Душан Васиљев: Човек пева после рата
Душан Васиљев
Ја сам газио у крви до колена
и немам више снова.
Сестра ми се продала
и мајци су ми посекли седе косе.
И ја у овом мутном мору блуда и кала
не тражим плена:
Ох, ја сам жељан зрака! И млека!
И беле јутарње росе!
Ја сам се смејао у крви до колена
и нисам питао: зашто?
Брата сам звао душманом клетим,
и кликтао сам, кад се у мраку напред хрли
и онда лети к врагу и бог и човек и ров!
И данас мирно гледим како ми жељну жену
губави бакалин грли
и како ми с главе разноси кров, ─
и немам воље ─ ил немам снаге? ─ да му се светим.
Ја сам до јуче покорно сагибо главу
и бесно сам љубио срам.
И до јуче нисам знао Судбину своју праву,
али је данас знам:
Ох, та ја сам Човек! Човек!
Није ми жао, што сам газио у крви до колена
и преживео црвене године Клања,
ради овог светог Сазнања
што ми је донело пропаст.
И ја не тражим плена:
Ох, дајте мени само још шаку зрака
и мало беле, јутарње росе ─
Остало Вам на част!
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
