DW: Kако ресетовати односе Црне Горе и Србије?

Иако се очекивало да се, након промене власти у Црној Гори, крене у поправљање свега што је оптерећивало односе Београда и Подгорице, сарадња између две суседне државе далеко је од очекиване.

Односе Србије и Црне Горе и даље оптерећују бројни дипломатски и политички сукоби. С једне стране звучи невероватно да су две, како се често чује, „братске и пријатељске државе“, доспеле у такав стадијум међусобних односа, али очито да ни две блиске државе не могу да избегну читав низ погрешних корака који доводе до бројних напетости и неспоразума.

Као некакав основни камен спотицања појавио се проблем одлуке бивших власти да протерају српског амбасадора у Црној Гори Владимира Божовића, коју су нове власти практично потврдиле. Званични Београд није узвратио истом дипломатском мером, највероватније очекујући да ће се та одлука можда повући. Но, како се то није догодило, обе стране су остале на позицијама да би нешто требало урадити да се то питање превазиђе, али изгледа да нико не зна како.

Управо стога је и на чекању узајамна посета премијера две државе, Ане Брнабић и Здравка Кривокапића, који ових дана, бирајући речи, размењују дипломатске оптужбе преко медија. Црногорска страна тврди да Ана Брнабић већ месец дана не одговара на позив да посети Црну Гору, која опет са своје стране одговара „да је незгодно посетити земљу из које је протеран амбасадор ваше земље и проглашен персоном нон грата“.

Дипломатски ребус

Тај дипломатски ребус наизглед не би требало да буде нерешив, јер Београд сматра да се та одлука лако може повући, али нова црногорска Влада ипак има један велики проблем који се зове опструкција на сваком кораку и даље актуелног председника Црне Горе Мила Ђукановића.

Стога и политички аналитичар Драгомир Анђелковић за ДW каже како сматра „да би стари амбасадор требало да остане у Црној Гори, јер је реч о једном смишљеном политичком акту бивше власти с намером да се покваре односи Београда и Подгорице. Србија би ту требало да има више стрпљења, из простог разлога што је то једна врло тешка традиција претходне власти – нове власти би можда и хтеле да нешто ураде, али не желе да оставе утисак и пошаљу поруку да раде по директивама Београда. Ту је и утицај Запада, који јесте отписао Ђукановића, али истовремено не жели превише блиске везе Београда и Подгорице“, оцењује Анђелковић.

Црногорска престројавања

Тренутно незадовољавајући степен односа Србије и Црне је, мислим, пре свега последица односа наслеђених од стране претходних власти, наводи за ДW Иво Чоловић, програмски директор ЦеСИД-а.

„Имам утисак да је Београд одлуком да не учини исти гест према амбасадору Црне Горе Тарзану Милошевићу у Србији очекивао да ће се та одлука повући. А то се, чини ми се, није десило због престројавања на унутрашњој сцени Црне Горе. Постоје вероватно неке струје унутар нове власти које такође не подржавају начин на који је амбасадор Божовић представљао Србију, и које можда очекује да ће се за то место појавити нека нова особа што би помогло релаксацији односа две државе“, примећује Чоловић.

Драгомир Анђелковић сматра да Србија пре неких дипломатских посета очекује да се тај проблем амбасадора разреши и наводи како „није логично да премијер Србије посети Црну Гору пре него што се реши, по мом мишљењу, тај прилично велики дипломатски скандал. У међународној пракси није било случајева да непосредно после протеривања амбасадора дође до посете на највишем државном нивоу“, напомиње Анђелковић.

Тврд став српских власти да нема узајамних посета док се неке ствари не реше, Иво Чоловић види и „као неку врсту револта у Београду. Након проглашења изборних резултата Здравко Кривокапић је покушао да се на неки начин дистанцира од тога да су за његову победу заслужни Београд и Српска православна црква. Могуће је да је то ограђивање изазвало и негативне реакције власти у Београду. У овој ситуацији не би требало занемарити ни тај утицај политичких сујета“, примећује Чоловић.

Ресетовање односа

Ресет односа две државе мора да узме у обзир да је „бивша власт спроводила незабележену дискриминацију Срба у Црној Гори“, наглашава Драгомир Анђелковић. „Нова власт би то морала да промени, и то не само због односа са Србијом, него и због стабилности Црне Горе. У супротном случају, Црна Гора ће имати шизофрено, подељено друштво“, упозорава Анђелковић.

Изјаве председника Црне Горе Мила Ђукановића на конгресу његове партије, и прилично оштре речи на рачун Србије и Српске православне цркве (СПЦ), коју види „као подстрекача, јатака, и адвоката најмонструознијег геноцида у Европи новог доба“, само су додатно закомпликовале односе две државе. Београд није баш благонаклоно дочекао такву реторику, која се, између осталог, оцењује као „пропала политика мржње и подела“. Томе би требало додати и изјаве Здравка Кривокапића, које су на трагу онога што готово свакодневно тврди и српска опозиција, да су Мило Ђукановић и Александар Вучић веома блиски пословни и политички партнери, па схватити сву компликованост међусобних односа Србије и Црне Горе.

„Мило Ђукановић се свакако неће трудити да олакша новим властима успостављање добрих билатералних односа са Србијом“, коментарише у том контексту Иво Чоловић. „Требало би ипак имати у виду да је то намењено и за неке унутрашње прилике и даље позиционирање Демократске партије социјалиста (ДПС), која се од центра полако помера ка десници. Мислим да можемо очекивати још сличних изјава од стране функционера ДПС-а, што ће додатно отежати побољшање односа две земље и унети додатне пометње унутар саме Црне Горе“, истиче Чоловић.

Драгомир Анђелковић додаје „да је понашање Мила Ђукановића и довело до оваквих односа Србије и Црне Горе. Ђукановић ће с тим наставити, али мислим да нова власт не би требало да се на то превише обазире. Она би требало да успостави нормалан систем у коме нико неће бити дискриминисан, где свако може да се изјасни како год хоће, и да ће свако моћи да добије посао за који је квалификован без обзира на национално и верско опредељење“, закључује Анђелковић.

Аутор: Ивица Петровић

(Извор: DW)

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: