Два примјера најљепше Црне Горе, земље чуда и контраста

Пише: проф. др Драган Копривица

Уз питање гдје су били челници бившег режима током ове три деценије, и која су имали спрешнија посла да, у знак мултиконфесионалне Црне Горе, не присуствују мисама католичке цркве и вјерским обредима исламске вјероисповијести, ових дана је бљеснула вијест да су премијер Кривокапић и министар правде Лепосавић присуствовали божићној миси у конкатедрали Светог Петра Апостола у Бару. Нешто неуобичајено, а толико обично, људски. У знак поштовања, за разлику од челника бившег режима, који су досад све завршавали на формалним честиткама и осмијесима, јер су имали паметнија посла, да пељеше државу.

Надбискуп барски, монсињор Рок Ђонлешај, на почетку мисе је поздравио премијера и остале присутне, међу којима посебно свештеника Српске православне цркве, Слободана Зековића, и закључио: “Након овог Божића, наставићемо код вас славити Божић.”

То је права Црна Гора, којој тежимо кроз вјекове, у којој се пријатељство не црта на папиру уз јефтине пароле оних који су заслужили да заслужено оду.

Треба истаћи и вијест да је предсједник Скупштине Црне Горе Алекса Бечић присуствовао божићној миси у католичкој Цркви Светог Антуна у Тузима. А слиједи фрапантан податак: био је први представник државе Црне Горе, који је за свих ових деценија присуствовао миси у Тузима! На лично задовољство, исто је истакао и генерални викар Барске надбискупије и жупник у Тузима, Пашко Гојчај.

Хумана порука захвалности г. Гојчаја бар у подтексту садржи ехо питања: гдје су досад били сви они формални поштоваоци међуконфесионалног склада у Црној Гори, који су и отишли с власти јер су атаковали на Митрополију. И, умјесто да допринесу изградњи мира и слоге у Црној Гори, играли су на карту разградње и завађања народа.

Други примјер Црне Горе, као најљепше земље свијета, земље контраста, није ни близу благоугодан као претходни:
Иако је доста свијета спремно да маргинализује туђу голготу, треба се присјетити пакла који је пролазио Милан Кнежевић, којег је полиција на протестима ДФ-а засипала спрејом у лице, нападала физички, па је завршавао у Хитној, а на чији дом је полицијски одред вршио десант, ломио ствари по кући, малтретирао Миланову стару мајку… Као политички осуђеник, Кнежевић је робијао у Спужу три мјесеца, код куће носио наногицу, а и даље слови као тобожњи учесник у тобож државном удару. А сад, како то само Бог види и надзире, изабран је за предсједника Одбора за безбједност Скупштине, а тиме и члана Вијећа за националну безбједност Владе Црне Горе.

Што би честити Иван Гундулић казао: “Коло од среће уоколи / вртећи се не пристаје: / тко би гори, ето је доли, / а тко доли гори устаје.”

…Оно, што посебно охрабрује све добронамјерне грађане Црне Горе, јесте да има мултиконфесионалног искреног склада. А има и правде, јер има Црне Горе, и постојаће вазда у том светом садејству.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: