Драгомир Вучићевић: Шта нам доноси Ангела?
1 min read
Нема сумње да ће посета немачке канцеларке Ангеле Меркел Београду бити веома значајна како за даљи развој билатералних односа двеју земаља, тако и за односе Србије и ЕУ, или како се то најчешће говори – за европски пут Србије.
Ништа мање биће присутне и теме о актуелном развоју у региону. Криза у Грчкој и даље траје, а регион је добио и нову – у Македонији. У порасту су политички екстремизам, организовани међународни криминал и тероризам. Преко Македоније, делова Србије, посебно, Косова и Метохије, Албаније и неких других земаља региона, транзитира око 80 одсто хероина који се нуди на западноевропском тржишту. То је уједно и један од главних праваца којим ка Западној Европи транзитирају десетине хиљада избеглица са Блиског и Средњег истока, Северне Африке, као и тзв. политички азиланти. Знамења и скандирања „великој Албанији“ све су присутнија у разним приликама на Косову и Метохији, Албанији и Македонији, нешто мање у Грчкој и Црној Гори.
Штагод ко говорио, колико год ћутао или умањивао поменута и друга догађања, чини се да је регион ушао у период озбиљних турбуленција, да не кажемо дестабилизације. Колико је све то спонтано, а колико дириговано; колико је последица драматично дубоке социјално-економске кризе, масовне незапослености и дезоријентације младих, а колико повлачења канапа сила изван региона; зашто нису покренути механизми превентивног деловања; шта из свега тога може да се изроди; како, у случају заоштравања и евентуалног још тежег развоја, спречити изливања и преливања која би било тешко контролисати и ограничити на регион?
Верујемо да ће та и друга питања бити присутна и у разговорима током посете Ангеле Меркел Београду. Надајмо се да ће из тих заједничких напора произаћи реалне и корисне иницијативе и резултати. Из заједничких напора зато што Србија има важну геостратешку позицију и капацитете за партнерство у областима и подухватима од заједничког интереса. Сматрамо да јој је за то потребно далеко веће разумевање и подршка.
Пратећи јавни и политички живот, чини нам се да не грешимо ако кажемо да, велики део јавности у Србији оцењује да би за помирење, веће разумевање и још ширу сарадњу у свим областима било веома добро, историјски значајно, уколико би канцеларка Меркел нашла за сходно да се током посете јавно извини српском народу за злочине и огромна разарања немачких окупационих снага током Првог и Другог светског рата, као и током агресије НАТО 1999, у којој је Бундесвер имао једну од водећих улога.
Прошле су деценије, па и читав век, али је у српском народу још дубоко памћење свега тога и осећај потцењивања његових милионских жртава јер од представника Немачке нема изражавања кајања, нема извињења. Ако добро разумемо, јавност у Србији, највећи део те јавности, очекује извињење од Немачке за злочине извршене од немачких окупатора на територији Србије. Србија је, после Русије и Пољске, на трећем месту по броју људских жртава изазваних током Другог светског рата и дала је огроман допринос савезничкој победи над нацифашизмом што су историјске чињенице.
