• Насловна
• Поглед

Други грађански рат: Да ли ће Америка доживети судбину Југославије?

1 min read

3 године ‎ ИН4С

Убиствена револуција

И магазин „Њујоркер“ поставља питање „да ли је грађански рат пред нама“ – и предвиђа „еру раштрканих али упорних аката насиља: бомбашких напада, политичких убистава, дестабилизујућих аката асиметричног ратовања које ће вршити екстремистичке групе“ – док месечник „Атлантик“ упозорава: „Чувајте се пророчанстава о грађанском рату. Сама идеја да је таква катастрофа у Америци неизбежна – запаљива је и корозивна… Јер, једном када веровање у неизбежност конфликта постане укорењено, наступа логика превентивног удара: Нападни их пре него што они нападну тебе.

Друга страна, наравно, размишља на исти начин.“
С тим у вези, „укупно расположење је песимистично“, оцењује организација Southern Poverty Law Center резултате свог испитивања јавног мњења по којима скоро половина – 44 одсто – Американаца сматра да „САД иду ка грађанском рату у блиској будућности“, при чему су „45 одсто републиканаца и 43 одсто демократа спремни да учествују у политичкој револуцији чак и ако би то подразумевало употребу насиља“. А слични проценти и једних и других, безмало половина, подржали би и „убиство политичара који угрожава нашу земљу или демократију“.
Али, једни се с другима нимало не слажу ко је тај ко угрожава – истраживање Универзитета Вирџинија показало је да „84 одсто Трампових присталица сматра Демократску партију за ‘јасну и непосредну претњу америчкој демократији“, док то исто, али за републиканце, мисли 80 одсто Бајденових гласача. Истраживање организације „ЈуГов“ пронашло је пак 66 одсто републиканаца с југа земље, и чак 50 одсто независних гласача, спремних да се отцепе и формирају нову заједницу 13 јужних држава од Тексаса до Вирџиније. Исто истраживање открило је и 47 одсто демократа у региону Пацифика који би да се отцепе од уније.
Буре барута
Све ово значи да би практично било који осетљивији повод могао да буде окидач за провалу политичког насиља. Од либералних захтева за забрану оружја који су са сваком масовном пуцњавом све гласнији, а оне су све чешће, до могућег ограничавања права на абортус о чему ће конзервативна већина у Врховном суду одлучивати већ овог месеца. Таква могућност представља „гнусобу“ а судије, „које нису одговорне америчком народу“, овом би одлуком „опоганиле саму репутацију Врховног суда“ и „поцепале устав“, унапред су ту одлуку оспорили лидери демократа у Конгресу САД, Ненси Пелоси и Чак Шумер.
„Више немамо институције које могу да нас одрже на окупу, као што се већ догодило 1850-их“ уочи избијања претходног Грађанског рата. „Нација је буре барута“, опомиње „Њујорк тајмс“.
Зашто скоро половина Американаца сматра да ће им у земљи избити грађански рат, и зашто је тако много њих спремно и да у томе учествује? Како би тај рат у 21. веку могао да изгледа? Може ли ико да зацели то дубоко подељено друштво, или ће се остварити она Бајденова бојазан за будућност Америке као државе?
О овим су питањима у „Новом Спутњик поретку“ разговарали политиколог Александар Павић и историчар Саша Адамовић.

Ривалске нације

„Од свргавања Доналда Трампа с власти пре две године, дотад незамислива могућност избијања грађанског рата у Америци постаје све замисливија“, оцењује Саша Адамовић. „Зато се и у јавности, на обе стране политичког спектра, о томе говори све учесталије и све отвореније.“
„Атмосфера је нарочито почела да се загрева у време избора 2016. године. Демократска партија и Хилари Клинтон били су толико убеђени да ће победити Трампа да су, када су схватили да губе, на сваки начин, злоупотребом медија, државних ресурса и обавештајних служби, почели да оспоравају његов мандат, оптужујући га да је био руски кандидат. Тиме су и Трампа и његове присталице дисквалификовали као равноправне саговорнике. Управо то је бесповратно затровало америчку политичку сцену, да би непомирљиве поделе између два табора и додатно биле продубљене изборном крађом 2020. Узгред, то је показало да су демократе спремне на употребу свих средстава како би одузеле могућност победе својим противницима,“ објашњава Александар Павић, и прецизира да је у основи реч о сукобу глобалистичког савеза либералних интервенциониста и неоконзервативаца с једне стране, и изолациониста с друге: „Према тврдњи Веслија Кларка, прва група је 11. септембра 2001. својеврсним државним урадом преузела сву власт у земљи. Они не желе да им се Трамп понови, па и по цену грађанског рата.“
Последицу оваквог односа власти према противницима језгровито описује „Фајненшел тајмс“: „Америка сада још и више огорчено подељена у измишљене ривалске нације него што је то била у Трампово време.“
„Глобалистичка идеологија коју последњих деценија, још од избора Била Клинтона за председника, спроводе Демократска партија и ‘вашингтонска мочвара’ донела је лоше резултате и самим становницима Сједињених Држава – од економских питања, јер је дерегулацијом привреде земља деиндустријализована што се одразило на животни стандард просечних Американаца, до кључних идентитетских питања услед наглашавања једне екстремне и нетолерантне људскоправашке идеологије и наметања агресивне ЛГБТ агенде. Због свега тога две главне групације, демократе и републиканци, све мање имају додира једни са другима,“ напомиње Саша Адамовић.