На данашњи дан прије 20 година, 14. децембра 2000.г. протојереј Радомир Никчевић се затворио у Влашку цркву на Цетињу и ступио у најстрожији пост (без узимања хране и воде) да би спријечио проваљивање у храм чија је обнова била у току и његово присвајање од стране тадашњег удружења грађана пријављеног у полицији, које је себе назвало "Црногорском православном црквом"
Монах Цетињског манастира Павле, одговара на Св. Литургију кроз прозор Влашке Цркве протојереју Радомиру Никчевићу, који се затворио у њу, већ седми дан
Приредио: Јован Маркуш
На данашњи дан прије 20 година, 14. децембра 2000.г. протојереј Радомир Никчевић се затворио у Влашку цркву на Цетињу и ступио у најстрожији пост (без узимања хране и воде) да би спријечио проваљивање у храм чија је обнова била у току и његово присвајање од стране тадашњег удружења грађана пријављеног у полицији, које је себе назвало „Црногорском православном црквом“.
Протојереј Радомир Никчевић снимљен у цркви на Цетињу. Седам дана је затворен у цркви на строгом посту у знак протеста због отимања и скрнављења цркава Српске православне цркве. Снимио: З. Ћирић
Сматрајући се одговорним за заштиту православних светиња на Цетињу, будући да је парох цетињски, протојереј Никчевић се на овај корак одлучио након учесталих и више пута поновљених напада групе насилника на овај Саборни храм. Између поноћи и један сат, група је поновила напад на Влашку цркву, али протојереј Никчевић успио је да одбрани светињу.
Напад на Влашку цркву најавио је истјерани из Васељенске патријаршије и проклетству предати распоп Мираш Дедеић, поглавар у полицији регистрованог удружења грађана које себе назива „Црногорском православном црквом“. Тадашњи премијер Владе Црне Горе г. Филип Вујановић представницима Митрополије Црногорско-приморске обећао је државну заштиту Влашке цркве од напада насилника, али на том плану ништа није учињено.
У Влашкој цркви управо су тада обављани санациони радови, који су требали да буду завршени до 16. децембра 2000, за када је у њој заказана Св. Архијерејска Литургија поводом редовног братског сабора свештенства Митрополије Црногорско-приморске. Нападом насилника на цркву, ови радови су прекинути.
Напад на Влашку цркву само је био наставак сличних нецивилизацијских манифестација црногорских антиправославаца и богобораца у Његушима, Чеву, Бајицама, Бајрамовици, Ђиновићима, Милијевићима, и још неким селима подручја у историји познатог као Катунска нахија, који су нажалост организационо и медијски подржаних од тада актуелне црногорске власти која ће такву политику наставити и у наредних 20 година. Напади на православне светиње појачавани су како су се приближавали који избори као и референдум о статусу Црне Горе.
Православна Црква у Црној Гори оваквим поступцима је де факто, била стављена је ван закона.
О драматичним догађајима око цркве Рођења Пресвете Богородице, најстарије цркве на Цетињу у народу познате као Влашка црква, и жртви часног свештеника протојереја – ставрофора Радомира Никчевића и протестима Братства Православне омладине Црне Горе који су трајали мјесец дана може се написати књига. За данашње подсјећање довољно је приложити Саопштење за јавност свештенства Митрополије црногорско-приморске које јасно приказује тадашње стање које ће нажалост бити настављено и у наредних 20 година.
Актуелни црногорски режим ствара мржњу у народу
Цетиње, 16. децембар 2000. г.
<
Свештенство Митрополије Црногорско-приморске са свог уобичајеног годишњег Сабора одржаног 16. децембра 2000. године на Цетињу у просторијама Цетињске Богословије, послије свечане Архијерејске Литургије служене у храму Рождества Пресвете Богородице, Влашкој цркви, издаје за јавност сљедеће саопштење:
Послије братских разговора о текућим проблемима Митрополије, о унапрјеђењу унутрашње црквене мисије и духовног живота, посебна пажња посвећена је питању вјеронауке, заштите црквене имовине и другим питањима. Са овог сабрања свештенство, заједно са својим Архијерејима, користи прилику да изрази своју забринутост због појачаног насиља над Митрополијом од стране острашћених политичких кругова који за своје циљеве користе групицу црквених деликвената, самопроглашених за „ЦПЦ“.
Та забринутост је утолико већа што државни органи не дају дужну заштиту имовине и достојанства Митрополије Црногорско-приморске. Са тог разлога тражимо од предсједника Републике, Владе и Скупштине Црне Горе да зауставе безакоње над Митрополијом и гажење елементарних људских и вјерских права. При том изражавајући своју вјерност Митрополији Црногорској и свом Архијереју, а преко ње Српској Цркви и васељенском Православљу изјављујемо:
Све дотле док државне власти не буду изричито и јавно гарантовале сигурност свештенства и имовине Митрополије Црногорско-приморске, у коју спадају сви православни храмови и манастири као и остала наслијеђена црквена добра, и док не буду узеле у директну заштиту та њена добра, знаћемо да смо гоњени и прогоњени и лишени елементрних вјеских и људских права. То изјављујемо са пуном одговорношћу пред домаћом и међународном јавношћу.
У временима послије педесетогодишњег гоњења Цркве, убијања њеног Митрополита и стотине свештеника; у временима послије дугогодишњег робијања у комунистичком затвору Митрополита Арсенија и насилничког рушења Цркве Светога Петра Цетињског на Ловћену за вријеме Митрополита Данила; у временима послије отимања још невраћене црквене имовине и систематског убијања Бога у људима, у тим временима у којима смо се понадали слободи од насиља и страха – ево се на почетку новог миленијума разбуктава ново насиље и нови страхови у Црној Гори. Са жалошћу констатујемо да Црна Гора постаје све бесуднија земља, на дјелу је ново идеолошко-новобољшевичко прање мозга скоро преко свих средстава јавног информисања.
Актуелни режим намјесто да заљечује старе диобе и ране, директно их продубљује, стварајући мржњу у народу и преносећи политички раздор и на Цркву. Намјесто да се бави рјешавањем катастрофалних социјалних проблема, обновом уништене пољопривреде, пропалих и расходованих фабрика и предузећа; намјесто да се бави правом а не сивом економијом – режим се тјеши причама о непостојећим реформама, обмањујући њима и друге, не би ли испросио од свијета милостињу.
Дрога, трговина бијелим робљем и шверц, криминал, све се више шире Црном Гором. Намјесто да се баве тиме што угрожава душу, морал, младих покољења и самодостојанства Црне Горе, режим ће остати познат по фабриковању академија и академика, лажне цркве и лажних свештеника, проглашавањем за издајнике све оне који другачије мисле. Под видом приватизације и тржишне економије све је више пљачке, брзог богаћења туђом муком од стране дојучерашњих секретара комунистичке партије и инспектора УДБ-е и све више сиротиње и просјака. Проповијед о кретању у „европске интеграције“ кроз систем кидања вјековних историјских националних и духовних веза са својом браћом у Србији, још је једна флоскула на дјелу у Црној Гори којом се обмањују лаковјерни и заводе незнавени.
Питамо се са забринутошћу: да ли се на томе прави усправна и све усправнија Црна Гора?
Са свих тих разлога обраћамо се са вапајем домаћој и међународној јавности да будемо заштићени и избављени од новог насиља, новог страха и манипулације који се шире у Црној Гори под плаштом демократије. Изјављујемо да смо солидарни са нашим братом свештеником Радомиром Никчевићем који голим животом брани храм Влашке цркве, у коме је старјешина на Цетињу, пошто у право и правду државних органа и њихова обећања још увијек се не може имати поуздања.
Изражавамо своју наду да ће Црна Гора напокон кренути правим путем, на темељима свога вјековног искуства и провјерених вриједности, ослобођена од нове дукљанско-паганске митоманије, изданка бољшевичко-титоистичке идеологије.
Свима вјернима честитамо наступајуће божићне и новогодишње празнике и улазак у нову хиљадугодишњицу доброте Господње:
Христос се роди!
Свештенство Митрополије Црногорско-приморске присутно на данашњем сабрању:
Митрополит црногорско-приморски Амфилохије,с.р.
Епископ Будимљански Јоаникије,с.р.
Архимандрит Мардарије, манастир Режевићи,с.р.
Архимандрит Јустин, манастир Савина,с.р.
Протосинђел Јован, манастир Цетиње,с.р.
Протосинђел Сава, манастир Дуљево,с.р.
Синђел Филимон, манастир Обод,с.р.
Игуман Рафаило, манастир Морача,с.р.
Игуман Данило, манастир Косијерево,с.р.
Игуман Лука, манастир Цетиње,с.р.
Игуман Никодим, манастир Ђурђеви Ступови,с.р.
Игуман Марко, манастир Прасквица,с.р.
Игуман Димитрије, манастир Стањевићи,с.р.
Игуман Павле, манастир Градиште,с.р.
Јеромонах Димитрије, манастир Прасквица,с.р.
Јеромонах Бенедикт, манастир Подмаине,с.р.
Јеромонах Стефан, манастир Пива,с.р.
Јеромонах Јоил, манастир Ћириловац, Колашин,с.р.
Јеромонах Исак, манастир Дајбабе,с.р.
Јеромонах Јоаникије, манастир Мајсторовина,с.р.
Јеромонах Јоаникије, манастир Подмалинско,с.р.
Јеромонах Исаија, манастир Бијела,с.р.
Јеромонах Марко, манастир Врањина,с.р.
Јеромонах Јован, манастир Морачник,с.р.
Јеромонах Павле, манастир Острог,с.р.
Јеромонах Стефан, манастир Острог ,с.р.
Јеромонах Јефрем, манастир Цетиње,с.р.
Јеромонах Јоаким, манастир Цетиње,с.р.
Јеромонах Симеон, манастир Ћелија Пиперска,с.р.
Јеромонах Јован, манастир Рибњак,с.р.
Јеромонах Давид, манастир Ком ,с.р.
Јерођакон Петар, манастир Цетиње,с.р.
Јерођакон Епифаније, манастир Цетиње,с.р.
Јерођакон Касијан, манастир Цетиње,с.р.
Јерођакон Амвросије, манастир Цетиње,с.р.
Монах Григорије, манастир Старчева Горица,с.р.
Монах Никодим, Превлака манастир Архангела Михаила, с.р.
8 thoughts on “Драматични догађаји око Влашке цркве на Цетињу прије 20 година”
Од ондашњег „Сачувајмо светиње“ блаженопочившег митрополита нашег Амфилохија, оца Радомира и одважне његове сабраће,свештеника и вјерника, у порти Влашке црквице, до потоњег свенародног литијског „Не дамо светиње!“, широм ове земље Светога Симеона и Саве, Василија и Петра! Слава Богу за све!
Ne sjećam se Zdravka Krivokapića i njegovih apostola tada na Cetinju da brane oca Radomira. Ali sjećam se Zorana Vukčevića frizera i njegovog društva, braće Bešović, Vojvodića, Rašovića, Adžića, Bogića Bulatovića, Jola Vučurovića, braće Čizmović…
StefPg: mozda Krivokapic nije bio tamo tada ali je bio redovan nedeljom u crkvi. Zar treba tjerati mak na konac oko toga kad je i dje ko bio u proslosti? A kako bi onda objasnili da taj DF nikad ne bi dobio izbore da se nije dedio profesor Krivokapic? Cak sam ubijedjrna da su oni jrivi sto je srpska opozicija bila razbijena i skroz u apatiji i da se nije desio taj sramni zakon i litije i posle ta koalicija na celu sa Krivokapicem kojoj je MPC dala podrsku da bi Drps opusteno nastavila strahovladu. Shvatite vise da ne mozemo zbog njihovog opoziciobarenja u proslosti da ih pustimo da nam uniste sadasnjost! Pa ako treba neka im se dadnu neke opozicionarske titule i penzije kao narodnim herojima i neka se vise nauce da prestanu da kukaju i keitikuju.
Од ондашњег „Сачувајмо светиње“ блаженопочившег митрополита нашег Амфилохија, оца Радомира и одважне његове сабраће,свештеника и вјерника, у порти Влашке црквице, до потоњег свенародног литијског „Не дамо светиње!“, широм ове земље Светога Симеона и Саве, Василија и Петра! Слава Богу за све!
Časno branio Crkvu i tada i sada. Može uzdignute glave da ide dok je živ!
Sta smo mi dozvoljavali da se radi sa crkvom. Uzas.
Iseliti bitange koje su bespravno zauxele nase svetinje.
Moze li neko dami odgovori, ima li normalnog covjeka u Katunskoj nahiji?
Ima Ana,ali malo.
Нема то је долина лудака сајам дукљанских магараца.
Ne sjećam se Zdravka Krivokapića i njegovih apostola tada na Cetinju da brane oca Radomira. Ali sjećam se Zorana Vukčevića frizera i njegovog društva, braće Bešović, Vojvodića, Rašovića, Adžića, Bogića Bulatovića, Jola Vučurovića, braće Čizmović…
StefPg: mozda Krivokapic nije bio tamo tada ali je bio redovan nedeljom u crkvi. Zar treba tjerati mak na konac oko toga kad je i dje ko bio u proslosti? A kako bi onda objasnili da taj DF nikad ne bi dobio izbore da se nije dedio profesor Krivokapic? Cak sam ubijedjrna da su oni jrivi sto je srpska opozicija bila razbijena i skroz u apatiji i da se nije desio taj sramni zakon i litije i posle ta koalicija na celu sa Krivokapicem kojoj je MPC dala podrsku da bi Drps opusteno nastavila strahovladu. Shvatite vise da ne mozemo zbog njihovog opoziciobarenja u proslosti da ih pustimo da nam uniste sadasnjost! Pa ako treba neka im se dadnu neke opozicionarske titule i penzije kao narodnim herojima i neka se vise nauce da prestanu da kukaju i keitikuju.