ИН4С

ИН4С портал

(ЕКСКЛУЗИВНО ЗА ИН4С) Словеначки политичар Стевановић: Ако Црна Гора жели у ЕУ не смије то да чини из позиције подаништва

1 min read

Зоран Стевановић је предсједник словеначке политичке партије Ресни.ца, која је основана 14. јануара 2021. године у Крању. Као некадашњи одборник у Скупштини града Крања, постао је препознатљив по организовању протеста против увођења мјере „попрaвљени, вакцинисани, тестирани“ током пандемије ковида, чиме је његова партија стекла значајну видљивост у јавности. Стевановић и његови сарадници наглашавају да се боре за истину, против корупције, за национални суверенитет и смањење јавног дуга. У интервјуу за ИН4С говорио је о бројним темама. У првом дијелу разговора, који вам данас представљамо, Стевановић је изнио своје виђење актуелне ситуације у Европској унији, подсјетио на своју борбу против „ковид диктатуре“, говорио о положају Срба у Словенији, али и послао важну поруку грађанима Црне Горе у вези са европским интеграцијама. Сјутра можете да читате други дио интервјуа са Зораном Стевановићем, у којем смо разговарали о расту конзервативне политике у свијету, сувереним европским државама, ситуацији у Србији и такозваном „бриселском диктату“.

 

Постали сте нашироко познати по својој борби против КОВИД диктатуре. Ко је у том тренутку преиспитивао ставове Свјетске здравствене организације, био је таргетиран на најстрашније могуће начине. Из данашње перспективе, када се постпено откривају све малверзације и лажи које су продуковане у то вријеме, како гледате на тај период? Колико нас је, глобално гледано, период КОВИД затварања промијенио? Шта вјерујете да је био циљ?

  • То је био један од најмрачнијих периода савремене историје. Људи који су имали храбрости да поставе питања били су сатанизовани, прогањани, чак и затварани. Циљ је био јасан: тестирати колико далеко могу ићи у одузимању слобода. COVID није био само здравствена криза – био је то социјални и политички експеримент. Људе су држали затворене, уцењивали послом и путовањем, уводили дигиталне пропуснице. Последице су дубоке: изгубљено поверење у институције и огромна поларизација друштва. Али, и једна добра ствар – људи су се пробудили.

 

Живите у земљи Европске уније, Црна Гора се креће путем учлањивања у Европску унију. Свједоци смо да европски лидери бивају стављени по страни у тренутним великим политичким одлукама – као што је например однос Русије и Америке, али и по питању сукоба Израела и Палестине. Много пута сте говорили о штетној политици ЕУ. Када је Европа постала скоро па неважан фактор глобалне политике? Колико штете је ЕУ причинила грађанима држава чланица својом економском политиком и санкцијама Русији? И на крају, како видите њену будућност?

 

  • Европа је постала небитан фактор оног тренутка када је пристала да буде вазал Сједињених Америчких Држава. Санкције Русији су најбољи пример – САД профитирају, Русија није сломљена, а грађани Европе плаћају највишу цену кроз инфлацију, губитак тржишта и пад стандарда. ЕУ више није пројекат сарадње суверених држава, већ политички експеримент који уништава националне економије и намеће једноумље. Њена будућност је несигурна – или ће се реформисати у заједницу равноправних народа, или ће се распасти под теретом сопствених противречности.

Шта би поручили Црној Гори која сада је на ЕУ путу? Шта је оно што превасходно наши грађани треба да знају и очекују, а што им се можда и не говори када је у питању живот у Европској унији? У име прогреса и учлањења у европску заједницу, грађани Црне Горе су били принуђени да се много чега из свог идентитета одрекну – хоће ли тога бити још?

 

  • Грађани треба да знају једну ствар: ЕУ није чаробни штапић. Није улазница у бољи живот, већ улазак у механизам у којем губите део суверенитета, а добијате бирократске директиве. Обећања су велика, али стварност је често супротна – пад куповне моћи, уништавање домаће производње, притисак да прихватите туђе политичке и културне агенде. Ако Црна Гора жели у ЕУ, мора то да уради из позиције снаге, а не подаништва.

Како је бити Србин у Словенији? Зашто Срби још увијек немају статус националне мањине?

  • Бити Србин у Словенији је често изазов – Срби су највећа заједница која још увек нема статус националне мањине. То није праведно. Али истовремено, морамо бити реални – ако би држава сада признала српску мањину, отворио би се домино ефекат и друге бројне заједнице би тражиле исти статус. То би створило дубоке поделе унутар Словеније.
    Зато мислим да решење није нужно у формалном статусу мањине, већ у томе да Срби добију снажнију политичку подршку, већу видљивост и конкретне резултате. Ја сам у Крању, трећем највећем граду у Словенији, где је српска дијаспора најјача, постигао да се измени општински просторни план како би се на једној парцели могла изградити српска православна црква. Данас се литургија обавља у изнајмљеној католичкој цркви, што није трајно решење. То је конкретан корак напред.
    Моја порука је јасна: Срби у Словенији заслужују поштовање и достојанствено место у друштву. То не мора ићи преко статуса мањине – постоји много начина да се кроз процесе одлучивања изборимо за своја права и за будућност у којој ће и Срби и Словенци осећати да су победници.

 

 

 

 

 

<

 

Подјелите текст путем:



Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:

     

Слични текстови

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *