DW: Анкара балансира – мало нервира Вашингтон, мало Москву

Турска је са својом спољном политиком све самоуверенија. Контроверзним трговинама оружјем нервира мало Вашингтон, мало Москву.

Сукоб у Украјини приморава Анкару на балансирање – али јој и пружа шансу.

Најновија ескалација сукоба између Русије и Украјине, са посебно великом пажњом се прати са друге стране Црног мора: и са Кијевом, и са Москвом турска влада одржава блиске односе, али то постаје све теже.

На велико незадовљство руске владе председник Реџеп Тајип Ердоган у Истанбулу је примио украјинског председника Володимира Зеленског и тиме се јасно позиционирао против Кремља, преноси DW.

„Ми бранимо територијални интегритет Украјине и њен суверенитет“, истакао је Ердоган након састанка.

Двојица шефова држава су такође најавили да ће продубити економску сарадњу.

Украјина је важан партнер са којим Анкара склапа уносне послове – па тако и када је реч о наоружању: прошле године две земље су потписале уговор о испоруци шест турских борбених и извиђачких летелица типа Бајрактар ТБ2, укључујући три копнене контролне станице.

Већ скоро пет година Турска развија програм беспилотних летелица.

Те дронове турска војска користи у бројним сукобима и они су се показали као веома ефикасни.

С обзиром да је Украјина од 2014. године у оружаном сукобу са великим суседом Русијом, дронови Турске производње су веома заинтересовали Кијев.

„То страшно смета Русији“

Легитимно је што Турска подржава Украјину у борби против сепаратизма, сматра Митат Челикпала са Универзитета Кадир-Хас у Истанбулу.

„Али то страшно смета Русији“, каже стручњак за међународне односе.

Челикпала зато сматра да је та политика рискантна: „Турска је 2015. године искусила колико болне могу да буду руске санкције.“

Након што је у новембру 2015. године турска противавионска ракета оборила један руски борбени авион у турско-сиријском пограничном подручју, руска влада је Турској увела казене царине и отежала путовања руских туриста у ту земљу.

Али не само у источној Украјини, већ и у грађанском рату у Либији, у сукобу око подручја Идлиб на северозападу Сирије, као и у азербејџанско-јерменском сукобу на подручју Нагорно-Карабах, Анкара и Москва имају супротне циљеве.

Тешки односи

И са суперсилом САД у последње време је било бројних сукоба интереса.

Нарочито је мај 2019. године био велики тест за односе са Вашингтоном: чланица НАТО, Турска, одлучила је да свој ваздушни простор чува руским системом противракетне одбране С-400. Претње санкцијама, па чак и ултиматум, слабо су утицали на одлуку турског председника – Турска је купила руско наоружање.

То нија била увреда само за Вашингтон, већи и за читав НАТО – на крају крајева Русија важи за геостратешког противника трансатлантског војног савеза.

Бивши председник САД Доналд Трамп дозволио је да Турска прође некажњено – Вашингтон до данас није увео санкције.

Стручњаци сматрају да Трампов наследник неће бити тако попустљив према Анкари.

Јер Джо Бајден је познат по свом критичком ставу према турском председнику, којег сматра аутократом.

За кога ће се одлучити Анкара?

Али украјински сукоб би могао да буде шанса за поновно зближавање две земље.

Попут Ердогана, и амерички председник Бајден је такође обећао „непоколебљиву посвећеност Сједињених Држава суверенитету и територијалном интегритету Украјине“.

„Напетости између Запада и Русије ће се у будућности заоштравати. И Запад ће хтети да има Турску на својој страни“, прогнозира Челикпала. Међутим, Анкара би најпре морала да се ослободи америчко-руске дилеме и да евентуално прихвати санкције Москве.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: