Бивши министар финансија и актуелни гувернер Централне банке (ЦБЦГ) Радоје Жугић имао је активну улогу у уговарању и дефинисању начина спровођења уговора везаног за кредит Абу Даби фонда, вриједан 50 милиона америчких долара (УСД).
То се може видјети у ексклузивној документацији коју објављује Мрежа за истраживање организованог криминала и корупције – ЛУПА.
Жугић је, као министар финансија, 26. фебруара 2015. године, информисао тадашњу Владу премијера Мила Ђукановића да у том тренутку “није могуће обезбиједити понуду која ће садржати повољније услове кредитирања пољопривреде у односу на понуду Абу Даби фонда за развој”.
“С тим у вези саопштио је усаглашени приступ Министарства финансија, Министарства пољопривреде и руралног развоја и Инвестиционо – развојног фонда Црне Горе АД у вези два спорна питања која се тичу овог уговора, а односе се на трошкове валутног ризика и ризика одобрења, односно процедуре кредитног ризика, а који захтијева да се у уговору са Абу Даби фондом изврше одређена прецизирања, као и да се уговором између Министарства пољопривреде и руралног развоја и Инвестиционо – развојног фонда Црне Горе АД дефинише начин спровођења тог уговора”, пише у документу сада бивше Владе, који ексклузивно објављује ЛУПА.
На челу Министарства пољопривреде и руралног развоја 2015. године био је министар Петар Ивановић, а на челу Инвестиционо – развојног фонда (ИРФ) предсједник Одбора директора Зоран Вукчевић, преноси портал ПРЕСС.
И Ивановић и Вукчевић привођени су у фебруару 2021. године на информативни разговор у Специјално државно тужилаштво (СДТ) поводом кредита Абу Даби фонда (АДМАС). Са друге стране, нема података да је Жугић икада саслушаван поводом тог спорног посла.
Фото: ПРЕСС
Пројекат АДМАС почео је у јуну 2015. године. Са Арапима су посао тада закључили Ивановић и Вукчевић.
У прве двије године кредите је одобравало Министарство пољопривреде, што је било посебно занимљиво за истражни тим. Министарство пољопривреде у пројекту АДМАС директно је примало новац из Абу Даби фонда, да би потом преко девизних рачуна у Првој банци одобравали кредите фирмама и на тај начин се бавили банкарском дјелатношћу.
Према наводима који су раније објављени у медијима, у том дијелу постоје елементи за отварање кривичног поступка због злоупотребе службеног положаја, јер према Закону о Централној банци кредитним пословима могу се бавити само банке и друге кредитне институције.
У прве двије године, док је послом руководило Министарство пољопривреде, исплаћени су милионски кредити фирмама, које су имале сумњиве залоге и које нису користиле одобрена средства намјенски.
Документација, која је годинама скривана у јавности, а коју сада објављује ЛУПА указује да би тужилаштво требало да испита и улогу Жугића и везану за, наводно, кршење Закона о платном промету, кад су у питању трансакције реализоване у оквиру Абу Даби фонда.
Утврђено је да је супротно правилима дозвољено да се трансакције у Црној Гори обављају преко девизних рачуна отворених у Првој банци, у којој је појединачно највећи акционар Ацо Ђукановић – брат актуелног предсједника државе.
У члану 61 Закона о платном промету јасно пише да – након пријема новчаних средстава по основу међународне платне трансакције пружалац платних услуга примаоца плаћања може искључиво да: 1) примљена средства пренесе на трансакциони рачун примаоца плаћања за извршавање националних платних трансакција 2) изврши исплату готовог новца примаоцу плаћања, или 3) изврши плаћање обавеза у иностранству примаоца плаћања.
Сада бивши директор ИРФ-а Зоран Вукчевић 18. октобра 2018. године послао је допис директору Сектора за платни промет Централне банке Црне Горе Андрији Јововићу у којем га је обавијестио да трансакције у оквиру пројекта АДМАС нису у складу са законом.
<
“Након недавног достављања инструкција за плаћање са поменутог рачуна за реализацију АДМАС пројекта у циљу исплате кредитних средстава кориснику кредита од стране Прве банке Црне Горе смо обавијештени да у складу са чланом 61 Закона о платном промету није могуће извршити трансакцију између два трансакциона рачуна за међународна плаћања, а гдје су оба рачуна у Црној Гори”, пише између осталог у допису Вукчевића, који је од Јововића тада тражио да му помогне да пронађе рјешење.
Фото: ПРЕСС
Првог новембра 2018. године Вукчевић је добио одговор Јововића.
“У складу са чланом 3 став 1 тачка 2 Закона о платном промету платне трансакције између платиоца и примаоца плаћања преко трговачког посредника овлашћеног за преговарање или закључивање уговора о продаји или куповини робе или услуга у име платиоца или примаоца плаћања, не сматрају се платним услугама”, написао је Јововић и тим одговором охрабрио ИРФ и Вукчевића да након Министарства пољопривреде и руралног развоја наставе са кршењем Закона о платном промету.
Да ли се Јововић прије одговора Вукчевићу посавјетовао са Жугићем или је од тадашњег и садашњег гувернера добио наредбу да на тај начин одговори, требало би да утврди у истрази Специјално државно тужилаштво.
Фото: РТЦГ
ЛУПА је у фебруару прошле године објавила да се име Радоја Жугића налазило и на “Уговору о кредиту између Развојног фонда Владе Црне Горе и Фонда за развој Абу Дабија за финансирање подршке сектору пољопривреде”, који је превела Сања Рашовић судски тумач, а који је касније измијењен на начин да је име актуелног гувернера обрисано а додато Министарство пољопривреде и руралног развоја и име тадашњег министра Петра Ивановића.
