Дух Свете Горе у аризонској пустињи – манастир Светог Антонија

Блаженопочивши архимандрит Јефрем Филотејски (познатији као старац Јефрем) је бивши настојатељ манастира Филотеја на Светој Гори, духовник неколико светогорских манастира и манастира у Грчкој, а такође и оснивач неколико манастира у Сједињеним Америчким Државама. Ово је прича о његовом најпознатијем манастиру у Америци.

Манастир Светог Антонија је основан 1995. године у безводној и сушној пустињи. На почетку је Старац (Јефрем Филотејски) планирао да изгради манастир у другом месту, али је под утицајем Промисла, скренуо са пута и нашао се у пустињи између градова Феникс и Тусан. Сведоци говоре да су у том тренутку јасно чули звоњаву звона, невероватно сличну на звоњаву у Старчевом манастиру – Филотеју. „Овде ћемо израдити манастир“, рекао је Старац Јефрем.

Епископ санфранцискански Антоније дуго није веровао у истинитост овог догађаја, док једном приликом неколико година касније и сам није чуо сличну звоњаву. Он је прилазио манастиру светог Антонија у изградњи, када је чуо како звоне звона. Како се испоставило неколико минута касније, звоњава је била натприродног порекла, јер сами монаси нису звонили у звона.

Око манастира је са благословом Старца било 1200 стрема земље на којој је било засађено 3000 маслинових, лимунових, грејпфрута и стабала другог воћа, виногради и палме. Да сва та стабла не би пресахла, неопходна је била вода која је пронађена на чудесан начин као последица подземних испитивања. Старцу Јефрему се јавио преподобни Антоније Велики и показао на место где треба тражити воду. На дубини од 980 метара пронађена је количина воде довољна да се то место претвори из пустиње у цветну оазу. Сада у манастирском врту има преко две хиљаде врста биљака, без обзира на то што летње температуре у Аризони достижу 40-45 степени целзијуса. Свуда су браћа манастира поставили фонтане, светиљке и стазице.

Гледајући данас на предивни рајски врт и величанствене храмове које су подигли монаси манастира светог Антонија, тешко је поверовати да, када је први пут ту дошло шест светогорских монаха, тамо није било ни воде, ни струје, ни путева. На почетку су место за живот Старца Јефрема и његових ученика биле четири приколице. Монаси су морали да живе и раде у околини која је била препуна отровних змија и опасних звери. Старца Јефрема који је пожелео да изгради манастир у пустињи, локални становници су сматрали полуделим. Чак су и православни људи сумњали у успех.

Међутим, прошло је време и на месту малих приколица појавили су се храмови и капитална здања, а број монаха се повећао са седам на четрдесет пет људи. Главни храм манастира посвећен је светом Антонију Великом и светом Нектарију Егинском. Још шест храмова посвећено је преподобном Серафиму Саровском, пророку Илији, великомученику Пантелејмону, великомученику Георгију, великомученику Димитрију, светом Николају и Јовану Претечи.

При манастиру је гостионица, у чијим просторним и светлим собама може истовремено да се смести до 500 људи. У сагласности са светогорским манастирима ноћење и оброк су бесплатни за посетиоце. У гостионици у неограниченој количини су поклоницима доступни воће, напици за хлађење, чај, кафа.

По броју посетилаца манастир светог Антонија налази се на другом месту у држави Аризона, налазећи се одмах иза Великог Кањона који је једна од главних знаменитости у САД.

Манастир Светог Антонија води огромну добротворну делатност. Монаси пружају уточиште бескућницима и свима који се обраћају за помоћ. У граду Тускон који се налази јужније од манастира, са благословом старца Јефрема је направљен центар за помоћ сиромашним женама.

Игуман манастира светог Антонија је светогорски јеромонах Пајсије – један од првих пет монаха у манастиру који је дошао у САД са Свете Горе заједно са Јефремом Филотејским. Старац Јефрем се упокојио пре више од годину дана.

Извор: https://www.stanthonysmonastery.org/

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: