Др Вук Кадић: Срби и Црногорци су један народ

Ова тишина и молитва је снажнија и јача од било које ријечи, пароле или узвика.“ Ово је тишина која збори“, а збори да нема повлачења, јер се ових дана брани све оно што је Црна Гора одувјек била, казао је др Вук Кадић, у интервјуу за Спрске новине.

Недавно усвојени Закон о слободи вјероисповијести изазвао протесте више десетина хиљада људи . Како коментаришете овај спорни акт и дешавања која су потом услиједила?

Као врхунац монтенегриниског и дукљанског „терора“ над Црном Гором видим усвајања тзв. Закона о слободи вјероисповијести. Искрено вјерујем да је то битка и терен на коме без обзира на сву силу и окупиране државне ресурсе којима располажу неће моћи да однесу побједу. Десетине хиљада људи у црквама, храмовима и манастарима, широм Црне Горе су најбоља потврда шта вјерујући народ мисли о томе. Народ се сабрао и величанствене Литије у миру и тишини, у којој учествује и припадници других конфесија, показују колико је ово тежак и мучан тренутак за цијелу Црну Гору. Ова тишина и молитва је снажнија и јача од било које ријечи, пароле или узвика.“ Ово је тишина која збори“, а збори да нема повлачења, јер се ових дана брани све оно што је Црна Гора одувјек била.

Очигледно да они који су нелегално стеченом имовином створили своју приватну државу Монтенегро, мисле да могу по истом моделу да створе своју приватну цркву. Али на њихову жалост, црква и вјера се не стварају, Митрополија цроногорско-приморска је изградила Црну Гору и на овим просторима постојали и опстајали и прије овог режима, и у тежим условима, па не сумњам да ће и ово преживјети. Цитираћу нашег Митрополита Амфилохија „ Свака овоземљска власт је привремена, само је Божија власт свевремена“.

– Сматрате ли да млади, професионално и лично, доказани људи треба да добију приоритет у креирању политичких кретања у Црној Гори?

Локални избори из маја 2018 год, одржани у већини црногорских градова, јасно су показали да постојеће опозиционе политичке партије, са кадровима које су понудили нису у стању да артикулишу народно незадовољство изазвано политиком ДПС-а. Навешћу вам само примјер Подгорице, ДПС је на парламентарним изборима, одржаним у октобру 2016. имао минус од око 10.000 гласова у односу на опозиционе политичке партије, тако да би само поновљен резултат комплетне опозиције, на локалним изборима 2018. године гарантовао сигурну побједу која би била недостижна за ДПС и све његове коалиционе партнере.

На локалним изборима у мају 2018 год. ДПС добија чак 500 гласова мање, него у октобру 2016 год. и умјесто као што би природно било да изгуби контролу над главним градом, он волшебно побјеђује убједљивије него икад, јер је готово трећина опозиционих гласача, више од 15.000, бојкотовала изборе, за само нешто више од 18 мјесеци. Слично се догодило и у другим градовима.

Зато сматрам да се мора понудити адекватна алтернатива све израженијој армији апстинената. Неопходно је да се промијени у народу створена перцепција о политичарима, да се покаже да професионаралност и стручност морају да буду испред политике, нудећи конкретна решења за проблеме из правосуђа, привреда, школства, здравства и других животних тема. Наше друштво је управо ту гдје је сад зато што су државне институције заробили кадрови, код којих се прво тражи политичка подобност, па тек онда стручност и професионалан однос према радним обавезама.

У политички и друштени живот Црне Горе се морају укључити нови људи, не само млади, већ прије свега професионално и друштвено остварени који ће донети нове идеје, нове визије и нов однос према политици.

– Покренули сте иницијативу за обнову политичког дјеловања Народне странке, која баштини идеје и традицију Народне странке из доба Краљевине Црне Горе?

Као што сам у претходним интервјуима нагласио, Ја лично нисам директни иницијатор обнове рада Народне странке. Ова идеја се изродила у неформалним разговорима са групом пријатеља и истомишљеника, од којих се један дио као и ја школовао и професионално усавршавао ван Црне Горе. Расправљајући о тренутној ситуацији у држави, дошли смо на идеју да би било лијепо покушати оживјети Народну странку, најстарију политичку партију у Црној Гори, основану далеке 1906. године. Недуго затим ми је од стране садашњег формалног руководства Народне странке понуђено да поведем процес обнове политичког дјеловања прве политичке партије у Књажевини Црној Гори.

Прихватио сам тај позив уз неколико услова које сам смтарао да су кључни за било какво политичко дјеловање мене, мојих сарадника и пријатеља. Први услов је био да то буде трећи почетак Народне странке, послије Књажевине Црне Горе 1906. год. и Савезне Републике Југославије деведесесетих година. То подразумијева потпун формални, организациони и кадровски дисконтинуитет са још увијек постојећим политичким субјектом. Термином „трећи почетак“ или „нова“ Народна странка смо хтјели да истакнемо да је вријеме да ову идеју која је дубоко укорењена у традицији и историји његошевске Црне Горе поведу нови, професионално остварени и до сада политички неекспонирани људи. Други услов је био покушај уједињења свих политичких странака и субјеката које су у међувремену створени из Народне Странке, као и појединаца и интелектуалаца које баштине ове вриједности.

Први корак ка реализации те идеје је била формално упућена иницијатива Демократској Српској Странци, о почетку разговора о уједињењу ове двије странке. Мислили смо да је то добра основа и да би могла бити озбиљан замајац и другим политичким субјектима да се врате на свој „извор“. На моју жалост главни одбор ДСС-а је одбио ову иницијативу, а томе су вјероватно и допринијеле и информације које су се неколико дана уочи сједнице ГО ДСС-а појавиле у појединим медијима, за које могу одговорно да тврдим да су биле све, само не истините и добронамјерне.

Када сте са својим колегама изашли у јавност са оваквом идејом, гдје сте, с обзиром на велики број партија најразличитијих провинијенција, видјели простор за дјеловање Народне странке, која према Вашем мишљењу треба да буде постављена на новим основама?

Поновићу макар ризиковао да будем и досадан, Народна странка није нова политичка партија или идеја у Црној Гори, већ је она прва странка која је основана у Црној Гори још 1906 год., а самим тим оргинална идеја изворне и традиционалне Црне Горе. Она је старија од било ког појединца јер је утемељена у нашем бићу и ниједан појединац или група људи не може да компромитује и обесмисли њену идеју колико год да се у томе труди и покушава. Нажалост, очигледно се за сада нису створили услови за обнову рада Народне странке.

Вјерујете ли да постоји довољан број младих и перспективних људи који би подржали овакве идеје које баштине традиционалне вриједности Црне Горе?

Сакако да постоји. Чак и прије актуелних протесних шетњи и литија, требало је погледати православне цркве и храмове у вријеме недељне Литургије, да не помињем за вријеме слава или великих хришћанских празника. Наши храмови су препуни дјеце и младих људи, и то је најбољи показатељ колико је традиција и вјера укорењена у нашем бићу, без обзира што актуелна цроногорска власт то жели да сатре.

Напоменућу да ми се у тренутку, када се у јавности појавила информација да сам укључен у процес обнове рада Народне странке, јавило много младих људи и изразило подршку и спремност да помогну и активно се укључе управо о промовисању идеја истинске Црне Горе. Ријеч је о озбиљним интелектуалцима и пословним људима, који до сада углавном нису били ангажовани у политичком животу, али су јавно итекако познати и препознати.

– Није ли данашња Црна Гора држава која је направила радикалан отклон од изворне Црне Горе – признала је самопроглашену тзв. државу Косово, увела санције Русији, без провјере народне воље ушла у НАТО савез…?

