ИН4С

ИН4С портал

Друга Његошева мисија у Русији: Помоћ руског цара омогућила опстанак Црне Горе

1 min read
Догађаји између два боравка Петра II Петровића Његоша у Петрограду, створили су кризу у земљи, што је прије свега било условљено несређеним односима са отоманским властима.

Петар Други Петровић Његош

Пише: Немања Поповић

Догађаји између два боравка Петра II Петровића Његоша у Петрограду, створили су кризу у земљи, што је прије свега било условљено несређеним односима са отоманским властима.

Руска влада је савјетовала Црногорце да се у овом периоду уздржавају од напада на Турке, међутим владика је то чинио само до 1835. Те године Црногорци ударише на Жабљак и заузеше га, светивши се за кучке чобане које подгорички Турци претходно побише. Већ за неколико дана Жабљак је морао бити враћен, али су Црногорци задржали заплијењени топ, који постаде чувен као један од симпатичнијих свједочанстава наше историје. Црногорци су на том топу уклесали натпис, који гласи као да се сам топ обраћа: „Црногорци кад оно витешки, Жабљак тврди турски похараше, онда мене старца заробише, на Цетиње српско понесоше”.

Након тога, услиједио је пораз на Грахову, 1836. године. Осим поменутог ово су за, и онако сиромашну и у свему оскудијевајућу Црну Гору, биле сушне и неродне године, те се помоћ опет могла очекивати једино од традиционалне покровитељице, Руске империје.

Његош се тако упути у Русију 1837. године. На путу ка руској пријестоници, владика је стигао Беч, гдје ће се срести са тамошњим руским послаником Горчаковим. Том приликом је Његош предлагао да Русија ургира не би ли се Црној Гори припојила Зетска равница, што би због плодности тог простора сиромашној Црној Гори пуно значило, а она би платила данак Турској за те територије. Захтијевао је и да Руси повећају своју редовну новчану помоћ Црној Гори.

Иако је већ тада од Горчакова добио сигнализацију да је укупност тих захтјева тешко остварљива, владика је одлучио да ове захтјеве пошаље цару Николају I Романовом у писменој форми, у виду меморандума. Он је у том меморандуму доказивао историјско право на Зету. Поновио је историјско становиште које су истицали и његови претхоници, владика Василије и владика Петар I, дa je Зета након смрти последњег кнеза из породице Црнојевић, остала зетским и црногорским митрополитима, при чему је та дужност Петровићима наследна од 1696. године.

Даље истиче како су Зету Турци насилно преузели, те да њу и даље доминантно насељава српски живаљ, што додатно доприноси праву Црне Горе на овај простор. Захтијевао је и могућност пресељења одређеног броја црногорских породица у Русију, због глади и пренасељености на малом простору.

Други дио захтјева о новчаним донацијама, такође је изречен, зато што Црна Гора није могла финансирати новостворене институције које је владика установио (Сенат, Гвардију и Перјанике), а такође је планирана и помоћ црквама и изградња школа. Занимљивост је да је у Бечу Његош такође био гост аустријског канцелара Клеменса Метерниха и његове супруге Мелани, приликом чега им је владика написао оду захвалности коју је Вук Караџић превео на њемачки језик.

Петар II стиже у руску пријестоницу маја 1837. године. Као и прошлог пута, тамо га дочекује канцелар Карл Несељроде, који га је на основу поменутог меморандума послао на пријем код императора.

Цар Николај I је знао да је реализација захтјева о територијалном проширењу у том немогућа и да то не може подржати. Захтјеви о пресељењу Црногораца, такође су подвргнути сумњи, особито због тежине изводљивости таквог пресељења у том тренутку. Међутим, о захтјеву за повећања донација Црној Гори, руски цар се изјаснио позитивно, при чему је одобрена десетогодишња новчана помоћ у износу од 80 000 рубаља. Овим је Његош обезбиједио одржање Црне Горе и своје нове државне организације, тако да се и ова мисија у нашој историји категорише као судбински важна.

Прочитајте још:

Руски добровољац са Паштрика: Ако не сачувамо српство, бићемо нико и ништа (ВИДЕО)

Подјелите текст путем:



Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:

     

Слични текстови

12 thoughts on “Друга Његошева мисија у Русији: Помоћ руског цара омогућила опстанак Црне Горе

  1. Crna Gora se prvi put pominje za vrijeme kralja Milutuna kao jedna geografska oblast. Negirati svoja inherentna svojstva spada psihičku patologiju.

    1. I davati sam sebe pluseve za” odlichan” komentar koji je skuhan u srbskoj nacheratanijevskoj kuzhini, nije patologija?. Am neh!!! Tup si i nakaradno nasamaren, a josh inepokazujesh zafalnost shto shceh da de malo poduchim.
      Bolje tebe idu I trk kod popa da the on “duhovno” pomilije pa da si dovoljan. Dako ti ijon dadne jedan plus. Koji brav?

      1. S obzirom da ne mogu da ti pomognem sa pomoći koja je tebi zaista potrebna, necu da ti dajem ni duhovne savjete, jer te je vjerovatno Miraš već okadio. Tako da, ovo je moje poslednje javljanje tebi, jer dje prostota izadje na površinu, mudrost se povlači u sijeku. Misli slobodno da si posebna nacija, ili šta god te čini srećnim i da spavas noću mirno, nebitno je. Svako dobro, pozdravljen budi.

  2. I nepotrebno ti je ojashnjavat. Nepotrebno te intelektualno toljagat, jer si mlad I zelen, a ko sesdhjecom igra poshorlan ostaje.
    Ali u nadi da imash kapaciteta da rastegnes tu proto membranu u chupini, evo ti nekoliko detalja na razmishljane, moja Narandzasta Dolino.
    -Srbski jezik se teck pominje kad ga je Vuk Chopavi deshifrira, kategorisa i esatablira nedhje 1826-1830. Ako ochesh tekst pisan na priajsnjem srbskome koji je bijo buckurish vkashkog, cincarskog, romanskog, slovenskog, i od 1750tijeh i Crnogorskog, ( poshto su we Crnogorci pocho I naseljavat na peak up zemlju u Turskoj vilajetu), ja chu ti ga odhje oshtampat, pa ga ti razumi moj Hong konzhe.

    – kad se prvi put pominje Crna Gora ka ime u Venecijanskim papirima nedhje oko 1390tijeh, tada na ovijem prostorima NIJE BILO ni Srbskog ni Hrvackog ni Crnogorskog, nego Jezik kojega zoahu oni koji su pisali Crkveno Staroslovenski sa slovima JAT, i JO, itd. Znachi Srbi koji su nestali sa maple nedhje oko pada Carigrada, nijesu mogli , niti su bili tu da bi imenovali Crnu Goru, a NEH sigurno na Srbski jezik koji je vuk dovo odole i dariva gaSrbiji 1826 te. Pa se ti dobro zamisli.

    Nasha prva Crnogorska drzhava se zvala Duklja kojoj su Rimljani dali ime. Mi nijesmo bili ni tada a ni danas Rimljani. Tada su Nashe kraljeve koju su vladali ovijem prostorima 200 godina prije Srbskijeh kraljeva Rimljani i Papa zvali Rex Sclavorum, a ne Rex Serborum…svachash partner?

    Mi Crnogorci niti smo imali potrebe da imenujemo nasu zemlju niti da imenujemo Nash jezik, nego su ga razmisli osvajachi kako su dolazili u ove gore da rat unju sami nadhjedali. To potvrdhjuje Nasha neprekidna 1000 godishna istorija. Mi nijesmo nestajali i nastajali. Mi nijesmo imali potrebe da idemo kod susjeda da trazhili njihov jezik, jer smo svoj sachivali. Mi nijesmo imali potrebe za tudhjimemteritorijama jer smo imali svoju.Svojimna svome, tako je to, bate. Ti to nemozhe su znati, poshto su tvoji sastavljeni od 100 face I raca, i dan danas u Srbiji ima toliko sjharenila. A danas su vi najvechi Srbi Porijeklom Vasojevici. a vasojevichi chak nijesu ni Sloveni, ni Nordijci nego Arbanasi.

    Pa mi ti sad malo popuj o Srbima!! Muchi tu i shuti kad obraza nema su, poshto vidhju da ti znanje sezhe samo do Kralja Alessandra I Drazhe. Trk u shkolu, a ne kod popa da mu ljubish charape.

  3. Crna Gora je srpski toponim, dvije riječi iz srpskog rijecnika. Crna i Gora. Kao što Hong Kong ima svoje značenje na kineskom jeziku. Znači neko je morao biti Srbin i srpski zboriti da bi Crnoj Gori dao ime, pa su se ti Srbi nazvali u geografskom smislu Crnogorima, po mjestu u kome žive. Isto kao što je Crna Gora, mogla je da bude i Ljubicasta Ravnica ili Naradzasta Nizija. Prvo ime je naziv za boju, a drugo za oblik reljefa. Samo priglup ili iskompleksiran stvor ne bi shvatio ove logične stvari. Pa se ti prijatelju pronađi u ove dvije kategorije. Pozdravljen budi.

  4. Da su to bili Crnogorci, ili crnogorski “zhivalj” koje chudo od rijechi. Chush zhivalj?
    Od Duklje, preko zete pa do Crne Gore, to su Crnogorci naslijednici stare Duklje, a shto vi pokusshsvate da svakom prilikom dodate pridjev “srbski”, to vi mozhete machku o rep u vezi te istine. Eto toliko otome.
    Chush “zhivalj” ko dasu bravi, pa da ih olovljavamo sa zhivo. Aka koliko bogoti imash zhivoga utome tour.?
    Chush zhivalj….koji mozgovi ..?..

    1. Crna Gora je srpski toponim, dvije riječi iz srpskog rijecnika. Crna i Gora. Kao što Hong Kong ima svoje značenje na kineskom jeziku. Znači neko je morao biti Srbin i srpski zboriti da bi Crnoj Gori dao ime, pa su se ti Srbi nazvali u geografskom smislu Crnogorima, po mjestu u kome žive. Isto kao što je Crna Gora, mogla je da bude i Ljubicasta Ravnica ili Naradzasta Nizija. Prvo ime je naziv za boju, a drugo za oblik reljefa. Samo priglup ili iskompleksiran stvor ne bi shvatio ove logične stvari. Pa se ti prijatelju pronađi u ove dvije kategorije. Pozdravljen budi.

  5. Original od te prepiske no vitoperish.
    Nidhje we nekazhe u tijem spisima ovo shto ti reche”Даље истиче како су Зету Турци насилно преузели, те да њу и даље доминантно насељава српски живаљ”.
    Vladika rece pravoslavno stanovnistva, koje ti prevede u “srbski zhivalj”
    Chudnali chuda….

    1. Niko ih nije preveo u ništa drugo. Samo je istaknuta njihova etnička nomponemta. Ne mislis valjda da je u pitanju bio “romski zivalj”.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *





Изаберите једну или више листи:

Ову пријаву је могуће отказати било кад!