Драгиша Кашиковић: Борац који је крвљу уписао на странице Историје Слободе
Драгиша Кашиковић
„У канцеларији све је разбацано. Писаћа машина је поломљена. Борио се. Крвљу је испрскан и плафон. Испрскане су и на зиду залепљене двије стране из `Слободе` испуњене Бећковићевом поемом `Рече ми један чоек`. Драгиша је био одушевљен пјесништвом Матије Бећковића. Зато је око годину дана пред смрт ту поему у `Слободи`, листу Српске народне одбране, не само штампао него и поставио на највиднијем мјесту своје канцеларије. У тој канцеларији Драгиша је врло често до дубоко у ноћ радио. То су знале и његове убице, зато су злочин припремили на мјесту на коме га је било најлакше наћи самог.
Шта год је требало да се ради, Драгиши није било тешко. Са великом енергијом улазио је у све послове. Његов полет, његова харизматичност, његово вјеровање да се Србин за српску ствар мора жртвовати, подстрекивало је и друге да раде. Све вријеме док је био у Њујорку, Драгиша је ненаметљиво био покретачка снага свих активности српске политичке емиграције, укључујући и изузетно успјешне демонстрације против Тита у Њујорку и Вашингтону.
Драгишине таленте постепено сам упознавао. Још док је био у Њујорку, запазио сам да добро слика. Сматрам да му је таленат за сликарство био изнад осталих талената. Да су му околности дозволиле да се посвети сликарству, мислим да би постао признат умјетник. Још један Драгишин таленат, коме се, као ни сликарству, није посветио, била је музика. Једно вече сједе за клавир. Моја жена и ја слушамо. Уопште не препознајемо шта свира. Осјећам нешто блиско, нагли крешендо чудан ми је. Била је то Драгишина композиција на тему `Горског вјенца`.
Кафанска атмосфера била је страна Драгиши. У ријетким слободним часовима играо је тенис. Узгред ми једном рече да га је лакат заболео од тениса и да ће морати код специјалисте. Приговорих му да је премлад за болове, а он мени као и обично духовито одговори: `Онда идем код дечјег лекара`.
Драгиша је свестрано читао свјетску штампу. Био је у току свих збивања. Преводио је за `Слободу` изводе из штампе и из књига написаних на енглеском, француском и шпанском језику. Студирао је Солжењицинова мукотрпна штива. Сахрањен је са `Архипелагом Гулаг` на грудима.“
(Илија Лубарда)
Извор: Фејсбук
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
Ubistvo je izvršeno u vreme Predsednika Kartera, uz saradnju američkih službi. Ivanki su probodene nožem i oči, što je u ono vreme bio potpis na neželjenim svedocima. Rođena je 1967. godine i imala je u ono vreme oko 10 godina. Mnogo se zna o tom ubistvu……
Večna slava Gospodinu, patrioti, intelektualcu, poligoti, sjajnom čoveku i Srbinu , Dragiši Kašikoviću koga UDBA ubi i napravi ikonom stradanja pravih Srba i intelektualaca za srpske interese .
Вјечна слава неумрлом Србину и витезу Драгиши Кашиковићу!!!
oce nebeski oprosti meni koji sam velicao kao dete toga zlocinca tita svesno i nesvesno gadim se sebe gadim se pesama koje sam pisao o jozi oprostite mi svi mucenici i mucenice sto sam ucio da je vera u tebe boze oce opijum za narod brojna su nedela moja od najranije mladosti laz sam prihvatio umesto istine pomozi mi oce nebeski da te sa 50 godina nepunih zavolim u ime hrista koji je ziveo u dragisi i maloj ivani kaze moj duhovni otac bice nam bolje kada svi komunisti odu iz ovoga sveta mozda sam i ja po nedelima komunista koji je hteo biti srbin pa je zaboravio na tebe svuda prisutni boze oce u ime hrista seti se nase babe vere koja nam je pricala o lepoti vere nase kada smo u doba komunizma sacekivali gospodina protu da okadi dveri nase mnogo sam gresan i taj zlocinac tito je unistavao pravoslavne i oni koji ga nasledise oce nebeski u ime hrista gospoda ucini da se sve zrtve komunistickih zlocina nadju u rajskim dvorovima tvojim tamo gde nema tuge niti muke i oprosti mojoj generaciji i brata mojega kajemo se sto smo ucili da smo majmuni strasno je sta smo govorili da bi bili kao vecina oprosti hriste i moli oca tvojega da nam pred smrt daruje ljubavi prema svima hristonoscima dugo je gordo samoljublje i sva pogresna ucenja su unistila dusu moju pretvorio sam se u strastoljubca oprosti oce nebeski molitvama svetoga mucenika dragise sto nismo znali da prepoznamo laz zmiju koja nas je od detinjstva vukla u nihilizam mati bozija sveti kirilo aleksandrijski napisa ti bogorodice djevo raduj se o mati umoran sam od grehova na koje navikoh od mladosti i vise ih je u meni i bliznjima koje sablaznih nego peska molimo te ipak nezelimo vecne muke kajemo se dok jos disemo seti se mati hrista boga ove veceri i ti mucenice dragisa i ivancice zamolite boga oca u ime hristovo da udostoji vecne radosti oca branka i sve duhovnike nase i svu decu nasu koja zive u logorima danasnjih lazi izbavi nas sveti oce nas savo i moli boga oca da nas i nase pretke pomiluje iako sam grsio opet drugi bog nam netreba osim tebe hriste isuse dragise kasikovica i svih vas mucenici pravoslavni koji ste ubijeni jer ste hrista slavili i laz razkrinkavali sveti savo sacuvaj narod nas u srbiji i crnoj gori u bosni albaniji americi i moli sveti oce savo za nas gresne srbe da krenem prvi ja gresni na liturgiju nedeljom molim te oce nebeski pomozi u ime hristovo da se svi radujemo tebi u citavu vecnost hriste boze nas moli oca u ime svoje da se svi mi gresni spasemo i udostoj nas oce nebeski bogopoznanja bogoljublja i covekoljublja i svetinja tela i krvi tvoje hriste isuse ti si jedini bog koga priznajemo dragan brat moj mica jelena milica aleksandar jelena jovana i sve krstene pravoslavne duse oce nebeski daruj dragisi vence mucenicke i daruj ivani i svima ubijenima od komunista najvecu radost u vecnosti i njihovim molitvama uslisi oca nasega branka i spasi njega pa i nas njegovim covekoljubljem za sve ljude pomenite sveti mucenici episkope nase mitropolite amfilohija porfirija i episkope nase irineja joanikija atanasija fotija oca vladislava i sve monahe i monahinje tvoje pomeni oce nebeski u ime hrista i sav narod za koji se mole uslisi sve duse tebi ugodne oce nebeski i pomozi boze oce u ime hrista isusa po recima njegovi da sve sto zaistemo od tebe boze oce u ime hristovo da ces nam dati daruj svima krstenima i u vecnosti i trenutno na zemlji oprostaj svih grehova nasih i daruj da se svi pravoslavni tebi vratimo u tvoj oce zagrljaj primi nas srbe tvoje i ruse tvoje i rumune i sve pravoslavne primi nas kao bludne sinove i kceri i daruj nam samo radost hrista sina tvojega da je osecamo sa svima tebi ugodnima boze i oce gospoda nasega isusa hristosa slava ti i slava duhu tvojemu koga te molimo posalji narodu tvojemu oce u crnoj gori i srbiji i u celom svetu hvala ti care i boze svetoga nam oca save nemanjica i svetoga lazara hrebeljanovica i boze svetih petra cetinjskoga i cudotvorca tvojega vasilija ostroskoga njihovim molitvama potuci neprijatelje naroda tvojega u ime hrista te mole svi sveti tvoji amin
UBISTVO DRAGIŠE KAŠIKOVIĆA I IVANKE MILOŠEVIĆ
SADRŽAJ:
1. Posveta strana
2. Ronald Reagan on crime strana
3. Predgovor strana
4. Lica i glavne okolnosti ovog zločina strana
5. Događaji koji su prethodili ubistvu strana
6. Ubistvo strana
7. Dogadjaji koji su sledeli nakon ubistva strana
8. Zaključak strana
Prilog uz zaključak strana
P O S V E T A
Ovo dvostruko ubistvo, delo brozovskog iseljeništva, izraz dna srpskog društva, nije ono što sme da uđe u povest koja bi se ostavila našoj deci. Odbegli od Broza, oni su ga nosili sobom. Sam zločin po sebi je jedan od mnogobrojnih zločina dece brozovskog vremena. Kao takav pre pripada brojevima nego nekom posebnom predmetu istraživanja.
Ono što ovaj zločin čini posebnim je ubistvo male nevine devojčice, Ivanke Milošević koja je u vreme tog zločina, u vreme svoje prerane i nasilne smrti imala svega devet godina. Njena glava je bila razmrskana, a telo izbodeno noževima. To je što čini ovaj zločin posebnim, čime se ovaj zločin razlikuje od mnogo brojnih brozovih zločina koje je Broz doneo sirotinji. Ubijena je bila devojčica. Nevino dete je platilo glavom obračun između jednog nadrilekara, jednog nesveštenika, nekolicine besposličara, promašenih ljudi, jednog ratnog zločinca, društvenog dna Brozovog nevremena, sa blagoslovom Brozovih diplomata.
Da taj zločin bude još i veči ubice su uvukle u svoj prljež i majku deteta koja je primorana da čuti. Ona koja zna sve, zna i ko je ubio i zašto je ubistvo izvršeno sada čuti jer se boji da ne bi izdala svog brata koji je bio organizator tog ubistva.
Brat je svojoj sestri ubio jedinče dete i jedinog čoveka kojeg je imala i to samo zato da bi se dodvorio brozovcima te da bi mu se njegove detinjaste i nekrofilske pesmice objavile u Jugoslaviji.
Ponašanje brozovskog iseljeništva je bilo oprečno ponašanju slavenskog iseljeništva iz vremena Autrougarske. Naraštaji čije vaspitanje je bilo podvrgnuto brozovštini su označili Jugoslaviju (ne zemlju Brozovg vlasništva, nego baš Jugoslaviju) zemljom zločinaca.
Savest im je Broz uzeo, oni ljudi više nisu, oni su biološka tvorevina na smetnji ljudskom rodu.
Seni male Ivanke, a neodgovornom srpstvu na sramotu, novim naraštajima Srba na uput da znaju šta nesme da čine, da znaju da ne smeju da slede put svojih očeva, posvećujem ovo delo.
http://michaelshaskevich.blogspot.com/2016/