Данашња држава није направила отклон од изворне Црне Горе, већ Црну Гору утемељену на традицијама Петровића и Марка Миљанова, негира буквално на сваком кораку. Осим примјера које сте ви навели ту су још и спорни државни симболи, чије се наметање намеће инструментима државне принуде, гласањем за пријем Косова у Интерпол и УНЕСКО, протјеривањем руских дипломата…

Актуелна власт својом политиком чини све, како би довела до „укидања“ Црне Горе и октроисања, антицрногорске, дукљанске државе Монтенегро. Државе која нема никакве везе са Црном Гором наших предака.

Не прихватам вјештачку подјелу на Србе и Црногорце

– Сличан је проблем и са српским језиком, историјским фалсификатима и кривим интерпретацијама историјских чињеница, образовањем… Да ли, заиста, нове политичке прилике воде ка асимилацији српског народа у националне Црногорце, а све како би се постигла већина црногорске националне заједнице?

Ја не могу да прихватим вјештачки направљену подјелу да су Срби и Црногорци различити народи. Противно је здравом разуму да два рођена брата, од истих родитеља могу бити припадници различитих нација.

Прихватањем овакве подјеле насиједа се на опасну подвалу владајућег режима. Њихов циљ је да ствари поставе тако да је српство у Црној Гори наметнуто споља. Мишљења сам да ми морамо истрајавати на аутентичној црногорској традицији, чији је српство неизоставни дио. Црногорство у српству је исто што и спартанство у хеленизму. Ми смо један народ, народ који је градио Црну Гору. Ово ја наша држава и не прихватамо да будемо национална мањина.

Такође неопходно и да стално истичемо да актуелна држава идеологија која се агресивно намеће нема никакве везе са историјском Црном Гором. Убијеђен сам да тековине грађене вјековима на крвљу наших предака никако не могу побиједити пролазне вриједности, измишљене недавно, које се намећу ауторитетом на шверцу и криминалу изграђеној држави. Ако има оних који желе да буду антицрногорци, дукљани, монтенегрини нека буду, а нас нека пусте да будемо оно што смо увјек били Срби-Црногорци, дубоко укоријењени у историји, традицији и вјери наших предака, они који говоре српским језиком, пишу ћириличним писмом и исповиједају вјеру православну у Митрополији црногорско-приморској и осталим епархијама Српске православне цркве са канонском јурисдикцијом на простору Црне Горе.

– Ближи се и попис становништва 2021. године. Шта Срби у Црној Гори треба да ураде како би заштитили своју самобитност и као аутентични и релативно већински народ сачувају не само своју препознатљивост, него и историјску препознатљивост укупне Црне Горе?

Попис становништва 2021 године је једна од кључних тачака свега о чему смо горе говорили. Али прије тога су редовни парламентарних избори 2020 год. По најновијим, нарученим и фингираним анкетама ДПС има око 37% подршке што значи да је неопходно са да се опозиција уразуми, прекине свој унутрашњи рат и изађе пред бираче са разумном програмском и кадровском понудом, која ће гарантовати одлазак са власти тродеценијског режима.

Бојим се да ако актуелна власт буде у прилици да организује попис становништа 2021 год., по њиховим условима и са мјерама репресије и принуде које стандардно примјењују, резултати тог пописа бити нека нама до сада непозната Црна Гора, са потпуно новом етничком структуром становништва, који већински говоре језиком којим до сада никад нису говорили и вјерници су неке Цркве која никад није ни постојала у Црној Гори.

Искрено се надам и вјерујем да ће разум на крају ипак преовладати и да ћемо сви заједно имати довољно снаге и мудрости да Црну Гору вратимо изворној себи и заједно коначно кренемо путем напретка.

– Може ли Црна Гора да постоји на политици и друштвеним акцијама које настоје да потру сва права српском народу у њој?

Како сам вам напоменуо у претходном питању нажалост Црна Гора „де факто“ не постоји. Овакво стање потрајаће све док се на власти буде налазио актуелни режим и док „терором“ буде наметао своје вриједности и идеологију, од којих су неке, као што је рецимо тзв. црногорски језик, измишљене у XXl вијеку.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: