Двоструки аршини: Срби у ношњи су „провокација“, а Велика Албанија је „богатство различитости“

Недавно отварање првог кружног тока у Пљевљима, које би у свакој нормалној држави било обичан комунални догађај, у Црној Гори је за поједине медије и активисте постало предмет моралне панике. Разлог? Фолклорашице у српској народној ношњи. Не оружје, не поруке мржње, не непријатељске заставе — већ народна ношња српског народа, аутохтоног у Пљевљима и широм Црне Горе.

Текст објављен на порталу Standard дочекује тај чин као да се ради о скандалу. Највећи гријех? То што је, замислите, „у питању српска народна ношња“. Па шта би, по мјерилила Стандарда, било прикладније? Можда застава Велике Албаније, која се вијори без икакве осуде у Тузима, Улцињу и чак Подгорици?

(ФОТО/ВИДЕО) Заставе терористичке ОВК и „Велике Албаније“ вијоре се у Тузима

Јер када се на улицама црногорских градова појави застава терористичке УЧК, нико у „грађанској“ Црној Гори не трепне. Када се на прославама албанских политичких партија у Тузима вијоре карте Велике Албаније, у којој нема мјеста за Црну Гору, онда се то тумачи као „културно изражавање“. А када се неколико дјевојака појави у српској ношњи — то је, гле чуда, „националистичка демонстрација“!

Такви двоструки аршини су већ дуго правило, а не изузетак у држави у којој је бити Србин постало терет, а исповиједати српску културу и традицију — опасност по „грађанску хармонију“. Ништа ново у земљи у којој је ћирилица постала страно писмо, а православна вјера предмет сумњичења. Ништа ново у друштву у којем су „грађанске“ елите вјечито глуве на шовинистичке изјаве наводно црногорских, бошњачких или албанских представника, али хистерично реагују на сваку српску икону, пјесму или заставу.

Примитивизам: Албанци славили у Улцињу, Плаву и Тузима (ВИДЕО, ФОТО)

Управо зато се морамо питати: да ли је у Црној Гори дозвољено бити све — само не Србин? Да ли смо дошли до тачке у којој културно насљеђе већинског народа треба да буде скривено, стидљиво и „деполитизовано“, док се паравојни и сепаратистички симболи других прослављају као „богатство различитости“?

Фолклорашице у народној ношњи не пријете никоме. Али очигледно пријете онима који би најрадије избрисали све српско из Црне Горе. Зато је управо тај призор — достојанствен, лијеп и истински традиционалан — много више од симбола. Он је отпор културној окупацији, отпор брисању идентитета и одбрана права да будемо оно што јесмо.

Српска ношња у Пљевљима није провокација. Провокација је што то уопште мора да се каже.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: