Џомић: О положају свештенства у Србији

Обавештење Пореске управе да су свештеницима упућена решења по основу доприноса за пензијско, инвалидско и здравствено осигурање, покренуло је питање ко је до сада плаћао доприносе за свештенике и верске службенике. Свештеник Српске православне цркве, протојереј-ставрофор др Велибор Џомић каже да је то све дефинисано законом:

„Мени је као човеку, свештенику и правнику који се бави црквеним правом, проблематично у овом законском решењу то што су свештеници и верски службеници сврстани у категорију лица која обављају самосталну делатност. Црква и верске заједнице су уставна категорија, и откад постоји модерна српска државност сви српски устави препознају или цркву или верске заједнице, или веру или вероисповест… Тако да су то суи генерис друштвене институције и правна лица која врше једну узвишену, духовну мисију у конкретном друштву и правном поретку“, истакао је протојереј- ставрофор.

Ко олтару служи, од олтара и живи

Др Велибор Џомић на К1 телевизији казао је да је и пољопривредник сврстан у самосталну делатност.

„Али, он сам обавља пољопривредну активност на сопственом имању које је купио или наследио. Обућар се сам одлучи да има своју обућарску радњу и сам ради. Али ја као свештеник не идем у своју парохију или у своју цркву да служим сам тако што ми то падне на памет, него по благослову надлежних црквених власти, а то су пре свега епископи који у складу са црквеним уставом и канонским правом (када је реч о СПЦ), или шеријатским правом када је реч о исламској заједници или канонским правом Католичке цркве, упућују одређена квалификована лица да врше верску службу на парохијама, жупама, џенатима… То решење је задржано из комунистичког периода и то је проблематично. Пре Другог светског рата није ни било пензија за свештенике. То питање није било уређивано. Свештеник када постаје свештеник у православној цркви он чује од епископа: Свештеник си довека по чину Мелхиседековом. Та служба не престаје са пензионисањем у радно-правном смислу, свештеник остаје свештеник.

„Ко олтару служи, од олтара и живи. Живи тако што верни народ има своје духовне потребе и према могућностима даје оно што је благословено за ту свештену службу. Није то профано речено плаћање, то се не плаћа. Него је то додатна жртва за благослов породици, за покој душе преминулог… Када је реч о принадлежностима свештеника оне су регулисане тако да где има верног народа и организованог црквеног живота, и где постоји могућност да се организује парохијска заједница којој предстоји свештеник у литургијском, богослужбеном смислу, онда они њега фактички и издржавају“, објаснио је свештеник СПЦ .

Минимални износ за свештенике уплаћује држава из буџета

Др Џомић казао је да је Република Србија још 2012. донела уредбу по којој је прихватила на себе, у складу са Законом о црквама и верским заједницама и у складу са Законом о ПИО и здравственом осигурању, обавезу да минимални износ за свештенике уплаћује из буџета.

„Не само за свештенике Српске православне цркве, већ и за све друге. Главна је тема у јавности да СПЦ не плаћа порез и да је изузета од пореза, а то што важи за СПЦ исто важи у складу са законским прописима и за друге верске заједнице. Али се нажалост код нас води кампања, посебно против СПЦ, са потпуно нетачним премисама и са негативним циљевима. Не иде им добро јер то што раде није у истини. Наравно да треба увек да се чује критичка и слободна реч грађана, јавности и медија, али мора бити утемељена и аргументована. Ми нисмо свеци и безгрешни. Отворени смо да чујемо сваку конструктивну критику или упутство, па је ли Бог дао да то чујемо“, казао је свештеник СПЦ.

Колике су пензије свештеника?

Др Велибор Џомић је рекао да је позвао свештенике познате јавности и проверио колике су им пензије.

„Верујте да сам се изненадио. Чувеном познатом протојереју-ставрофору Петру Лукићу који је неколико деценија био старешина Саборне цркве у Београду, чувеном проти Пери, пензија је 32.205 динара закључно за фебруаром 2023. Послао ми је извод из банке. Прота Саво Јовић, главни секретар Светог архијерејског синода и доктор наука, који је део своје службе као млад обавио у БиХ, а онда су га осамдесетих година комунисти на правди Бога затворили на пет година у затвору у Зеници, има пензију износи 30.857 динара у Републици Србији и 30 конвертабилних марака у Републици Српској. Један од најбољих појаца СПЦ, ђакон Радомир Перчевић који је и професор на Богословском факултету, има пензију од 38.000 динара.

Висина пензије се, према закону, одређује на основу доприноса.

„Али, ми смо претурили овде неколико правних и економских система, и начини обрачуна су били разни. Ја сам дуго био свештеник у Црној Гори. Ми нисмо могли тамо ништа да остваримо, не само право на пензијско и здравствено осигурање, већ ни право на боравак, јер нисмо били држављани. Онда се десио случај да свештеници који су тамо од осамдесетих година нису били препознати у информационом систему Пореске управе како би могли да уплате доприносе. За ту службу, која је препозната по закону као самостална делатност, решења гласе на то лице са његовим матичним бројем али када неко изврши уплату, онда тај износ иде на Митрополију црногорско-приморску или исламску заједницу, или надбискупију. У Црној Гори је још горе све уређено него код нас“, казао је Џомић.

Курир.рс/Мондо/К1

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: