Dušo, da ne stremim Večnosti ne bih čuo – Halil Džubran: Mirisni plodovi duše

Dušo, da ne stremim Večnosti ne bih čuo
melodiju koju samo Vreme peva
već bih život prekratio i od tela napravio
tajnu koju groblje skriva

Kad se ne bih, dušo, kupao suzama
i bolom ukrašavao oči
živeo bih slep, sa noktima u očima
i gledao samo lik u tami

Što je život, dušo, nego noć u pohodu
a ipak je smenjuje zora koja traje
tako me i žeđ u srcu upućuje rajskom izvoru
i gutljaju smrti milosrdne

Ako, dušo, neznalica kaže da i duša i telo nestaju
da se ne vraća ono što nestane
reci mu da cvet nestaje ali ima semenku
koja ostaje i tajnu večnosti krije