Џефри Најс: Пут једне мрачне каријере

Џефри Најс, британски правник и међународни активиста, прешао је дуг пут од почетака правничке каријере до самозваног и медијски инаугурисаног арбитра међународноправних питања. Човека који даје препоруке како процесирати пред квазисудским инстанцама све истакнутије противнике америчког империјалног поретка.

Но, његов пут не одступа претерано од каријера у оквирима атлантистичких мрежа моћи – укључење у рад Хашког трибунала на самом врхунцу америчке хегемоније створило је од њега препознатљиво лице такозване међународне правде. Отуда па на даље ствари су биле јасне: укључен у коридоре западне моћи Најс је учествовао у различитих политичким и квазиправним операцијама, успут увећавајући сопствени политички капитал. Свако кризно подручје и западни политички поредак имали су у њему верног заступника: од оправдања деловања ОВК и оспоравања извештаја Дика Мартија о монструозним ратним и поратним злочинима, до давања потпоре за појачавање санкција против Сирије и на крају деловању усмереном против НР Кине и Русије током текуће кризе у Украјини.

У Хашкој судници Најс је показивао типичну надменост и агресивност – уз слабо познавање прилика које је, понекад, за српску публику изгледало комично и гротескно. Међутим, овде је представа била драгоценија од супстанце – гоњење Слободана Милошевића, први случај када је лидер једне државе изведен пред неки међународни суд, били су одскочна даска за даље деловање. Најс је, у западној медијској сфери, иступао као тумач прилика на постјугословенском простору, подржавајући политичке пројекте који су увек у потпуном сагласју са интересима америчке моћи. Ту је деловао и као сарадник сепаратистичких косовских власти и, на крају, као бранилац појединих лидера ОВК-а, укључујући и Хашима Тачија, пред међународним судовима.