ИН4С

ИН4С портал

Дух улице или дух побуне

1 min read

miroslav lazanski02

Шта ће сада учинити Москва? Чекаће, јер било којој власти у Кијеву под хитно требају паре. А бесплатног ручка нема ни на Западу ни на Истоку

Председник Украјине Виктор Јанукович споразумом с опозицијом о превременим председничким изборима и враћању на Устав из 2004. највероватније је себи потписао крај политичке каријере, a можда и пут на вишегодишњу робију. Јер, на захтеве опозиције могао је да пристане и пре три месеца, чиме би се избегле људске жртве, велика материјална штета не само у Кијеву, већ и застој ионако посрнуле украјинске привреде. На све што је сада пристао, Јанукович је могао да пристане и раније. Ако радикални елементи међу демонстрантима сада не пристану на одређене тачке споразума Јануковича и опозиције, ако опозиционе вође не успеју да се наметну свим демонстрантима, Јануковичу ће бити тешко да се правда да је „ето он пристао на споразум, али демонстранти сада не пристају“. Дух улице, или дух побуне, како год хоћете, пуштен је из боце. Јанукович се играо и на крају очито преиграо. Показао се као неспособан политичар и слаб председник, његово тактизирање ослабиће његову Партију региона до нивоа пораза на следећим изборима, а све то може да доведе и до распада Украјине на прозападни и проруски део.

Јер данашња Украјина има око 46 милиона становника, од чега су 73 одсто Украјинци, 22 одсто Руси, један одсто Јевреји, а четири одсто остали. Верски гледано, земља је подељена на православце, католике односно унијате, протестанте и припаднике јеврејске вере. Западни део Украјине, који је уосталом некада био део Пољске, па није случајно што Пољска ту сада има 14 конзулата, никада и није био у претераној љубави с Москвом. Ако погледате ратне филмске журнале Вермахта из времена наступања према Москви, видећете да су у неким деловима Украјине трупе Вермахта тада дочекиване као ослободиоци. Остап Бендер није случајан лик. Наравно, не треба заборавити украјинске партизане и Украјинце који су храбро гинули у редовима Црвене армије у борби против нацистичке Немачке, али да су поделе у украјинском друштву присутне јако дуго, то је чињеница.

Тек је распад Совјетског Савеза довео до успостављања Украјине као самосталне државе. Транзиција из социјализма у неолиберални капитализам довела је до распада великих предузећа и комбината, до великог броја незапослених и до појаве тајкуна милионера и милијардера. Корупција у Украјини присутна је од најнижег до највишег државног нивоа, она је постала начин живота у тој земљи. Беcперспективност младе генерације, бахатост тајкуна и њихова спрега с политичарима, махање уласком у ЕУ као јединим начином да се крене у светлу будућност, уз одлуку Јануковича да се ипак окрене Русији – јер од ЕУ није добио оно што је тражио – све је то довело до експлозије насиља у Кијеву и неким местима на западу државе. Није се Јанукович окренуо Москви из братске љубави, већ зато што му је она одобрила кредит од 15 милијарди долара и снижене цене гаса. Док му је ЕУ најавила да може да добије 620 милиона долара. Истина, ММФ је најавио још неке паре, али под условом да се повиси цена гаса за домаћинства и да се са посла отпусти око 200.000 људи. Шта је у тим околностима и под таквим условима могао Јанукович?

Као прагматичар изабрао је готовину од Русије, а не магловита обећања Брисела. Тим више јер се украјинска привреда доста ослања на руску. Но, није рачунао да му Брисел неће опростити заокрет, као што рече Јелко Кацин, „тако пролазе они који изневере договоре са нама“; наш пријатељ Кацин, иначе чувени писац похвалне књиге-монографије о Југословенском ратном ваздухопловству. Нема човека на брдовитом Балкану који је нашу авијацију тако нахвалио као Јелко Кацин. Некада. Што значи да треба бити опрезан када те Кацин хвали. И куди.

Дакле, председник Јанукович је веровао да може контролисати побуну на Мајдану. Обавештајне службе Украјине или му нису пружиле информације ко заправо стоји у позадини свега тога, или је Јанукович игнорисао информације тих служби. На снаге унутрашње војске није могао да се ослони, јер оне броје само 40.000 слабо обучених припадника, док специјална јединица „Беркут“ нема више од 2.700 људи. Јанукович је на почетку ескалације насиља могао да уведе ванредно стање на територији целе државе, или само у Кијеву и још неким областима. Но, и то је велико питање, јер оружане снаге Украјине броје око 110.000 припадника, од чега копнена војска има око 65.000 људи. Војска једноставно није обучавана за случај ванредног стања, она се комплетно посветила мировним мисијама у оквиру УН и НАТО-а. Између армије и политичара повезаних с тајкунима влада скоро отворено непријатељство и војска управо због опште присутне корупције не гаји ауторитарне амбиције, не жели да намеће ред друштву које је већ ушло у хаос. Јер, војска је армија народа, а као таква једнако лоше живи као и народ. Плате мале, пензије још мање, нелагодност коју осећају генерали не осећају официри и обични војници. Генерали су збуњени, или пак школовани у НАТО колеџима и на НАТО курсевима.

Шта ће сада учинити  Москва? Чекаће, јер било којој власти у Кијеву под хитно требају паре. А бесплатног ручка нема ни на Западу ни на Истоку. Још само да то схвате и они на Мајдану.

Објављено у Политици

Подјелите текст путем:



Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:

     

Слични текстови

4 thoughts on “Дух улице или дух побуне

  1. Јелко Кацин, „тако пролазе они који изневере договоре са нама“.
    Овај словеначки Гебелс и европски есесовац је био укључен у трговину органима киднапованих Срба, Црногораца и Рома. То добро зна његова помоћница Наташа Кандић и бивша тужитељка Хашког трибунала Карла Дел Понте.
    Европом кружи баук фашизма.

  2. Тимошенко није крила да жели да Јануковичу суди „народни суд”.

    „Желим да се Виктор Јанукович и његово окружење појаве овде – пред судом Мајдана”.

    Тимошенко је позвала демонстранте да се не разилазе све док не буде реализовано „све што је планирано”.

    „Не верујте политичарима који вам саветују да се разиђете. Останите овде све док не буду испуњени сви ваши захтеви и остварени сви задаци”.

    Тимошенко је све ово изговорила седећи у инвалидским колицима.

  3. Шта ће сада учинити Москва? Чекаће, јер било којој власти у Кијеву под хитно требају паре. А бесплатног ручка нема ни на Западу ни на Истоку

    Ko je jos na potezu – Merkel dama sa tri dugmeta,ili njen ljubimac Klicko,mozda on sa svojim bratom uloze par miliona,veliki je to novac za jednu opstinu kao Petnjica,ili mozda Timosenkova koja je opljackala da se zna 138 miliona evra,medjutim novca nece hvaliti papa Franjo se moli za mir i salje novac vjernicima.
    Licno bih volio da ih sve pod hitno prime u EU i dodju ovamo u Njemacku,od svega bi bilo najbolje da sjutra prime Kosovo i Metohiju zajedno sa Albanijom,Njemacka cezne za multi kulti,znaju izgleda ameri kako ce Frica umiriti,,to sto Fric misli samo na pivo i od njega se ne moze otijeznit niti odvikunuti skupo ce da kosta,ideja da EU moze biti USA mogao je da napravi i sprovede samo idiot,i neko ko dobro zna planove i cud pojedinih vladaoca.
    Putin Lavrov Sreder ponavljau ovih dana da EU mora zajedno sa Rusijom da pomognu a ne da odmognu.
    A Ukraina jedna velika zemlja prostorno i nista vise dozvolils je da nema armiju,dobro je sto joj se oduzelo atomsko oruzje,kojem god savezu pripadne bice sa njom sretan kao Jugosalvija sa Hrvatskom.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *





Изаберите једну или више листи:

Ову пријаву је могуће отказати било кад!