Duhovna sloboda

Piše: Vojin Kalpačina

Ne znam kako je kod drugih ali ja sam 30.08.2020. godine u svojoj 68. godini prvi put osetio pravu slobodu u metafizičkom smislu. U materijalnom smislu nisam imao problema, ali šta to vredi kad nisam imao duševni mir. Uprkos sitnim podlostima bivših usrećitelja naroda, sitnih duša, sve će biti u redu kako Bog zapoveda. Zato sačuvajmo mir, svi argumenti su na našoj strani. Evropska komisija im je očitala sjajnu lekciju povodom njihove žalbe i traženja pomoći za očuvanje nacionalne avio kompanije. Tako će im biti za sve. Neka ne potpisuju zakone izglasane u Skupštini, neka se žale za sada njihovom Ustavnom sudu koji će uskoro biti nezavisan, ne vredi im. To su samo poslednji trzaji gubitnika.

Uživam u pobedi i sjajnim potezima Vlade i njenih ministara. Samo se ne ljutimo jedni na druge, težimo opštem interesu. Cilj nam je svima poznat. Sada se prepoznaju pravi u svakoj oblasti života. Neverovatno da od srednje škole i vremena studija isti oni moji istomišljenici i danas propagiraju prave civilizacijske vrednosti. Niko od nas nije bio komunista, možda je poneko morao biti član partije zbog zaposlenja. Sprdali smo se i ismevali one aktiviste koji su partijski delovali na fakultetima. Naše društvo je upražnjavalo druge hobije. Jedan od njih, danas ugledni profesor bio je u prvim redovima na protestu ispred Akademije nauka. Inače, on je moj drug iz Studentskog doma, najbolji student filozofije i najbolji igrač u mojoj studentskoj futbalskoj ekipi. Poznato je stradanje njegovog oca od strane komunista i Udbe. On, zajedno sa nama ostalima, nije protestvovao samo protiv izjave Predsednika SANU, Udbaša, već protiv ćutanja ogromnog broja akademika. Pitam se šta je ta institucija od vremena Memoranduma uradila u nacionalnom smislu. Umesto da izađe iz kandži Udbe i komunizma, njihov Predsednik tvrdi da Kosovo ni de facto ni de jure nije u sastavu Srbije. Svaki student prve godine prava zna da to nije tačno. Zabrinut sam za stanje nacije. No u Boga se nadam da će nam prosvetliti put u Srbiji kao što se to desilo u najlepšoj državi na svetu koja sada sija božanskim sjajem.

Što se mene tiče taj koji se predstavlja kao predsednik Akademije je prošlost. Probudiće se Bog u viteškom narodu srpskom koji je pobeđivao u svim ratovima i doneće i Srbiji slobodu kao u Crnoj Gori, pa će dve stare države u saglasju pobeđivati i iz vremena besmisla preći u vreme demokratije i poštovanja zakona istih za sve. Onaj ko iznosi lažne tvrdnje za de facto i de jure odgovaraće ne samo po Božjim nego i po ovozemaljskim zakonima, a ovi koji njega podržavaju neka se zamisle da li hule na Boga. Nasilnom zapadnom svetu baš i ne cvetaju ruže (teroristički napad na Belu Kuću) a naša majka Rusija je svakim danom sve jača, a ruski Car se 19. januara 2020 god. kupa u Bogojavljenskoj vodici. Od Boga mu zdravlja! Njegoš bi podjednako blagosiljao Crnu Goru, Srbiju i Rusiju. To ove „moralne gromade“ iz Akademije nauka ne razumeju. No važnije je da to odlično razume najveći i najbolji deo našeg naroda. Tu ne spadaju Jugosloveni i komunisti jer oni su rekli „nije važno koje si nacije i vere“ odn. odrekli su se i nacije i vere u korist jugoslovenstva i komunizma. Ja im kažem: Pa hajde da svi budemo Srbi. Oni ne pristaju na to iako su sami rekli da nije važno koje si nacije i vere. Tu nešto nije u redu i nije u skladu sa logikom. Ti koji neće da budu ono što su bili njihovi stari za sva zla ovoga sveta optužuju Srbe, svoje pretke i njihovu crkvu, a iznad svega Rusiju. Jedan pametni novinar njih naziva autošovinistima. Mislim da greši jer po definiciji autošovinistima se mogu nazivati samo pripadnici srpskog naroda. Oni to po njihovom priznanju nisu već su Jugosloveni, mondijalisti, internacionalisti, građanski i multietnički orijentisani. Pogledajte samo Spisak 88, pa će vam sve biti jasno. Nego pustimo njih i manimo se njihovog ćoravog posla.

Okrenimo se budućnosti. Pomozimo koliko možemo našim državama da idu u pravcu obnavljanja tradicionalnih vrednosti, da Srbija i Crna Gora budu kao što su bile pre 1918 godine. Daj nam Bože mira, zdravlja, sloge u porodici, a za ostalo ćemo se mi pobrinuti ugledajući se na naše stare. Oslobođeni stega iz anticivilizacijskog doba svi ćemo pružati više, okrenućemo se radu i redu bez veličanja propalih ideologija, demagogija i praznih priča gde će svak naći mesto koje mu pripada. Ne sme biti negativnog sistema vrednosti. Najveći treba da zauzimaju najbolja mesta. Uzmimo primer izgnanstva nobelovca Solženjicina, možda najvećeg stradalnika iz vremena boljševizma koji je na novinarsko pitanje dao sjajan odgovor. Pitanje je glasilo: „Kako se osećate po povratku u rodninu“? „Ja sam uvek bio u njoj, jer rodnina je tamo gde sam ja“.

Dolaskom ruskog Cara vratila se snaga Rusije. Neka se naši glavari ugledaju na njega. Neka oni budu fino sa svima kao Njegoš i kralj Nikola, ali Rusija ispred svih. „Bog visoko, Rusija daleko“, ali moliti se Bogu i držati se Rusije. Poštujem i drugo mišljenje, napr. anglofila ali ga ne cenim. Ustvari, sve što je u okviru verbalnog je u redu. Samo neki su sudili za verbalni delikt i delikt mišljenja! Crni su to bili zakoni i još crnje sudije.

Mlada crnogorska vlast strogo poštuje zakonsku proceduru koju bivša vlast naziva kohabitacijom, jer tako pokušava da relativizuje pobedu na izborima. Formalno pravno se to naziva kohabitacijom, ali suštinski je to prinudna saradnja sa jednom državnom institucijom sa ograničenim rokom trajanja. Sačekajmo strpljivo kraj te institucije. Spremajmo se za izbore u Nikšiću i popis stanovništva, a gubitnik nek i dalje okrivljuje Srbiju za mešanje u izborni proces. On misli da svi rade ono što je on radio sa Luksemburgom i sada u paranoičnom strahu sanja Srbiju i Rusiju, svestan neminovnosti novog poraza, zaboravljajući kakvim sve imenima je nazivao učesnike veličanstvenih Litija. Ateistima se Bog oteo kontroli, kako to njihova Udba nije osujetila. Onaj akademik je priznao pre neko veče na Javnom servisu da su oni krivi jer nisu dovoljno proganjali Boga, bili su narod ali nisu ubili Boga u njemu čak ni na Golom Otoku i na Žutoj gredi. Zato im sada preostaje samo da krive Srbiju i Rusiju.

Naše je da radimo na pomirenju samo sa onima koji možda i nebi bili na njihovoj strani da nisu bili ucenjeni egzistencijom porodice i koji su mnogim drugim pretnjama primorani da glasaju, krivotvoreći stvarnu volju građana. I vrapci znaju kakve metode su bile na delu. Ne znam da li mi je bila teža ona vlast od 1945. do 1990. god ili ova zadnjih 30 godina koja je formalno dozvoljavala višestranačke izbore, a ustvari, pošto su sva sredstva prinude bila u njihovim rukama, svi zbori i referendum o samostalnosti su bili lažirani. Zato spremimo se za prve slobodne višestranačke izbore gde će svi moći da slobodno izaberu svoje predstavnike i onda je taj glas naroda glas Boga. Komunisti nikada i nigde nisu pobedili na slobodnim izborima pa neće ni sada.

Zato glavo gore, molimo se Bogu da nam da snage da dobijemo bitku do kraja.

Živela osveštana Crna Gora, živela Srbija i živela Rusija!

Pročitajte JOŠ:

Stefan Nemanja – FASCINATNO!