Др Вукчевић: Добро је што се лутрија враћа држави; Закон о играма на срећу лош, поједини чланови неуставни

Нацрт закона о играма на срећу је лоше написан, неколико чланова је у супротности са Уставом, више дјелова је преузето из страних закона са нетачним преводом… Добра идеја је повратак државне лутрије. Да би закон заживио неопходно је више од 20 подзаконских аката, казао је професор пореског права доц. др Илија Вукчевић у интервјуу за „Вијести“.

Влада је 29. децембра усвојила Нацрт закона о играма на срећу. То се десило двије године након што је са Министарством финансија Словачке потписан уговор којим та држава за израду новог закона у Црној Гори и унапређење надзора приређивача донира милион еура. Претходна Влада је више пута помјерала рок за исуњење својих обавеза пред словачким колегама. Посљедњи рок за припрему закона истицао је 31. децембра. Нови закон о играма на срећу којим би се увео ред у ову област, смањила могућност прања новца и повећали државни приходи најављује се више од десет година, али претходне власти то нијесу урадиле.

Да ли смо сада добили квалитетан нацрт закона о играма на срећу или смо само испунили обавезу према Словачкој?

Ријеч је о нацрту закона који је лежао у фиоци Министарства финансија већ скоро двије године, а једина измјена је у одредби да ће лутријске игре на срећу приређивати привредно друштво у државном власништву. Чуди да је један овако лош законски текст угледао свјетлост дана, а о његовом квалитету најбоље говори да они који су га писали нису имали храбости да га учине јавним. Зато је несхватљиво да нова извршна власт усваја нацрт који је писала стара извршна власт па ће све критике ићи на њен рачун. Логика оваквог промашаја може бити једино да је циљ објављивања предметног текста куповина времена код словачких партнера или неинформисаност новог руководства.

Да ли се током јавне расправе, која траје 60 дана, може побољшати овај законски текст?

Са правног аспекта, ријеч је засигурно о једном од најлошијих законских текстова са којима сам се сусрео, те изражавам сумњу да је исти уопште прошао Секретеријат за законодавство. Десетине чланова закона је неуставно, огроман број чланова је непримјењив у пракси и представља списак лијепих жеља, док су неки вјероватно разумљиви искључиво ономе који их је писао. Иако текст нацрта садржи цијелих 65 страна, да би исти започео примјену, вјеровали или не, неопходно је доношење преко 20 подзаконских аката.

Утисак је да је ријеч о компилацији дјелова неколико законских текстова из других правних система која у цјелини производи хаос, а законописац није успио да се избори чак ни са простим превођењем страних термина. Довољно је прочитати члан 1 и схватити да када је у овом дијелу превођен хрватски Закон појам „сустав“ умјесто као „систем“ погрешно дефинисан као „састав“, те сада умјесто „система игара на срећу“ имамо „састав игара на срећу“ што не значи ништа. Између осталог, по овом принципу сада имамо чак и „лабораторије“ у игарама на срећу, а на више мјеста Централни регистар привредних субјеката се још увијек налази у Привредном суду.

Једна од новина је да лутријске игре може да организује само државна лутрија, која треба да буде основана. Како видите овај модел и будући рад државне лутрије, да ли она постоји у земљама ЕУ и окружења и колико су успјешне?

Ово је свакако највећа новина и сигуран сам да ће са одушевљењем бити прихваћено у општој јавности, јер је у већини држава приређивање ове врста игара на срећу искључиво право државе. Међутим, јасно је да је ријеч о импровизацији насталој простом измјеном одредбе која предвиђа да је ово привредно друштво у власништву државе. Остали дио норми о стицању права приређивања путем закључења уговора између Владе и приређивача су сада постале нонсенс и треба их брисати јер су се односиле на претходно рјешење у којем је приређивање било у приватном власништву. Проблем лежи у стихијском доношењу овакве одлуке. Нека од питања која се постављају су: Колико милиона ће морати држава да уложи у то привредно друштво јер је ријеч о веома софистицираној индустрији игара на срећу? Да ли постоји план развоја и управљања овим државним ресурсом? Сигуран сам да ова питања немају одговор те да је ријеч о опклади на слијепо да ће се овакав потез исплатити. Не би било добро да за неколико година тражимо стратешког партнера из приватног сектора јер ово привредно друштво не биљежи жељене резултате.

Шта се може десити са садашњом приватном Лутријом Црне Горе?

Она може наставити да приређује друге игре на срећу, осим наравно лутријских игара. Једини проблем који видим је у погледу назива јер члан 108 нацрта закона забрањује да нпр. назив лутрија може да користи неко друго правно лице осим оног које је на основу одлуке Владе има право приређивања ових игара.

Нацрт закона предвиђа и нова овлашћења Управе за игре на срећу и инспекције, да ли су она довољна да би спријечила могуће злоупотребе и побољшали државне приходе?

Основни проблем надзора и контроле лежи у лошем институционалном оквиру – раду инспекције за игре на срећу, као и у дисперзији овлашћења између надлежних институција. Унапређење нормативног оквира у погледу овлашћења је само мањи дио приче, а значајан дио истих која превиђа спорни нацрт закона је већ постојао у Закону о инспекцијском надзору, само што није примјењиван у пракси.

Укида се досадашња једнократна накнада за отварање казина која је износила два милиона еура. Колико је ова накнада била корисна за државу или је више штитила постојећа казина од конкуренције? Да ли ће њено укидање подстаћи отварање нових казина и развој такозваног “казино туризма”?

Неспорно је да поменута накнада представља несразмјеран терет за отпочињење ове врсте бизниса. Међутим, сматрам погрешном одлуку да се повећа са 10 на 25 одсто мјесечна накнада већ је терет једнократне накнаде требало трансформисати у значајније повећање годишње фиксне накнаде и равномјерно га распоредити на цијело трајање права приређивања. Повећање мјесечне накнаде ће само довести до мањег мјесечног пријављивања прихода од живе игре.

Додатно, иако је увођење сезонских казина јако добар потез, не слажем се са чињеницом што је ово право ограничено искључиво на оне приређиваче који бар у једном казину послују непрекидно током цијеле године јер ограничава конкуренцију. Такође, приређивање казинских игара у контексту развоја ексклузивног казино туризма треба бити везано искључиво за хотеле са највећим бројем звјездица, а не као што то спорни закон омогућава и “грађевинске објекте који чине засебну цјелину, тржне центре и пословно-забавне центре”.

Шта нацт закона доноси у сфери онлајн приређивања у којем је било значајних проблема и злоупотреба?

Спорни нацрт закона у овом дијелу доноси цијелих 11 страна текста, од чега су практично сви чланови који се односе на стицање, одузимање и суспензију права приређивања, одређивање једнократне накнаде за стицање права, као и „кључна овлашћена лица“ супротни Уставу. Очигледно је ријеч о неуспјешној – гоогл транслате, правној трансплантацији норми неког страног закона.

Поред тога, што се надлежном органу дају неуставна дискрециона овлашћења, овај дио текста обилује неразумљивим и бесмисленим захтјевима, а уводи и нове непостојеће појмове у наш правни систем, попут нпр. „главних извршних директора“. Посљедица оваквог нормативног хаоса, те наметање неразумних обавеза ће резултирати смањењем броја приређивача путем онлајна.

Повећање накнада не гарантује и раст прихода за буџет

Повећавају се и досадашњи износи мјесечних и годишњих накнада за концесије приређивачима. Да ли мислите да су оне одрживе, односно да гарантују веће приходе за буџет, а да истовремено приређивачима остављају простор за зараду и да их не тјерају у сиву зону?

Са економског аспекта не очекујем повећање прихода, већ повећање нелегалног тржишта због ужасних услова који се постављају пред приређиваче. Нпр., пораст мјесечне накнаде за аутомате са 10 на 25 одсто и 50 на 70 еура ће свакако значити смањење броја пријављених аутомата на тржишту. Ако неко мисли да ће повећањем дажбина повећати приходе, грдно се вара. Овај ефекат се постиже проширивањем пореске основице, на основу атрактивног правног режим који би повећао ниво инвестиција, као и ефикаснијим инспекцијским надзором. Спорни нацрт ће затворити један број постојећих приређивача.

Без коцке у кафићима, али се уводи у “грађевинске објекте” и тржне центре

Овим нацртом онемогућава се даљи рад такозваних терминала за клађење у угоститељским објектима. У образложењу нацрта закона се истиче да је циљ мјере да се спријечи лака доступност игара на срећу која као резултат има патолошку зависност?

Уколико је то био циљ забране, сматрам да он није постигнут. Спорним текстом је омогућено да се уплате лутријских игара на срећу могу примати и код овлашћених партнера у “грађевинским објектима или киосцима”, док се казинске игре поред хотела могу приређивати и у “грађевинским објектима који чине засебну цјелину, у тржним центрима или у пословно-забавним центрима”. Дакле, забрањено је постављање терминала за клађење у кафићима, али је проширена могућност примања уплата лутријских игара на све киоске и грађевинске објекте, као и приређивање казинских игара у свим грађевинским објектима, тржним центрима и пословно-забавним центрима на територији Црне Горе.

Извор: Вијести

Прочитајте још:

„Политика“: Мило Ђукановић на лијечењу у приватној болници „Кодра“

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: