Душко Марковић и покушај заборава: Како бивши шеф АНБ-а пере руке од мрачне прошлости

Тврдње о невиности служби безбједности падају пред чињеницама које годинама чекају правду.

На јучерашњој сједници Анкетног одбора, бивши премијер и дугогодишњи шеф Агенције за националну безбједност Душко Марковић покушао је још једном да пред јавношћу опере руке од свега што се у Црној Гори дешавало под плаштом “безбједносног континуитета”. Иако се већ деценијама налази у самом врху система, Марковић данас говори као неутрални посматрач – као да није био први човјек безбједносног апарата у тренуцима када су новинари убијани, а мафија добијала државни азил.

ДБ није организовала убиство Душка Јовановића

Душко Марковић тврди да Служба државне безбједности “није организовала убиство” главног и одговорног уредника листа Дан. Ипак, не наводи ко је онда организовао, нити зашто држава више од 20 година не може – или неће – да одговори на то питање.

Било би логично претпоставити да ће неко ко је био директор АНБ-а и министар правде имати макар елементарне податке о налогодавцима једног од најтежих политичких убистава у новијој црногорској историји. Међутим, Марковић се данас представља као да је случај пратио из новина – и то само насловну страну.

Ако већ ДБ нема везе, зашто су кључни трагови годинама занемаривани, а свједоци прећутани? Ако служба није знала – то је страшан пропуст. Ако јесте – то је саучесништво.

Нисам био чувар тајни

Душко Марковић са невјероватном лакоћом тврди да није био чувар државних тајни. Човјек који је годинама управљао најзатворенијом институцијом у држави сада се пере од саме суштине своје бивше функције.

Ако шеф АНБ-а, касније и министар правде, није био чувар тајни – ко је онда био? Возач из гараже? Портир из зграде министарства? Или можда поштар?

Овакве изјаве вријеђају здрав разум, али и сјећање на године заташкавања, несталих доказа и прећутаних свједочења. Марковић је знао – и то много. Да ли ће икада рећи све – то је већ друго питање.

Служба није користила криминалце

Марковић категорички негира да је АНБ користила криминалне структуре за остваривање циљева. Ипак, бројне афере из посљедњих година говоре другачије. Афера “Sky”, свједочења из региона, цурење информација, а и просто свакодневно искуство грађана – све указује на дубоку инфилтрацију организованог криминала у државне органе.

Ако служба није користила криминалце, како то да су криминалци користили службу? Како су годинама имали информације из истрага, државне заштите, па чак и пасоше?

Народски речено – неко им је откључавао врата. И тешко је замислити да се то дешавало без знања оних на врху.

Меморија по избору

Душко Марковић је јуче покушао да реконструише своју политичку биографију на начин који би могао да прође само пред амнезијом јавности. Али јавност памти.

Памти ноћ у којој је убијен новинар. Памти године у којима је мафија постала држава. Памти све што је Марковић знао – а није рекао.

Ако Црна Гора жели да раскине с прошлошћу у којој су тајне убијале истину, мораће да престане да вјерује онима који су те тајне годинама чували. И да их коначно – натјера да их изговоре.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: