Ексклузивно из Москве: Шта се крије иза контроверзне размјене команданата Азова?
Пише: Игор Дамјановић
Одлука руског државног врха да прогласи дјелимичну мобилизацију прошла је без већих потреса у друштву. У милионским градовима Русије одржани су стихијски антиратни митинзи, на којима се окупљало по неколико десетина, односно стотина људи. Упада у очи да су протестовали углавном жене, омладина и готово ниједан потенцијални војни обвезник.
У моменту када се очекивало да се најважнији дан за Русију од почетка рата заврши без потреса као гром из ведра неба одјекнула је вијест да су команда неонацистичког батаљона Азов и страни плаћеници осуђени, у ДНР осуђени на смрт, ослобођени из заточеништва. Објављено је да је неколико држављана Велике Британије и један Мароканац ослобођени уз посредништво принца Саудијске Арабије Мохамеда бин Салмана, док је у случају команде Азова посредовао турски предсједник Реџеп Ердоган. По ономе што смо синоћ могли прочитати у медијима укупно је размијењено 215 украјинских војника, из чега половина припадници неонацистичког батаљона Азов, а са друге стране на слободу су пуштени свега 55 руских официра и војника, од чега је 7 одмах пребачено у болницу. Постоје најаве да би данас могло да на слободу буде пуштено јој 30 до 40 руских војника и официра, али и Виктор Медведчук, предратни олигарх и на претходним парламентарним изборима лидер најјаче опозиоционе фракције «Платоформа за живот».
Злогласна тајна служба СБУ у априлу је објавила да је заробила Медведчука. До почетка рата он се налазио у кућном притовору одакле је наводно «побјегао» чим се запуцало. По фотографијама које јавности показала СБУ и на којима се јасно виде трагови тортуре, било је јасно да је Виктор Медвечук ухваћен много раније. Након еуфорије у првих неколико дана и громогласних најава Владимира Зеленског да ће из исказа ухапшеног политичара бити откривени нови моменти руског подривања Украјине, о Медведчуку готово 5 мјесеци није било ни ријечи. Све до синоћ.
Поставља се питање зашто је датој ситуацији Русији потребан Медведчук и како би могао да буде користан? Региони који сјутра планирају да крену у референдумски процес имају своје локалне политичке елите. Руководство ДНР и ЛНР, Денис Пушилин и Леонид Пасечник, свој политички ауторитет који нису имали на почетку устанка 2014, изградили су осмогодишњим одолијевањем кијевским постмајданским режимима. У Херсонској области проруским политичким снагама руководи Владимир Саљдо, више од деценије градоначелник обласног центра. У дијелу Запорожске области под контролом руске војске главну ријеч води харизматични Јевгениј Балицкиј, бивши народни депутат у два сазива Врховне раде Украјине. Дакле, у областима у којима сјутра крећу референдуми Медведчук је апсолутно бескористан, док на осталим територијама Украјине према којима Русија гаји претензије његов предратни политички ауторитет сада тешко да постоји и у траговима.
Одлука да се размијене злогласни команданти Азова, и то у пропорцији крајње неповољној по руску страну, изазваће незадовољство код неупоредиво већег дијела руске јавности, него што је то случај са одлуком о мобилизацији. Помпезно се најављивао судски процес командатнима и борцима Азова у Мариупољу, причама о њиховим злочинима и неонацистичкој идеологији годинама су руски медији годинама су засипали јавност. Одлуком да осумњичени за најтеже злочине током претходних 8 година, притом очигледни поборници неонацитичке идеологије буду размијењени руска држава је самоуништила свој годинама ширени и у домаћој јавности добро прихваћени наратив. У јуну је Александар Бастрикин, начелник Истражног комитета РФ, изјавио да злочинци из Азова «неће бити размијењни» и да морају бити изведени на суд.
Водећи руски медији о ослобађању команданата и преко 100 припадника Азова за сада не углавном не говоре. Нема сумње да је ова по пропорцијама и садржају за Русију крајње неповољна размјена договорена много раније и да је циљано реализована у моменту када је пажња руске јавности била углавном везана за обраћање предсједника Путина и проглашавање мобилизације. Такође, сасвим је оправдано претпоставити да је руско руководство на ово могло пристати само уз неке додатне концесије, вјероватно стратешке и политичке, које се у овом моменту из одређених разлога држе далеко од очију јавности.
Samo Truli kompromis.
Јадни Руси, ништа нису научили из ратова у СФРЈ! Ништа, научили су само како не треба да се један рат води! Змија се не удара по ногама него у главу… надам се да неће да прођу као ми, ипак је то РУСИЈА..
Oni se prebacuju u zatvor u Turskoj, glavešine. Ne u Ukrajinu. A ovo su obični ljudi, oduševljeni smo dolaskom Rusa iz zarobljeništva, pogledajte ih! Ovi su psi rata naplaćeni dobro, pa to je jasno…..
Ovo su na slici komandant Prokopenko „Redis“, Kalina i Volina… Otvori malo oči