Дража на Солунском фронту: Одликован „Белим орлом“ и „Енглеским војним крстом“
1 min read
Дража у Солуну 1918. године
Припремио: Иван Милошевић
Ових дана широм српских земаља славила се стогодишњица завршетка Првог свјетског рата. Док се данас, посебно у Црној гори, величају личности које су у том сукобу биле у униформама Аустроугарске, поједини српски официри и даље се називају издајницима и злочинцима. Таква је и судбина Драже Михаиловића на чији помен у Црној Гори се пале полицијски хамери и на ноге подижу специјалне антитерористичке јединице. Нико да се запита како то да је Михаоловић након голготе преко Албаније и опоравка у Солуну догурао до издајника? Може ли бити издајник официр са војном биографијом као што је биографија Драже Михаиловића?
Дагољуб Михаиловић је на Солунском фронту учествовао у саставу Митраљеског одељења 2. батаљона 23. пешадијског пука Вардарске дивизије. Овај пук је настао спајањем 3. и 4. прекобројног пешадијског пука I позива Моравске дивизије.
Учествовао је борбама на Островском језеру, Горничеву, код Жиове, на котама 1050 и 1368, на Сокоцу, Зеленом брду, Говедарском камену и Добром пољу.
У бици код села Неокази и Доње Врбине, 11. септембра 1916, тешко рањен да је савезничка лекарска комисија у Солуну проценила да због последица рањавања потпоручник Дража Михаиловић више није за строј, па му је понудила службу у позадини, што је он одмах одбио. Чим се опоравио Дража се вратио у своју јединицу на прву линију фронта, априла 1917. године.
Почетком 1918. године, Дража је по наређењу врховне команде са својим митраљеским одељењем пребачен у новоосновани 1. југословенски пешадијски пук Југословенске дивизије и у саставу те дивизије је учествовао у пробоју Солунског фронта.
На Солунском фронту је почетком 1918. године, унапређен у чин поручника. Орден белог орла са мачевима 4. реда добио је 25. јануара 1918. године, за стечене заслуге и показану храброст у рату. Дражино друго митраљеско одељење 23. пука једино је у целом пуку одликовано златном медаљом за храброст.Дража Михаиловић је такође једини у својој дивизији, добио и Енглески војни крст. Тако је дочекао 15. септембар 1918. и општи јуриш српске војске којим је пробијен Солунски фронт.
За то вријеме Јосип Броз је био аустроугарски каплар. И како је онда, побогу, Михаиловић издајник, а Тито највећи син „наших народа и народности“?
Nominativi Governatori Inizio incarico Fine incarico
Mihajlo Ivanović (nominale) 17 maggio 1941 23 luglio 1941
Conte Serafino Mazzolini 19 aprile 1941 23 luglio 1941
Principe Alessandro Pirzio Biroli 23 luglio 1941 13 luglio 1943
Conte Curio Barbasetti di Prun 13 luglio 1943 10 settembre 1943
Theodor Geib 10 settembre 1943 1º giugno 1944
Wilhelm Keiper 1º giugno 1944 15 dicembre 1944
A sto bi Roro,od kada si ti nas,da nijesi sto popio pred ove praznike?
Čiča Draža!Suviše dobar i pošten čovjek,kojeg fanatici komunistički ubiše da mu se ni grob ne zna.A Milogorci 2018god.dižu spomenik Titu,u Centru Podgorice.Hrvati su u čudu,ne znaju dal je sprdnja ili zbilja.Ne znaju kakvi su retardi i poltroni u CG.
@ Ivan M
Wikipedija je nepouzdani izvor. Tu i tamo moze ponesto da se nadje, ali sve treba uzimati sa zrnom soli. Dobra je kad je geografija u pitanju, sto se tice istorije, to je druga prica. Negdje sam na Wiki procitao da je Krsto Popovic bio glavnokomandujuci u bici kod Mojkovca, sto je glupost. Sto se tice slika popa Djujica sa italijanskim oficirom, to je normalno, jer su italijanski oficiri bili suprostavljeni pokoljima sto je cinjela ustaska legija u krajevima naseljenim srpskim zivljem. Zbog toga je pop Djujic skinuo mantiju i uzeo pusku. Sto se tice Draze danas je vidljivo da ta situacija nije bas jednostavna, o cemu govore i americki izvori. Da ne potezemo dugu pricu, ja imam primjer iz porodice: Stric moje majke, major jugoslovenske vojske, poginuo pod komandom Draze Mihajlovica na Kopaoniku u borbi protiv njemackih jedinica krajem 1942. Njegovoj zeni je komunisticka Jugoslavija poslije rata isplacivala penziju dok je bila ziva.
Zato Ivane M, malo olabavi, ako te vec interesuje istorija tog perioda pogledaj malo i druge i pouzdanije izvore. Ja sam na Air Force Academy, US nasao jednu veliku vojnu enciklopediju II Svjetskog Rata i u noj nasao mnoge interesantne stvari koje su jos uvjek tabu tema tamo. U enciklopediji, ponavljam, ne u klasifikovanim dokumentima!
… Wiki, kažeš?
E, baš si me lijepo nasmijao.
Imaš li još nešto tako smiješno?
p.s. Inače ni jedn ni drugi nijesu za k****. Jedina razlika među njima je mala a ogromna.
Ovi su tvoji jamari, drugo i nijesu radili, ubijali Srbe, a četnici, pojedini, pogotovo oni u Bosni i Dalmaciji, da ih bilo nije, ne bi preostalo ni đavolja Srbina!
A ti, ti samo blesaj. Navikli smo.
Како год да читаш, Драгољуб Михаиловић хе српски ђенерал и родољуб а Тито масовни убица. Пишу, енглески, немачки и амерички историчари.
Poruke: 319
Pogledaj profil
Mihailo Mika Đorđević Cvikeraš (?)
« poslato: Avgust 26, 2012, 04:35:44 pm »
*
MIHAILO MIKA ĐORĐEVIĆ
„Kad se govori o ovom montiranom procesu, redovno se pominje ime vojnog tužioca pukovnika Minića. Imena sudije niko se i ne seća. Prirodno. Tužilac je bio vlast, a sudija samo marioneta u njegovim rukama. Mi ćemo reći ime sudije. Bio je to pukovnik Mihailo Mika Đorđević. Njemu je povereno da vodi ovaj sudski proces, pošto je pre suđenja generalu Draži, uspešno položio, zajedno sa Minićem, prijemni ispit u procesu Keseroviću, kad je sedmoricu ljudi osudio na smrt. I tužilac i sudija bili su tada potpukovnici, ali su za glavni proces unapređeni u čin pukovnika. Karijeru Miloša Minića znamo. Bio je sve što se moglo biti u Srbiji, a za Brozovog života postaće ministar spoljnih poslova i pratiće ga na njegov poslednji sastanak nesvrstanih zemalja, u Havani, sedeći pored Broza. Koji je tada nosio belo odelo. A Mika Đorđević? On će se propiti, propadaće sve niže. Umro je u selu Subotica, kod Koceljeve, na senu, u jednoj štali“. [NIN, Montirani zločini komunističkih vlasti pred sudom istorije]
„Istorijske su činjenice da je svemoćni Broz vrlo vešto organizovao đeneralovo hapšenje, suđenje i likvidaciju, rukovodeći iz senke. U tom pravcu već početkom rata izabrao je mladog pravnika Mihajla Miku Đorđevića, rođenjem Kragujevčanina, vanredno unapređenog u čin potpukovnika, da osudi đenerala, njegov pokret i srpski rodoljubivi narod. Kao tužioca postavio je mladog pravnika Miloša Minića, bivšeg seljačića iz Preljine kod Čačka. Napunivši sudnicu ozloglašenim oznašima, koji su glumili naprednu narodnu masu. Imao sam sreću da lično kao sudijski pripravnik upoznam sudiju Miku Đorđevića i da pratim njegove zadnje dane života. On nije mnogo krio da je osudio ovako znamenitu ličnost pre suđenja i da je zapao u greh kojeg se nije mogao osloboditi. Ukratko, on je završio život u njemu stranom selu Subotica kod Koceljeva, u najgorem psihičkom i fizičkom stanju, bez ikog svog. Sa neprebolnom patnjom i željom da se na onom svetu sastane sa đeneralom i da mu se izvine“. [Miroslav Todorović Šera, za Pravdu, 26.10.2011,]
„Kragujevačanin Mihailo Mika Đorđević, sudija koji je osudio na smrt Dragoljuba Dražu Mihailovića, đenerala jugoslovenske vojske u otadžbini i ministra vojnog, i jođ 11 viđenijih Srba. On je stavio posmrtnu tačku Kraljevini Jugoslaviji i postavio kamen temeljac Titovoj državnoj tvorevini.“ [Miroslav Todorović, sudija za NIN 2535, jul 29 1999]
.U procesu Dragoljubu Draži Mihailoviću, njegov sudija, pukovnik Mihailo Mika Đorđević, osudio ga je na smrt streljanjem, a za života nikome i nikada nije poverio na kom je mestu streljan general. Sudija je tu tajnu odneo u grob.
U tom vremenu čelni ljudi Ozne — njen šef Aleksandar Ranković i njegova desna ruka Slobodan Krcun Penezić, takođe nisu otkrili egzekuciju i mesto streljanja. Verovatno su strahovali od mogućeg hodočašća generalovih pristalica…
SUDIJA
Minićev kompanjon na istom zadatku, ali u nešto delikatnijoj ulozi, bio je pukovnik Mihailo Mika Đorđević, koji je predsedavao Vojnim većem.
Đorđević je bio iz ugledne građanske porodice, sin uglednog kafedžije iz Kragujevca. Odgovoran je za masovno streljanje đaka u oktobru 1941. godine. Jedan je od neposrednih vinovnika „krvave bajke“. Već u prvim letnjim danima, uz pomoć svojih istomišljenika, preneo je u očevu kafanu nekoliko škodinih mitraljeza namenjenih za buduće akcije širokih razmera. I kad im se ukazala prilika, novoformirana grupa proletera metalske struke stacionirala se na jednoj krivini visoke kote između sela Bare i Ljuljaka, na glavnom putu Kragujevac—Gornji Milanovac. Tu su sačekali dva kamiona napunjena švapskim oficirima i podoficirima i mučki ih zasuli stravičnom vatrom. Elem, tu nije kraj priče, već su pobijenim Nemcima isekli polne organe i stavili mrtvima u usta. To je direktan povod za stravičnu odmazdu nad nedužnim đacima, profesorima i drugim građanima ovog šumadijskog grada. Prosto rečeno, nije bilo dvorišta bez crnog barjaka. Kragujevac je ostao bez cveta mladosti, a partizanski „junaci“ strugnuli su u šumu, ostavivši narod na cedilu.
Još kao student odbacio je tradiciju, interes naroda i demonstrirao prezir prema crkvi i sveštenstvu, a sve to u ime novokomponovanog komunističkog morala. Bio je beskrupulozni karijerista, mada je u više mahova odbacivan od strane svojih istomišljenika. Đavolski žilav i uporan uvek je uspevao da se digne kao feniks iz pepela.
Mihailo Đorđević Cvikeraš krenuo je potom u novu avanturu, u krvavi bratoubilački rat. Ubrzo, zbog mnogih „brljotina“ u Kraljevačkoj četi, bio je degradiran u konjušara. Padao je i dizao se za sve vreme rata, da bi se na kraju obreo u Pratećem bataljonu pri Vrhovnom štabu.
Prilikom desanta na Drvar, maja 1944. godine, izneo je svog vrhovnog komandanta iz pećine na Uncu i vukao ga preko Gradine sve do Mliništa. Izvukao ga je iz obruča smrti a to mu je otvorilo put za briljantnu karijeru u sudstvu. Čim su komunisti osvojili vlast Mika Cvikeraš se našao u „sedlu“, jer Broz mu nije zaboravio šta je za njega učinio u drvarskoj pećini. Imenovan je za glavnog arbitra za progon „domaćih izdajnika i slugu okupatora“. Sudio je Dragutinu Keseroviću, istaknutom ravnogorskom komandantu koji je svojevremeno oslobodio Kruševac od nemačkih okupatora, kao i Vojislavu Kovačeviću, kumu dinastije Karađorđević. Na optuženičkoj klupi sedeli su sa Dražom i ideolozi ravnogorskog pokreta, dr Đura Đurović i dr Stevan Moljević, koje je Mika Đorđević osudio na po dvadeset godina teške robije.
Posle niza godina Đorđević je napustio sudski poziv i postao advokat. Tokom svoje advokatske prakse pretežno je birao političke krivce, koje je uspešno oslobađao zahvaljujući svojim ranijim političkim vezama, što mu je donosilo znatnu materijalnu dobit.
Pri kraju života izolovao se od svega. Kako su se godine gomilale, a starost primicala, nešto ga je vuklo grobovima kragujevačkih đaka u Šumaricama. U gluvo doba noći, tumarao je između njihovih humki. Narušenog zdravlja, depresivan, padao je često u košmarne snove. Završio je kao pustinjak, otuđen od porodice, izolovan od sredine i proživeo je kraj u svom bolesnom svetu. Sretali su ga samo kad je izlazio tražeći decu iz kraja, da bi im delio slatkiše. Time je nerovatno kupovao mrvice kratkotrajne ljubavi koja mu je bila uskraćena.
Borivoje Marjanović
Ovo si sinoc saopstio imasi toga jos ovako interesantog ,ti nijesii glup, jedina ti je mana sto neznas da razmisljas.
Evo posto vidim da te to zivo interesuje ovdje pa citaj,mozes pronaci toga dosta,jos ako pocenes izvukovati iz konteksta pojedine stvari , ima da nahranis svoju bolesnu dusu koliko volis.
http://www.znaci.net/00001/60.htm
Evo pošto volite ćirilicu da malo čitate :
https://sr.m.wikipedia.org/wiki/Сарадња_четника_са_снагама_Осовине_у_Другом_светском_рату
Слава бесмртном ђенералу Дражи!!Поздрав за ,,масју,,илити комлена односно ивана м.
Три лица у једном…ха,ха,ха…
https://scontent-frx5-1.xx.fbcdn.net/v/t1.0-9/45153970_2008992035806099_3251556595468861440_n.jpg?_nc_cat=108&_nc_ht=scontent-frx5-1.xx&oh=e10bc5b79ac8947f243188f2dcfd0f23&oe=5CA72AA3