Ekskluzivno iz Moskve; Azarov: Ukrajini treba svoja, a ne proamerička, proevropska, ili proruska vlada
1 min read
“Želim prvo da pozdravim bratski narod u Srbiji i Crnoj Gori. Zaista prijatna sjećanja me vežu za posjete Balkanu, koje su nekada bile česte. Posebno pamtim kada smo 2011. u Podgorici otkrili spomenik Tarasu Ševčenku” – ovim riječima Nikolaj Azarov, predsjednik Vlade Ukrajine od marta 2010 do januara 2014, otvorio je naš razgovor.
ID: Kako komentarišete tragična dešavanja u Ukrajini?
NA: Teško je gledati stradanje običnih ljudi i razaranje gradova, onoga što su generacije gradile. Sadašnji tragični događaji samo su epilog puča iz 2014. godine, koji je dugo pripreman i organizovan od strane američkih obavještajnih službi. Za svoje saradnike okorele esktremiste i neonaciste, koji su odmah nakon nasilnog preotimanja vlasti počeli teror prema neistomišljenicima, posebno prema onima koji su se zalagali za dobre odnose i saradnju sa Ruskom Federacijom.
Pogledajte ko su samo bili američki partneri u državnom udaru 2014. Andrej Parubij, čovjek koji je 1992. godine osnovao Nacional-socijalističku partiju Ukrajine postao je predsjednik Vrhovne rade. Taj čovjek je bio i glavni organozator pokolja u Odesi. Preko 100 građana Odese, učesnika masovnog protesta protiv pučističkog režima u Kijevu, satjerano je u zgradu Doma sindikata, zaklučano, a zgrada je potom zasuta molotovljevim koktelima. Većina je živa spaljena i umrla u strašnim mukama. Samo malobrojni su preživjeli, a oni koji su se pokušali pobjeći skokom kroz prozore na spratu ustrijeljeni su, ili dotučeni motkama na pločniku. Za zvjerski masaskr građana Odese niko punih 8 godina niko nije odgovorio.
ID: Kako komentarišete to što su na kršenja ljudskih prava u Ukrajini na Zapadu uglavnom ćutali?
NA: O tome što se dešavalo u zatvorima SBU (ukrajinska služba bezbjednosti), ubijanju civila na Dobasu i nizu drugih zločina slali su se izvještaji na Zapad. O tome se raspravljalo i u UN, a lično sam učestvovao u obraćanju njemačkom Bundestagu. Tamo je formiran bio parlamentarni odbor, od vlade Angele Merkel traženo je da se preduzmu dalje istrage. Nažalost vlada nije postupila po molbi parlamenta.
Pogledajte šta se dešava danas. Svi istaknuti protivnici režima se hapse, zlostavljaju i ubijaju. I ne samo protivnici, pogledajte samo što se desilo Denisu Kireevu, članu državnog pregovaračkog tima u Gomelju. Lično sam ga poznavao, bio je jedan od najboljih bankara i finansijskih stručnjaka u Ukrajini. Mučen je zvjerski u zatvoru SBU, ubijen i bačen na Žitomirsku ulicu da bi se tako zaplašili svi koji bi pomislili da podignu glas protiv režima Zelenskog.
ID: Tema bioloških laboratorija i istraživanja američkog Pentagona na teritoriji Ukrajine već nekoliko dana su jedna od glavnih tema svjetske javnosti.Ruska vojska o tome govori, Viktorija Njuland je potvrdila njihovo postojanje, a i NR Kina o tome Bivši zamjenik državnog tužioca deputat aktuelnog saziva Vrhovne rade Ukrajine Renat Kuzmin prije godinu i po naveo je da je vaša 2013. godine tražila od SAD da se te aktivnosti obustave. Kakva su vaša saznanja o ovoj temi?
NA: Ja nemam konkretna saznanja o tome kakva su istraživanja SAD sprovodili na našoj teritoriji, ali mogu da kažem da kada su se na u Ukrajini pojavile neobične epidemije naredio sam posebnu istragu. Saznali smo das u Viktor Juščenko (predsjednik od 2005-2010) i Julija Timošenko (premijer od 2007 do 2010) potpisali protivzakonite ugovore koji su dozvolili uspostavaljanje de fakto vojnih objekata Pentagona na teritoriji Ukrajine. Bez odluke parlamenta i promjene ustava postojanje takvih objekata kod nas je bilo nedopustivo.
Od Amerikanaca smo zatražili detaljne informacije o istraživanjima i ponudili garancije apsolutne tajnosti svih dostavljenih podataka. Dozvolili su našim stručnjacima da uđu u objekte, upoznali ih sa opremom i kapacitetima, nivoom zaštite, sistemom za filtracije vazduha i td… Međutim, nisu nam rekli ništa o vrsti istraživanja koja se tamo sprovode i biološkom materijalu koji koriste. Zbog toga smo bili prinuđeni da zvanično zatražimo raskid ugovora iz 2005. godine. Nedugo kasnije desio se puč i pod novim režimom ove laboratorije su nastavile da rade bez ograničenja.
ID: Kako vidite budućnost Ukrajine?
NA: Ukrajina će imati samo budućnost ukoliko izaberemo vladu koja će raditi u interesu građana Ukrajine. Nama ne treba ni proamerička, ni proevropska, ni proruska vlada. Ja sam na rezultate svoje vlade ponosan. Za 4 godine godine uspjeli smo da podignemo standard građana za 60%. Istakao bih da smo ovo postigli u vrijeme nepovoljno po naš izvoz i izuzetno visokih cijena energenata. Recimo u 2012. godini standard građana Ukrajine bio je veći nego u članicama EU Bugarskoj i Rumuniji, a prošle godine bili smo najsiromašnija zemalja Evrope sa stopom siromaštva od gotovo 50%.
Zapad ni u moje vrijeme, niti sada želi da sa Ukrajinom privredno sarađuje. Nisu prihvatili pozive za strateško partnerstvo sa našom industrijom, već su pokušavali da zatvore i unište naša preduzeća. U tome su uspjeli za poslednjih 8 godina. Ne znam da su otvorili ijednu bitnu fabriku, naš koncern na primjer Antonov za 8 godina nije proizveo nijedan avion, spoljni dug porastao je za 50 milijardi dolara. Mogao bih danima da govorim o ekonomiji, ali u ovom dramatičnom momentu to nije tema.
Izvor: Alo.rs, intervju vodio Igor Damjanović
Tužno. Ljudska katastrofa .
Pošto ste htjeli pobiti biootrovima Ruse,pošto ste im ukinuli jezik,pošto ste pravili tajno nuklearnu bombu,pošto ste silovali klali i prodavali organe!Sad hoćete UKRAJINU,bando nacistička.Niakd VIŠE ,može samo biti Kijevska RUS! Daće bog da i vas stigne kazna fašistička gamadi.
Na ovaj način, Rusija je dovela američki režim sankcija daleko dalje od puke konfiskacije dolarskih rezervi centralne banke, koja je jednostavno pljačka, na potpuno novi, uzvišeni nivo „naoružavanja atoma“.
Iran je mnogo patio od američke upotrebe dolara kao oružja. Od revolucije 1979. Iran je pod zapadnim sankcijama koje su imale za cilj da uguše njegov rast i razvoj. SAD bi Iranu uvele sve vrste ponižavajućih i okrutnih sankcija. Na vrhuncu pandemije Covida, Iranu je čak bilo onemogućeno da dobije lekove za svoje stanovništvo.
Mnoge takve užasne epizode mogu se izvući iz bolne istorije Irana u protekle četiri decenije kao žrtve američkog „oružja u dolarima“, sa zemljom izuzetno bogatom resursima koja je primorana da živi znatno ispod svog pravog potencijala i jednom od najvećih civilizacija u svet Svet je u istoriji pretrpeo poniženja od strane nadmušne zemlje sa istorijom dugom oko 246 godina.
Tužno je što je Iran među zemljama koje imaju ogroman potencijal da budu prinuđene da pribegnu „naoružavanju atoma“ – pretnji da se razvije nuklearno oružje – da bi se suprotstavile američkom „oružju od dolara“. Da li hoće ili ne, to je sporno pitanje. Ono što je izvesno, međutim, jeste da bi Iran radije živeo bez nuklearnog oružja. Zbog toga zemlja nastoji da sporazum zaključi tokom pregovora u Beču. Iranski ministar spoljnih poslova Hosein Amir-Abdolajan rekao je u petak visokom predstavniku EU za spoljnu politiku i bezbednost Žozepu Borelu da je spreman da odmah odleti u Beč kako bi u ponedeljak potpisao nuklearni sporazum.
Bhadrakumar zatim objašnjava da je Iran, ako ta zemlja to želi, savršeno sposoban da se sastane sa SAD na ravnopravnoj osnovi čak i bez nuklearnog sporazuma u Beču. Ukoliko Bajden odbije da Rusiji da pismenu garanciju za suspenziju „paklenih sankcija“, do sporazuma u Beču ne bi moglo doći, jer bi i Rusija, kao prva potpisnica JCPOA, morala da bude uključena. Naravno, Amerikanci su insistirali da će u Beču nastaviti da rade sa Rusijom u njihovom zajedničkom interesu da spreče Iran da proizvodi nuklearno oružje.
Ali preostala tri zahteva Irana predstavljala su veliki izazov za Bajdena.Ukidanje IRGC-a bila je gorka pilula za elitu Vašingtona koju je trebalo da proguta; Što je još gore, Bajden ne može da garantuje da će sporazum potpisan u Beču trajati posle njegovog predsedavanja.
I upravo tu leži kvaka. Sve dok se ne postigne dogovor u Beču, iranske centrifuge će proizvoditi obogaćeni uranijum, što znači da će takozvani „period proboja” biti sve kraći i kraći, a Iran će, hteli to ili ne, na kraju postati virtuelni nuklearni -naoružana država – a time i prava svrha sporazuma, kome SAD očajnički teže u Beču, je osujećena.
Ovo je takođe trenutak istine za Iran, kaže autor. Stvari su toliko napredovale u međunarodnoj politici da će mnoge zemlje koje su dobrovoljno potpisale NPT sada verovatno zažaliti zbog svoje odluke. Indija, Pakistan i Severna Koreja su već razbili okove NPT. Poenta je u tome da je nuklearno oružje na kraju sredstvo pomoću kojeg država može da održi svoju stratešku autonomiju i da vodi nezavisnu politiku.
Nuklearno oružje predstavlja bedem protiv stranog mešanja u unutrašnje stvari, lakonski primećuje diplomata, objašnjavajući da ono smanjuje sposobnost CIA-e da zbaci uspostavljenu vladu; prisiliti SAD da napuste krajnje nemoralno, cinično zastrašivanje upotrebom dolara kao oružja; i promovišu pluralitet u svetskom poretku jačanjem slobode zemlje da bira sopstveni put razvoja.
„Atomi za mir“ je bio naziv čuvenog govora koji je održao američki predsednik Dvajt Ajzenhauer na Generalnoj skupštini Ujedinjenih nacija u Njujorku 1953. godine. Kasnije se ispostavilo da je to bila propagandna komponenta američke hladnoratovske strategije za obuzdavanje bivšeg Sovjetskog Saveza. Ajzenhauer je pokrenuo jednogodišnju medijsku kampanju usmerenu na ‘upravljanje emocijama’, balansirajući strah od daljeg nuklearnog naoružavanja sa obećanjima o mirnoj upotrebi uranijuma u budućim nuklearnim reaktorima. Ironično, danas ta privlačna fraza poprima potpuno novo značenje: nuklearne bombe mogu biti konačno oruđe za pravedni svetski poredak.
A Ukrajina?
Da li vam nedostaje analiza ukrajinskog sukoba? Onda poslušajte šta je o tome napisao indijski diplomata istog dana, 7. marta 2022 (2).
Bhadrakumar veruje da će ruska operacija u Ukrajini od tog dana ući u novu fazu. On objašnjava da su ruske „specijalne operacije“ ušle u kritičnu fazu nakon što su borbe utihnule poslednjih dana. Nakon intervencije francuskog predsednika Makrona, otvoreni su humanitarni koridori u četiri sektora kako bi se civilima omogućilo da izbegnu borbe. Razgovara se i o prekidu vatre.
Zanimljivo je da je Rusija ponudila evakuaciju na sopstvenu teritoriju i dalji transport do raznih destinacija koje evakuisani mogu da izaberu. Ovo uveliko smanjuje mogućnost da se ekstremisti iskradu kako bi se ponovo pridružili borbama na drugom mestu. Međutim, ostaje da se vidi u kojoj meri će civilno stanovništvo iskoristiti ovu ponudu. Moskovska „denacifikacija“ Ukrajine je ključni politički cilj, a neonacističke milicije koje se nalaze u ovim sektorima sklone su upotrebi „živih štitova“ kako bi slomile zamah ruskih operacija.
Nesumnjivo, vršene su pripreme za povećanje ruskih operacija u navedenim sektorima u narednim danima. Ruska ponuda o prekidu vatre je poslednja šansa za civile da izbegnu opasnost.
Predstojeće vojne operacije, smatra Bhadrakumar, biće fokusirane na prisiljavanje na predaju Kijeva, Sumija, Čarhiva i Mariupolja. Pored toga, počeće preostale operacije zauzimanja crnomorske luke Odesa, koje će po svoj prilici uključivati amfibijski napad sa juga i kopneni napad sa severa. Ovo takođe ima za cilj da spreči NATO da interveniše. Moguće je da bi ruske snage takođe mogle da pokušaju da se povežu sa svojom postojećom bazom u otcepljenom Pridnjestrovlju, na krajnjoj jugozapadnoj granici Ukrajine.
Uglavnom, Evropljani, a svakako i Bajdenova administracija, već bi pretpostavili da su ruske operacije u velikoj meri postigle ciljeve Moskve u regionima istočno od reke Dnjepar i duž obale Crnog mora. Oblast čini neprekidni kopneni koridor od Rostova na Donu u Rusiji do Krima.
Zatim autor dodaje da američka pompa oko isporuke borbenih aviona Ukrajini uprkos tome što Rusi kontrolišu vazdušni prostor, uspostavljaju vladu u egzilu, podržavaju pobunu itd., ima za cilj da prikrije gubitak obraza Zapada. Američki propagandni rat je u punom jeku. Dakle, ubrzo nakon poraza u Avganistanu, ovaj strateški poraz je bio razoran udarac prestižu SAD u Evropi i na međunarodnom nivou.
Moskva sada očekuje da ukrajinska delegacija na pregovorima u Belorusiji uđe u uslove kapitulacije. Putin je u razgovorima sa Makronom ponovo potvrdio rusku osnovnu liniju. Šansa da Rusija odustane u ovom kasnom trenutku je nula. Diplomata smatra da to što Evropljani ne žele dugotrajan sukob na svom kontinentu ima pozitivan efekat. Oni su dobro svesni da moraju da apsorbuju krhotine i sve zastoje.
U tekstu britanskog premijera Borisa Džonsona u Njujork tajmsu od 6. marta jasno je dato do znanja da je NATO počeo da se povlači. Osim uzvišene retorike i ozlojeđenosti koje Putin dobija, Džonson realno predlaže šest koraka napred: mobilizacija međunarodne humanitarne koalicije; podrška Ukrajini u samoodbrani; maksimiziranje ekonomskog pritiska na Rusiju; održavanje „agresivnog” ponašanja Rusije u centru pažnje; otvorenost za diplomatiju i deeskalaciju; i jačanje evroatlantske bezbednosti.
„Imajte na umu ono što se ne pominje u ovih šest koraka: snabdevanje Ukrajine ofanzivnim oružjem da bi se produžile borbe ili iskrvarilo Ruse do kraja, uspostavljanje vlade u egzilu ili planiranje pune pobune kako bi se okončala „močvara“ za Ruska vojska – sve je to uobičajeno u oštroj američkoj retorici. Jasno je da na nivou nadležnih postoji zabrinjavajuća spoznaja da su ruske operacije na pravom putu i da je njihov ishod neizbežan! Jednostavno rečeno, SAD su pobedile u propagandnom ratu, dok Rusija pobeđuje u samom ratu.
Bhadrakumar zatim rezimira da će ishod rusko-ukrajinskih pregovora u Belorusiji biti presudan. Večernje kolo 7. marta biće odlučujuće. Rusi očekuju da Ukrajinci odgovore na njihove uslove predaje. Ako SAD ubede Ukrajince da oklevaju, ruski generali bi mogli da „skinu rukavice“ i maksimalnom snagom slome preostali otpor, čak i da prošire operacije na zapadne granice Ukrajine sa zemljama NATO-a ako bude potrebno. Ali neće stići tako daleko. NATO je u čistom režimu samoodbrane.
dobiti na vremenu
Dan kasnije, 8 (3) marta, Bhadrakumar navodi da ukrajinski pregovarači žele više vremena za sveobuhvatan odgovor na ruske uslove prekida vatre. Ukrajina je signalizirala spremnost da bude neutralna zemlja, što isključuje članstvo u NATO-u. Prema njegovim rečima, najvažnije tačke sporenja su ograničene na: a) priznanje Krima kao dela Rusije i b) suverenitet Luganska i Donjecka. O ovim zahtevima, kaže on, ne može se pregovarati. Ali za ukrajinsko rukovodstvo gorka pilula koju treba da proguta. Ukrajinski stav je da su ovi zahtevi „praktično“ nemogući.
Ali, ironično primećuje autor, Vladimir Medinski, šef ruskog tima, rekao je za Russia Todai: „Po mom mišljenju, postoji velika razlika između nemogućeg i ‘praktično nemogućeg’… Nadam se da ćemo na kraju naći rešenje .”
Ruska strana se oseća ohrabreno, iako jučerašnji razgovori nisu doneli opipljive rezultate. Oni ne žure da pokrenu veliku vojnu ofanzivu. Zatim diplomata kaže:
„U stvari, oduvek je bilo da su ruski generali vojnom prinudom ostvarili sinergiju i pokrenuli paralelni političko-diplomatski put ka moskovskom cilju (koji se ne odnosi na teritorijalna osvajanja).
Zapadni analitičari, koji su očekivali da će ruski generali pokrenuti masovni napad na Kijev u stilu Patona ili Makartura, bili su svedoci zbunjujuće ruske strategije – sporih, neprekidnih operacija, bez prekomerne upotrebe sile, i sa jasnom željom da izbegavaju borbu Zaokruživanje i zaobilaženje džepova otpora i ne mešanje u bitke.”
Zatim nastavlja da je Putin 7. marta izjavio da „regruti neće i neće učestvovati u borbenim dejstvima i da neće biti dodatnih poziva rezervista iz rezervnog sastava… Operacije će se izvoditi samo do profesionalne trupe.”
Ukrajinska strana je svesna da ruska strategija funkcioniše, pošto ruske snage okružuju Kijev sa severozapada, zapada i istoka, crnomorske luke više nisu dostupne, a snage na istoku su zarobljene.
Zelenski je juče priznao sumornu situaciju. Posle treće runde u Belorusiji, on je, međutim, požurio da uveri da će se razgovori nastaviti dok se ne postigne dogovor!
Rusima se ne žuri. Oni izbegavaju trijumf i umesto toga ostavljaju dovoljno prostora za ukrajinsku stranu da donese neke zaista teške odluke o predaji – dok održavaju vojni pritisak na Kijev, tvrdi autor. Portparolka Ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova rekla je 7. marta: „Držimo otvorena vrata diplomatskim opcijama. Čim bude odgovarajućih signala, mi ćemo na njih reagovati.
Važno je da su se obe strane dogovorile oko mape puta za stvaranje humanitarnih koridora i da je ruska strana najavila prekid vatre. Pored toga, ovi hodnici će se upravljati u bliskoj koordinaciji putem dežurne linije, objašnjava Bhadrakumar. U ruskom saopštenju se navodi da „treba uspostaviti stalnu komunikacionu vezu između ruske i ukrajinske strane za međusobnu razmenu informacija o pripremi i sprovođenju evakuacije civila i stranih državljana”.
Ovaj zajednički rad i smirivanje borbi predstavljaju osnovu za odlučujući sastanak ruskog ministra spoljnih poslova Sergeja Lavrova i njegovog ukrajinskog kolege Kulebe u četvrtak u Antaliji u Turskoj, objašnjava autor. Sama činjenica da su razgovori podignuti na nivo ministara spoljnih poslova daje razloga za nadu da se može postići kritična masa.
Potpuno razočaran „izdajom” SAD i NATO-a, Zelenski traži dogovor sa Moskvom. Prazno je predviđati rezultat.