Двојкаши

Зашто сам од 7. године настојао да будем добар ђак? Зато што сам усвојио начело да се ничим бољим не може узвратити родитељима на њиховој доброти. Они су имали посао да раде, а мој је посао био да учим. Поштено, није ли?

Истина, када би мој исписник из комшилука добио једне године моторцикл, а друге године барку само зато што је прошао разред без јединица – бивао сам збуњен. Зар не би требало да добије барку за одличан успијех, и можда само на крају осмог, а не само зато што је просто прешао из разреда у разред!? Биле су то 80-те, када је и радничка породица могла да купи барку. Иако сам временом по тој логици заслужио флоту барака, нити једну никад нисам имао…

Али, о овоме је ријеч. Лоши и осредњи ученици, којих увијек има преко 90%, све вријеме ометају добре, и штете им од првог дана. Касне, не слушају на часу, ометају наставу, одсуствују, бучни су, преписују, и склони су свакаквим пречицама да би дошли до двојке, која је заправо замаскирана јединица, а како се крај школске године ближи, двојка се претвара у тројку, и четворка у петицу.

Просветни су радници данас сагласни да што је у њихово доба било тројка, претворило се у петицу. У временима озраченим Болоњом, сличан однос је и на скали од 6 до 10.

Али су проблем биле и остале двојке. Предавао сам кадету који је као матурант у априлу имао 13 јединица. Тај је двојкаш ипак успио да упише Факултет за поморство у Котору. И није био једини. (И да ли се великим Ф може да пише назив установе која допушта до те мјере понижавајућу самодискредитацију?)

Живимо у времену хиперинфлације диплома. Када се двојкаш домогне факултетске дипломе тада се понаша као у оном вицу: Поп ја, поп ти. Не знате тај виц?

У вријеме оно, прифалило попова. Каже брдски владика, дај да од момака тих и тих, иако нису за књигу, учинимо народу духовне слуге, да буду ђакони. Па нареди владика да се један од тих ђакона пошаље у Приморје, да опосли што му би наређено. А што да идем ја?, упита млади свештеник. Иди ти, владико. Поп ја, поп ти!

У томе је проблем с двојкашима. Чином основношколског, средњошколског и виших облика образовања, лице срасте с маском власника свједочанства или дипломе. Тако, и лош и осредњи повјерују временом да су квалификовани за рад, а заправо су квалификовани само за партијску књижицу (њу макар може да има сваки послушник).

Са чланском пак књижицом, свак онај ко је цијелог живота ометао добре, и штетио им од првог дана, ко је каснио, и није слушао на часу, ко је одсуствовао, био бучан, преписивао, и сналазио се, неријетко обилато користећи везе… данас самим собом представља отров свим амбициозним младима, јер је двојкаш. Није особа цјеловита.

Држава је саздана на њима. Умјесто да, авај, буде сва у власти одликаша.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: