Engleska – otadžbina nacizma

Čuvenu parolu nacizma „Novi svetski poredak“ nije prvi izgovorio Hitler, već Englez Herbert Vels.

Autor: Vladimir Prohvatilov

„Čudan rat“ se obično navodi kao primer dvostruke igre koju je Britanija igrala tokom Drugog svetskog rata. Britanska vlada se od samog početka Drugog svetskog rata do maja 1940. ponašala zaista veoma čudno: trupe su poslate u Francusku da se bore protiv Vermahta, ali nisu preduzele nikakvu odlučnu akciju. Sve dok Nemci nisu pokrenuli ofanzivu na teritoriju neutralne Belgije i Holandije, Britanci nisu ni pokušali da ih zaustave.

Jednako dvosmisleno Britanija se ponašala u odnosu na nacistički režim ranije, 30-ih godina. Godine 1932. u Londonu je stvorena Britanska unija fašista koja je podržala propovedi Musolinija i Hitlera. Osvald Mozli je bio šef Britanske unije fašista. Unija je bila simpatizovana od urednikma velikih publikacija i oligarha. Do leta 1934. u redovima Unije bilo je 50.000 članova.

Mozli je 1. januara 1934. osnovao „Januarski klub“, u koji su ušli istaknuti predstavnici britanskog društva. Predsednik kluba Džon Skvajer, urednik londonskog časopisa „Merkjuri“, rekao je da su članovi kluba „uglavnom simpatisali fašistički pokret“. Klub se sastojao od oko 450 ljudi, uključujući Herberta de la Pera Gota – direktora nekoliko velikih kompanija, Vinsenta Vikersa – direktora Londonske osiguravajuće kompanije, „Lord Lojd“ – bivšeg guvernera Bombaja, predsednika Imperijalne ekonomske unije, velikog zemljoposednika grofa Glazgova.

Vlasti (konzervativci) nisu stvarale prepreke Uniji: zatvarale su oči pred agitacijom, zatvarale su oči pred skupovima i demonstracijama koje je organizovao Mozli. Vlada je čak dozvolila da 3.000 članova Britanske unije fašista maršira u sklopu antisemitske kampanje. Kraljevska porodica je takođe favorizovala Mozlija.

Mozli se 6. oktobra 1936. tajno oženio vatrenom Hitlerovom obožavateljkom, britanskom aristokratkinjom Dajanom Miford, izvodeći ovaj čin u dnevnoj sobi Jozefa Gebelsa. Hitler je bio prisutan na venčanju, a darovao je mladencima svoju fotografiju u srebrnom okviru.

Na Olimpijskim igrama 1936. pre fudbalske utakmice između reprezentacija Engleske i Nemačke, a na Olimpijskom stadionu u Berlinu svirana je nemačka himna, a oba tima su zigovala (Hajl Hitler!).

Okrutni rasista bio je britanski političar Arnold Spenser Liz, koji je osnovao Imperijalnu fašističku ligu 1929. godine. A na muzičkim festivalima posvećenim Rihardu Vagneru održavanim u bavarskom gradu Bajrojtu, čest gost bio je autor teorije o superiornosti bele rase, aristokrata, sin admirala Hjustona Čemberlena, koji je napisao knjigu „Osnovi 19. veka“. Čemberlenova glavna ideja bila je da su Arijevci fizički i intelektualno superiorni u odnosu na ne-Arijevce. Čemberlenovo rasističko pisanje veoma se dopalo Kajzeru Vilhelmu, koji je hvalio autora: „Gospod Bog je dao Vašu knjigu Nemcima“. Hitler je Čemberlenovo delo nazvao „svetim”, a samog autora, koji se 1908. oženio ćerkom kompozitora Vagnera Evom, svojim „voljenim prorokom”.

Autori filma napominju da je Hjuston Čemberlen ideju o superiornosti bele rase pozajmio od Britanca Tomasa Karlajla, koji je svojim kultom nadčoveka u mnogome anticipirao stavove Ničea, a preko njega Hitlera i druge ideologe nacizma. I mnogo pre Karlajla, škotski anatom i zoolog Robert Noks razvio je ono što je poznato kao rasna antropologija, postavši tako pionir „naučnog“ rasizma u Britaniji.

