EU: Istok ostao istok?

U kontekstu događaja koji se dešavaju ovih dana u Ukrajini, gde opozicija izvodi ljude na masovne ulične proteste protiv odlaganja potpisivanja sporazuma o asocijaciji sa EU koje je preduzela vlada, indikativno izgleda prognoza Bečkog instituta za međunarodnu uporednu ekonomiju za zemlje Istočne Evrope 2014-15, godine, objavljena ovih dana. Glavni zaključak koji izvode autori referata sastoji se u odsustvu izvora ekonomskog napretka.

Aktualna prognoza za dati region, ne prva za poslednje godine, posebne novine ne donosi. Saopštavajući o njoj nemački Neus Dojčland, na primer, objavio je komentar pod nazivom: Mračna ocena ekonomije Istočne Evrope.

Kako se ističe u referatu, 2012. godine 8 od 17 zemalja u datom regionu nalazilo se u stanju recesije. Četiri od njih – Češka, Slovenija, Mađarska i Hrvatska – članice su EU. Po oceni naučnika, naredne godine samo od Mađarske može da se očekuje prevladavanje negativnog trenda. Što se tiče Poljske, gde je do danas nivo dinamičnog napretka ekonomije premašio prosečni pokazatelj za EU, tamo se desio osetni pad.

Posebno žalosno, po rečima autora referata, izgleda situacija na tržištu rada. Izuzev baltičkih država, nezaposlenost 2013. godine je skočila u svim ostalim zemljama Istočne Evrope. Ovde vodi sa 17,5% nezaposlenih Hrvatska, između ostalog novopečena članica EU. Iza nje sledi Slovačka sa 14,5% i Bugarska sa 13. A u Makedoniji i Bosni koje pretenduju na stupanje u EU, i, po izrazu nekim medija „posebno maženom“ od strane Brisela Kosovu, broj nezaposlenih se kolega oko 30%.

Van granica EU, konkretno u Rusiji, Kazahstanu i u istoj toj Ukrajini, podvlače bečki eksperti, unutrašnja potražnja minule godine bila je osetno življa. Šef odeljenja za zemlje i regione Evropskog instituta, magistar ekonomije Vladislav Belov uzrok problema vidi u trci Brisela za novim članovima.

Odluka o primanju zemalja Istočne Evrope bla je politički motivisana. One nisu bile spremne za stupanje u EU. Sa ekonomske tačke gledišta to je bila, po meni, očigledna greška. Mislim da Brisel to odlično shvata, kao što shvata i to da Ukrajina nije spremna za asocijaciju sa EU, da ne govorimo o stupanju. Ali, kako bih rekao, politički svrab da se u EU uvuče što je moguće više članova, može da odigra sa ovom organizacijom zlu šalu.

Zanimljivu nijansu u pogledu stare i nove Evrope istakla je u nedavnom radijskom intervjuu rumunska spisateljica Frančeska Banču koja živi u Berlinu.

24 godine posle pada Berlinskog zida Evropa još uvek ostaje podeljena. Ovde svi još misle u kategorijama Istok i Zapad. Malo ko od zapadnih evropljana zna nešto o realnom životu u Bugarskoj ili Rumuniji, na primer.

Ostaje da citiramo Redjarda Kiplinga Zapad je Zapad, Istok je Istok i oni se nikada neće sastati. U svakom slučaju, tako kako se to radi sada u Ukrajini teško da vredi sastajati se.