Дробнич: Судови да санкционишу упитно богаћење функционера

Европска унија (ЕУ) од црногорских судова очекује да дају резултате у санкционисању јавних функционера чије је богаћење упитно, рекао је шеф Делегације ЕУ у Црној Гори, Митја Дробнич.

Он је на округлом столу о поглављима 23 и 24, који организује скупштински Одбор за европске интеграције, рекао да казне за функционере, које су у сукобу интереса, морају бити оштре, како би се они одвратили од кршења закона и да судови морају реаговати на кршење прописа.

„На основу заједничког рада полиције и тужилаштва, уз помоћ других одговарајућих органа, од судова се очекује да дају резултате када је ријеч о санкционисању јавних функционера чије је богаћење упитно“, рекао је Дробнич.

Он сматра да парламент мора што више бити укључен у евроинтеграције, јер тај процес има највећи ефекат трансформације друштва.

Дробнич је подсјетио да се поглавље 23 односи на област правосуђа и на борбу против корупције и заштите људских права.

„У области правосуђа су усвојене измјене Устава и пратеће измјене закона. Посао на измјенама аката још није завршен, али актуелне промјене представљају почетну основу за даље јачање независности и одговорности судија и тужилаца“, навео је Дробнич.

Он је навео да су наредном периоду мора обратити пажња на редовно оцјењивање рада судија и тужилаца, увођење јасних критеријума за њихово напредовање.

„Осим тога потребно је рационализовати судску мрежу и даље професионализовати специјално тужилаштво за борбу против организованог криминала и корупције. Све то је предвиђено Акционим планом за поглавље 23 и зато је важно да Скупштина надгледа рад извршне власти на том пољу“, рекао је Дробнич.

Он је навео да спровођење правосудне реформе треба да допринесе мјерљивим резултатима у борби против корупције и организованог криминала.

„У том контексту парламент мора да унаприједи своју надзорну улогу, нарочито кроз Одбор за антикорупцију“, рекао је Дробнич.

Он је говорећи о медијским извјештајима да је отварање неких поглавља блокирано, казао да се не ради о томе већ о испуњавању услова за њихово отварање.

Дробнич је рекао да је Црна Гора доста урадила на у области темељних права али да је остало још доста посла.

„Црна Гора мора наставити да побољшава положај Рома, јер тренутни услови у којима они живе су неприхватљиви. Држава мора разумјети правне препреке које спрјечавају један број ромске популације да добију неопходне документе“, додао је он,

Дробнич је казао да, и упркос чињеници да је Парада поноса одржана у Будви, ниво хомофобије у црногорском друштву је забрињавајуће висок.

„ЕУ неће дозволити да се према неким људима поступа као према грађанима другог реда због њихове сексуалне орјентације. Подизање свијести и образовање јавности је кључно у том смислу“, прецизирао је он.

Дробнич сматра да у контексту поглавља 24 све већи изазов за Црну Гору постаје већи број тражилаца азила.

„Ти људи се морају смјестити у одговарајућа склоништа по међународним стандардима, мора им се понудити заштита и адекватан смјештај док се њихов статус ријеши“, навео је он.

Предсједник Одбора, Славен Радуновић, казао је да Црна Гора долази у фазу у којој планови и стратегије постају мање важни, и да ће држава морати да повлачи конкретне потезе.

„Брзо ћемо бити у прилици да се увјеримо да ли елита има снаге да се погледа у огледало и да се уради оно што се од њих очекује, и да се ухвате у коштац са највећим проблемима у друђтву. Скептичан сам по том питању јер не вјерујем да ће власт да сијече грану на којој сједи“, рекао је он.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: