Ил соле 24 оре.

Лист оцењује да се „Европа срушила са свог Олимпа самозаваравања пошто се у шоку пробудила ненаданим и жестоким искакањем Велике Британије из ЕУ“ и суочила са све већом структурном кризом и немилим стањем.

Уводник дневника италијанског бизниса се подудара с оценама многих европских коментатора и првих анализа да су, уз Брегзит, крајње узнемирену европску политичку елиту у владама и институцијама ЕУ, на покушај „темељитог самоосвешћивања“ натерали даља навала илегалне имиграције (сад преко Либије), нарастање популизма, национализма и деснице у чланицама Уније, као и болешљив привредни раст и велика незапосленост.

Нарочито француски и немачки коментатори желе да виде заокрет у заједничком наступу и порукама које су председник Франсоа Оланд и канцеларка Ангела Меркел јасно желели да предоче као обнову „немачко-француске покретачке снаге“ и осовине ЕУ.

Ипак за европску јавност је остало недовољно јасно шта тачно значе и шта као решење и то хитно очекивати од речи Ангеле Меркел да се „морамо сучелити са бригама, надама и жељама људи и то учинити на реалистичан начин“.

Исход заседања у Братислави је показао да, како то виде аналитичари, још нема заједничког политичког програма водја и држава ЕУ за излазак из кризе опстанка, већ је то био више покушај повраћаја узајамног поверења, минималних заједничких именитеља за обнову европске градјевине.

Брегзит може довести до свести да „ако не радимо заједно, пропашћемо“, како је упозорила Ангела Меркел, али и до даљег растакања Уније јер су и даље јаки сукоби интереса чланица на истоку ЕУ и оних на северу и југу.

Узрујаност и пометња у сагледавању онога шта треба учинити за спас Уније су довели до тога да први пут буде затражено да нека чланица, Мађарска, буде избачена из европских редова.

Мадјарска и Пољска, пре свега, али и Чешка и Словачка траже повратак овлашћења са институција Уније и јачање положаја „државе-нације“, док средоземне земље ЕУ сматрају да се мора темељито преокренути крута политика „стезања каиша“ и инвестицијама и лабавијим буџетским приступом подстаћи привредни раст и запошљавање.

Ту наилазе на противљење Немачке и богатих северних чланица Уније, али је, иако у Декларацији и Мапи пута, договорених мера за обнову и опоравак није ништа опипљивије речено за економско-социјални бољитак, ипак подржана одлука Европске комисије да удвостручи фонд за инвестиције у којем ће бити 630 милијарди евра.

Декларација и Мапа пута из Братиславе тек треба да буду потврдјене на самитима ЕУ у октобру, децембру и марту, кад ће бити прослављена 60-годишњица оснивања Уније, а предизборна истраживања јавности у „осовини ЕУ“, Француској и Немачкој, примећују аналитичари, указују на то да су изгледи тамошњих владајућих странака врло нестабилни и да је крајња десница у успону.

Тешко ће до преокрета ка „темељним европским вредностима“ и снажније победе демократских снага доћи ако се становништву буде само махало „страшилом“ екстремних, популистичких, десно-националистичких опасности.

И владајуће партије и сви у Унији, закључак је многих коментатора, морају опипљиво понудити, уз јако добродошао договор о јачању одбране, заштите спољних граница и сламања миграције и тероризма, и како ће и кад решити проблеме економског таворења.

А то значи пружити одговоре и на огромно незадовољство градјана због стезања каиша и губљења радних права и тековина социјалне државе због преовладавања неолибералног капитализма и глобализације.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: