Episkop Teodosije: Nikome do sada nije uspelo da nas iskoreni sa ovih prostora, neće ni sada

U manastiru Gračanica Episkop Raško-prizrenski Teodosije sinoć je služio Moleban za stradalni narod na Kosovu i Metohiji i pozvao vjernike da umnože svoje molitve i ojačaju ih postom u toku narednih dana.

„Draga braćo i sestre sabrani u ljubavi Gospoda našeg Isusa Hrista,

Današnjim služenjem Molebana za mir i jedinstvo našeg stradalnog naroda na Kosovu i Metohiji nastavljamo i ovde, u drevnoj zadužbini svetog Kralja Milutina, da uznosimo svoje molitve Gospodu, kako bi nam bio zaštitnik u ovim iskušenjima koja prolazimo“, kazao je vladika i naglasio:

„Znamo da je naš verni narod ovde na ravnom Kosovu Polju uvek bio hrabar i da smo ostali i opstali i u mnogo težim izazovima.

Pregrmeli smo sa našom Svetom Gračanicom i petovekovno tursko ropstvo, i svetske ratove i niko nas nije iskorenio sa ovog prostora. Ostali smo uz naše svetinje, uz zvona gračanička i poj gračaničkih monahinja znajući da Gospod nikada ne napušta svoje, posebno kada Mu se sa verom i nadom obraćamo. Prolazili smo teška iskušenja i 1999. godine u ratu, i 2004. godine kada je pretila opasnost da nas i ovde napadnu, u te dane kada su gorele naše crkve i kuće u Kosovu Polju, Obiliću, Lipljanu, Prištini. Ostali smo i pored toga, uporni i čvrsti u nadi, znajući da svojom vernošću zavetu Svetog Kneza pokazujemo da smo deca Svetog Save i dostojni naslednici onih hrabrih naših predaka koji su znali da se svoje nikada ne ostavlja, da se zemlja ne raskućuje i da se naše svetinje nikada ne napuštaju. One su naš putokaz ka Carstvu nebeskom, naši svetionici u trenucima tame i uteha u svakoj nevolji.

Oni koji pomišljaju da mogu da podele ili rasele naš narod i da nas nateraju da ostavimo ove naše vekovne krajeve, gde je urizničena naša duša, gde čuvamo tapiju datu nam od Svetih Nemanjića, duboko se varaju. Nisu to uspeli ni mnogi moćnici ranije, ni oni inoverni, kao ni oni koji su zaboravili na svoju veru, i pokolebali se u nadi. Videli smo snagu onih koji su ostali verni Hristu u teškom vremenu komunizma i vidimo je i sada među vama koji u Crkvi svojoj Svetosavskoj vidite svetilo neugasivo“.

Episkop je podsjetio da je Crkva bila i ostala sa svojim narodom, dijeleći teške i radosne trenutke.

Crkva Svetosavska bila je i ostala sa svojim narodom uvek, deleći i teške i radosne trenutke, posavjetovavši vjerni narod:

„Zato budimo mudri, braćo i sestre. Kako god moćnici ovog sveta odluče, podnećemo ali važno je da mi učinimo koliko do nas stoji da ostanemo i opstanemo na svome. Žalosno je kada vidim da naši ljudi prodaju svoje kuće i zemlju, ono nasleđe svoje koje su im ostavili preci koji su se do krvi borili da ostanu kao svoji na svome. Kakvoga tu može biti blagoslova, kakve sreće, kakve nade? Pokažimo da imamo snage da živimo u miru sa svima oko nas i da nećemo da prihvatimo da nas neko premešta tamo-amo kao da ovo nije naša kuća. Ima još dosta pravdoljubivih ljudi u svetu koji će videti i pomoći nam.

Molimo se usrdno za sve, i za one na vlasti, i za bližnje i za neprijatelje naše. Kada Bog vidi našu ljubav i čisto srce otvoriće nam i nedra svog čovekoljublja. Čuvajmo međusobno jedinstvo i mirimo se sa onima koji nas vređaju da bi i nama Bog oprostio i podario svoju blagodat.

Umnožimo, stoga, braćo i sestre, naše molitve i post ovih dana, udaljujući se od svega što nas odvaja od Boga, što nas odvaja od dobrote, od svetlosti i ljubavi među bližnjim. Tada će i naša molitva da se vine visoko i prizove blagoslov Božiji na naše domove, naše kuće i polja i narod naš.

Blagoslov Gospodnji neka dođe na vas, Njegovom blagodaću i čovekoljubljem svagda, sada i uvek i u vekove vekova. Amin!“