Dušan Duško Radović: Prijatelj djece i veliki pisac
Povodom godišnjice od smrti velikog pisca Duška Radovića, objavljujemo neke od njegovih pjesama za djecu.
DA LI MI VERUJETE
Umivao se jedan dečko
svakoga dana, bez prestanka,
pa su mu uši rasle, porasle,
pa mu je koža postala tanka.
— Da li mi verujete?
Majka je stalno vikala „dosta!“
al’ on je hteo, on je hteo. . .
Umivao se svakog dana
pa se odjednom razboleo.
— Da li mi verujete?
Došao jedan lekar strog
pa kaže:
— Tako mi prsluka mog,
voda je kriva,
— zabranjujem mu da se umiva!
— Da li mi verujete?
STRAŠAN LAV
Bio jednom jedan lav…
Kakav lav?
Strašan lav,
narogušen i ljut sav!
Strašno, strašno!
Ne pitajte – šta je jeo.
Taj je jeo šta je hteo –
tramvaj ceo
i oblaka jedan deo!
Strašno, strašno!
Išao je na tri noge,
gledao je na tri oka,
slušao je na tri uva…
Strašno, strašno!
Zubi oštri, pogled zao,
on za milost nije znao!
Strašno, strašno!
Dok ga Brana,
jednog dana,
nije gumom izbrisao.
Strašno, strašno!
CAR JOVAN
Velika stvar, značajna stvar
Jova je, deco, postao car!
Imao je brkove do ušiju
i bradu do pojasa;
imao je hiljadu belih konja
i hiljadu brzih pasa.
Imao je još bezbroj dvoraca u zlatu
i još više prostranih imanja;
imao je, deco, milion vojnika
i sto zlatnih odlikovanja.
Imao je hiljadu sluga,
i sedamdeset samo poslastičara…
Svi su oni svlačili i oblačili,
čuvali i hranili
Njegovo Veličanstvo Cara.
I on je tako vladao
ko zna koliko vekova i godina,
najeo se kolača i sladoleda
i napio se limunada i malina.
I jednog dana, kad NJ. V. Car,
od čokolade i limunade
nije mogao ni ići ni leći,
probudio se gladan i sanjiv
u svom krevetu pored peći.
