„Drugi hleb“: Kako su ruski imperatori natjerali narod da zavoli krompir

Danas je nemoguće zamisliti obrok u Rusiji bez krompira, ali pre nekoliko vekova Rusi nisu ni čuli za ovo ukusno i hranljivo povrće.

Podsetimo se istorije ovog prekomorskog povrća, koga u Rusiji nazivaju „drugim hlebom“, prenosi Sputnjik.

„Đavolji koren“

Indijanci su u Južnoj Americi jeli divlji krompir pre oko devet hiljada godina. Krtole ove biljke nazvali su božanskim darom, verovali su da u njima žive duhovi, a jednom godišnje, na festivalu posvećenom krompiru su prinosili svoju decu kao žrtve.

Evropljani su o ovom povrću saznali iz „Hronike o Peruu“ španskog putopisca Pedra Čeza de Leona 1553. godine. On je detaljno opisao krompir i dao nekoliko predloga za njegovu pripremu.

Krompir je 1565. godine uvezen u Irsku i Škotsku, a vlada je pokušavala da ljudima usadi ljubav prema prekomorskom povrću. Međutim, neobrazovano stanovništvo ga je nazvalo „đavoljim korenom“ i „plodom bludnica“. Smatrali su da krompir ubija ljude i širi kugu, njegove „bobice“ su otrovne i nije najukusniji. Bez obzira na to evropski vladari nisu odustali.

Seljaci u Pruskoj surovo su kažnjavani zbog toga što nisu voleli „gosta“ iz Amerike. Fridrih Veliki nije javno kažnjavao, a Fridrih Vilijam I je legalno kažnjavao! On je 1651. godine izdao posebnu uredbu, da se svakome ko odbije da sadi krompir odseku nos i uši.Interesantna je činjenica da su čak i lekari tvrdili da je krompir otrovan! Francuski parlament je 1748. godine zabranio sađenje krompira, smatrajući da on izaziva bolesti, pa i gubu. Ali je velika je potražnja bila za cvetovima krompira, koje su dame plele u kosu.

Značaj krompira je istakao pariski agronom i farmaceut Antoan Ogust Parmantje. Bio je iznenađen ukusom i nepretencioznošću ove biljke i počeo je da je promoviše u Francuskoj.

Pariski Medicinski fakultet je 1772. godine proglasio krompir jestivim.

Pobune protiv krompira

U Rusiji se krompir pojavio u trenutku kada su u Pruskoj seljacima odsecali nos i uši zbog nazadnih shvatanja. Petar I je u prestonicu poslao džak krompira iz Holandije. Prema jednoj verziji, krompir je na putu istrulio, a krompir koji je ostao su posadili. Prema drugoj verziji, krompir zasađen po carevoj naredbi smatran je delikatesom i servirali su ga sa šećerom, ali tu kombinaciju niko nije voleo.

Krompir nije lako prihvaćen ni u Rusiji. Narod nikako nije želeo da sadi „zemljane jabuke“, a na trpezama u Rusiji hleb i repa su i dalje dominirali.

Prvi ozbiljan korak za prihvatanje krompira u Rusiji je bio ukaz Katarine Velike 1765. godine „Uputstvo o uzgoju i upotrebi zemljanih jabuka“. U jesen iste godine otkupljeno je 464 pudova (7.424 kilograma) krompira i isporučeno iz Irske u Sankt Peterburg. Međutim, na putu je promrzao. Samo je oko 135 kilograma moglo da se zasadi. Sledeće godine je krompir posađen u Moskvi, a kada je rodio poslat je u provincije.

Krompir je počeo da pušta koren i u Rusiji. Tome je išla u prilog i činjenica da su ruski vojnici tokom Sedmogodišnjeg rata 1756-1762. godine se sami uverili u dobar ukus ovog povrća dok su bili u Poljskoj i Pruskoj.

Andrej Bolotov je imao veliki značaj u popularizaciji krompira, njega danas nazivaju jednim od osnivača ruske agronomije. Napisao je mnoge članke u časopisu „Ekonomski magazin“ u kojima je hvalio krompir. Bolotov je predložio da se od krompira pravi vino, duvan, pa čak i puder. U velikoj meri zahvaljujući njemu, ova kultura je postepeno puštala koren u Rusiji. Pobune stanovništva protiv krompira nastavile su se do sredine 19. veka!

U početku su krompir koristili kao stočnu hranu, a zatim je počeo da se koristi u industriji kao sirovina za skrob i alkohol.

Krompir je u potpunosti bio prihvaćen u Rusiji tek u vreme Drugog svetskog rata. Oni koji su ga uzgajali dobijali su nagrade. Krompir je spasio milione ljudi od gladi, pa su počeli da ga nazivaju „drugim hlebom“.
Pristalice dijeta i zdravog načina života objašnjavaju da je krompir u nekim kombinacijama sa drugim proizvodima štetan, ali sam po sebi ne šteti zdravlju niti figuri. Istina je da velika količina ulja, masti, so i pojačivači ukusa ga čine „kaloričnom bombom“, ali kada se pravilno koristi, krompir je zdravo povrće. Sadrži mnogo fosfora, magnezijuma, kalcijuma, gvožđa, veliki broj vitamina, folnu kiselinu, karoten i razne organske kiseline.

Izvor: Sputnjik