Драшковић: ДПС и министар Јановић против истинског Закона о спорту

Ехо свих неправди, које актуелни режим преко својих извршитеља врши против свјетског шампиона у боксу из Црне Горе, Ратка Драшковића, недавно је кулминирао у скупштинској дебати, када је више посланика жестоко критиковало министра спорта Јановића због очигледних двоструких аршина око признавања резултата спортистима Црне Горе, конкретно, боксерима.

Ратко Драшковић је свјетски шампион у WБУ категорији, коју је први пут освојио 2014. године, када му је у част побједе пријем организовао градоначелник Никшића Веселина Грбовић, а тадашњи премијер, садашњи предсједник Црне Горе, Мило Ђукановић му и лично честитао. Притом су га и коректно помогли у даљим припремама и афирмацији црногорског бокса, те је захваљујући и тој подршци титулу први пут одбранио у Баден Бадену, и поново освојио у марту ове године у Хановеру, као најстарији шампион свијета у историји бокса. Свакако, имао је неподијељену подршку спортске Црне Горе, али и медијску, па га је по доласку на подгоричком аеродрому дочекала и екипа ТВ ЦГ, којој је и дао интервју.
Након тога Драшковићу је пријем организовао градоначелник Никшића уз финансијку подршку, како и доликује за великане спорта, тутулу су му честитали у медијима и предсједник Олимпијског комитета Црне Горе Душан Симоновић, као и многе друге политичке и јавне личности, али и партије, као и поклоници бокса са свих континената.
Наравно, кад су политички неподобни спортисти у питању, министар Јановић обично не станује у Црној Гори, па, иако је требало прије свих, Драшковићу није честитао, колико год то било за рубрику „Вјеровали или не“.
Ратко Драшковић се зато отворено пита да ли је Јановићу било незгодно да стисне руку једном Србину из Црне Горе, шампиону свијета, или му се једном Србину није давала било каква адекватна награда поводом блиставог спортског успјеха планетарних оквира.
Драшковић зато, као свјетски шампион из Црне Горе, у знак протеста што један бивши спортиста на политичкој и државној функцији покушава да дискредитује домете црногорског професионалног бокса у свјетским оквирима, министру Јановићу поручује сљедеће:
„Господине министре, ја да сам се родио на мору, вјероватно сам могао као и Ви бити ватерполиста. Али Ви никад нијесте могли бити боксер, као ја из Никшића, јер сте и превише ‘лепи’ за једног боксера. На засиједању Скупштине Црне Горе сте преко мојих спортских домета свјетског значаја ипак покушали да понизите и дезавуишете WБУ федерацију, као и мене самог. И то сте чинили пред очима јавности, па се бар пола Црне Горе смијало Вашем невјештом и провидном тумачењу. Ових дана треба да Вам се обрати и предсједник WБУ-федерације у знак протеста, и да Вам и он лично саопшти да се у свим највећим спортским и економски најјачим земљама боксује за WБУ титулу, за коју сте лично извољели да Вам се због нечега не свиђа.
Рекосте, г-дине министре да зна Драшковић о којој се верзији ради, а и заиста знам, и то добро, и част ми је што сам преко те асоцијације стао раме уз раме са WБУ шампионима као што су Формен, Рахман, Рој Џонс Јуниор и остала велика имена, шампиони у тој федерацији. Истовремено, министре Јановићу, и Ви и ја знамо да је бокс и популарнији и боље рангиран у свијету врхунског спорта него ватерполо, али ја све спортове цијеним и уважавам, независно од тога ко се којим бави.
А умјесто да исправите дискриминацију, која се због моје политичке и националне неподобности врши нада мном већ више година, Ви не чините ништа да заштитите мене као спортисту, него спроводите диктате из појединих кругова власти.
Када је на снази био стари Закон о спорту, предао сам уредно документацију по ставу 2 Закона о спорту из 2007. године за звање врхунског спортисте. Мој предмет је потписао предсједник ОКЦГ Душан Симоновић, али није хтио тадашњи директор за спорт Баћо Дробњак, уз образложење да сам га, наводно, физички напао, иако ту персону никад нијесам срео ни видио. Но, очигледно су и тада и сада у питању закулисне радње и политичке монтаже да будем онемогућен у стицању заслуженог третмана и звања.
Уз све наведено, отворено питам министра Јановића да ли се тих година опредијелио да брани боје, између Црне Горе и Србије, за Црну Гору зато што је више воли, или што је тада добио понуду од Јадрана од двјеста хиљада еура, па га питам и да ли је, као велики патриота, тада платио порез на Уговор.
Господине министре, подсјећам Вас да моја часна каријера траје од 1981. до 2018. године, дакле, скоро онолико колико Ви данас имате година. У том периоду сам седам пута био шампион Црне Горе, а био сам и шампион СФРЈ, Балкана и омладински шампион Ервопе, а освајач сам и многих међународних турнира, и два пута био проглашен за најбољег спортисту Никшића. Два пута сам освајао титулу шампиона свијета у WБУ асоцијацији, и имам највише професионалних мечева у историји југословенског бокса.
Вјероватно је све то за Вас безначајно, али мој углед у Црној Гори и свијету нећете моћи поништити.
А да не говорим и о дискриминацији над мојим сином Бошком, који је у боксу био освајач златне медаље на Медитеранским играма у Пескари 2009. године, и два пута био пети на европским првенствима, и учесник је Олимпијских игара у Лондону, уз пет европских првенстава, четири свјетска, итд. Ово је, министре Јановићу, вид класичне дискриминације, и освете режима мени преко мог сина, што није ни хумано ни витешки, а и Ви сами знате да је управо бокс витешка вјештина.
Такође Вам је познато да спортисти увијек прије свега пледирају за витештво, људскост, морал, а не политику или рангирање по националном кључу. Али сте Ви, доласком на функцију министра по свој прилици мало заборавили на те круцијалне црногорске и људске вриједности, па отршате обавезе које сте добили од неких кругова моћи.
Интересантно је и да су се двије даме, посланице из мог и њиховог Никшића, дакле, моје драге суграђанке, исказале на Одбору за спорт као познаватељке племените вјештине, посебно у професионалним круговима, па су гласале против амандмана који је група посланика поднијела у жељи да се исправи неправда према мени. А и то показује колико смо инструирани, кад се чак и дамама нареди како да гласају против свог суграђанина, свјетског шампиона. Да сам знао да су толико стручне у сфери бокса, лично бих обје још прије двадесетак година директно укључио у свој стручни штаб у жељи да унаприједим властите резултате уз њихове драгоцјене савјете и познавање бокса и боксерских асоцијација као што је WБУ.
Господине Јановићу, закључујем да није лијепо све што, као бивши спортиста, чините против мене, и даље активног спортисте, у оркестрираној хајци, јер се притом Ваш неоспорни углед из сфере спорта неоспорно круни у сфери политике и баца сјенку не само на Ваше укупне спортске резултате, него и на Вашу личност у цјелини. И не заборавите да у покушају да омаловажите моје спортске резултате и мене као професионалног боксера из Црне Горе, Ви истовремено покушавате и да омаловажите црногорски спорт и Црну Гору као земљу. А у њену историју моји преци су уткали своје животе и остали упамћени код свих поштених и објективних људи и грађана. Умјесто да будете и у Скупштини велики борац из ватерполо базена, Ви сами себе засад успјешно потапате у скупштинским клупама, мада свугдје, па и у нашем парламенту, постоји шанса да се вратимо спознанију сваког па и спортског права.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: