„Е, ја сам волô сабље и копља, а син ми јарца печеног!“
"Судар" генерација
Пише: Ђура Јакшић
Отац и син
Једанпут иде стари Амиџа
Кô неки седи мандарин;
А за њим тапка, трчи, скакуће
Јуначке крви најмлађи син.
Вашар је био — а на вашару
Сабље, пиштољи, арапски ат;
Туниске капе, сребро и злато,
Млетачка свила, женевски сат.
„Е, шта ћеш, сине, да купи бабо?“
Детета склоност кушаше свог.
„Хоћеш ли сабљу, ту бритку, сјајну,
Ил’ волиш ата мисирског?
Ил’, можда, желиш од свиле рухо?
Нека ти буде свилено све!
Говори, сине, говори брже,
Да купим оне токе злаћене?“
Дете се чешка руком по глави,
Као да не зна шта би од свег:
„Ах, бабо, бабо, купи ми, бабо,
Печења купи јарећег…“
Сад се и бабо чеше по глави,
Гледајућ дуго синчића свог:
— Е, ја сам волô сабље и копља,
А син ми јарца печеног!
Danas se u skolama uce pjesnici za koje ni sira rodbina ne zna da su „glasoviti“ monteprknovski pjesnici.DRPS je sebi presudio onoga dana kad su iz citanki iscerali Njegosa,Desanku,Branka,Jovana,Milosa,Milica,Branka,Aleksu,Jovana,Djura,Laza,Miru,Iva…dovoljna su njihova imena,jer svako Srpce zna KO SU I STO SU!!!
Bravo i tako je Milane ! I zati ce se u vremena buduca. A “ ovi “ iz monte*rkna nestace prije no i fizicki nestanu .
Pjesma za pamcenje. Svi koji su je imali u skoli nikad je ne mogu zaboraviti. Nazalost danas u skolskom programu nema tako dobrih pjesnika naseg naroda.
Divna pjesma iz srednje škole . ?