Drugi Englez, rođak Čarlsa Darvina – Frensis Galton, izmislio je eugeniku kao sistem mera usmerenih na sprečavanje propadanja naslednih sklonosti iz generacije u generaciju. Galtonove ideje su cvetale u Hitlerovoj Nemačkoj, gde su se upuštale u borbu za „čistotu rase“. Jevreji su proglašeni za „najinferiornije“ (inače, bili su na prvom mestu među narodima sveta po broju nobelovaca po glavi stanovnika). Od vremena kada su logori smrti „Aušvic“ i „Treblinka“ postali poznati svetu nakon poraza Nemačke, reč „eugenika” se snažno povezuje sa nacizmom i rasizmom.

I dalje. Autori filma su podsetili da čuvena parola nacizma „Novi svetski poredak” nije prvi izustio Hitler, već Englez Herbert Vels, pisac naučne fantastike i saradnik MI6.

Vladari Trećeg rajha su 1940. godine razvili „Operaciju Vili“, čiji je cilj bio atentat na kralja Džordža VI i premijera Čerčila tokom njihovog putovanja na Bahame, gde je tokom rata guverner bio abdicirani kralj Edvard VIII, koji je nakon abdikacije uzeo je titulu vojvode Vindzora. Napravljeni su planovi da se vojvoda vrati na britanski tron kako bi se Britanija izvukla iz rata. Godine 1937. vojvoda i njegova supruga posetili su Nemačku i sastali se sa Hitlerom i drugim vođama njegove vlade. U „Tajmsu“ su se pojavili članci o Edvardovoj poseti Nemačkoj: „Njegovo Kraljevsko Visočanstvo se smeši i salutira u nacističkom stilu gomili ljudi okupljenih ispod njegovih prozora u blizini hotela.“

Vojvoda od Vindzora smatrao je kralja glupakom, kraljicu abronošom, a Čerčila, koji je bio na čelu vlade, ratnim huškačem. Firer je, po njegovom mišljenju, bio velika ličnost. Vojvoda je bio siguran da bi bila velika tragedija za čovečanstvo ako bi Hitler bio svrgnut. Za članove kraljevske porodice to su bili uobičajeni stavovi.

Film govori o saradnji šefa Rajhsbanke Hjalmara Šahta i šefa Banke Engleske ser Montagu Normana prilikom potpisivanja od strane Velike Britanije i Nemačke, 6. juna 1935. godine, tajnog sporazuma o saradnji – vazdušnom i pomorskom paktu, o poseti predsednika Doma lordova lorda Halifaksa Olimpijskim igrama u Berlinu i njegovom susretu sa Hitlerom, o Halifaksovom sporazumu sa Anšlusom Austrije i aneksiji čeških Sudeta i mnogo toga.

Autori filma prikazali su i dokumente iz arhive SVR (obaveštajne službe), a kojima je istekla oznaka tajnosti, u vezi sa planom Anglo-French „Pike“ čiji je autor Čerčil. Prema ovom planu, u proleće 1940. godine anglo-francuska armija generala Vejganda od 300.000 vojnika trebalo je da se koncentriše u Siriji i odatle, zajedno sa turskim i iranskim trupama, udari na Zakavkazje. Akcije sovjetske obaveštajne službe osujetile su ove planove.

Hitler je bio toliko uveren u izglede za vojno-politički savez sa Velikom Britanijom da je 10. maja 1941. poslao svog saradnika Rudolfa Hesa u London na pregovore. Hes je odleteo u Englesku u lovcu Meseršmit 110 i spustio se padobranom na imanje vojvode Daglasa Hamiltona. Britanske obaveštajne službe još nisu skinule tajnost sa dokumenata o Hesovom boravku u Velikoj Britaniji.

Kruna britanske izdaje bila je plan operacije „Nezamislivo“ koji je razvila Čerčilova vlada nakon predaje Nemačke. Prema ovom planu, 1. jula 1945. godine, savezničke snage Sjedinjenih Država i Velike Britanije trebale su da okrenu front za 180 stepeni i napadnu Sovjetski Savez…

Ako NTV prikaže svih obećanih 10 epizoda svoje dokumentarne televizijske serije, gledalac će saznati mnogo zanimljivih stvari o engleskoj kao otadžbini nacizma i o sukobu ideologija u kojem nije moglo biti mirnog suživota.

IZVOR: https://www.fondsk.ru/news/2022/11/11/anglia-rodina-nacizma-57650.html