• Наша Србија

Др Радмило Петровић: О ревакцинацији можемо говорити најраније шест месеци од вакцинације

1 min read

5 година ‎ ИН4С

Фото Принтскрин

Када би на имунизацију против инфекције вирусом корона био примењен принцип који важи за заштиту од дечје парализе – да прва доза обавезно буде мртва, инактивисана вакцина, а друга жива, векторска или генетски заснована мРНА вакцина, било би мање нежељених реакција, а постигао би се бољи имуни одговор.

Овај предлог, за „Новости“, износи примаријус др Радмило Петровић, наш чувени епидемилог, који је у Институту за вирусологију, вакцине и серуме радио управо на праћењу ефеката и нежељених реакција на вакцине. То би према сада доступним вакцинама у Србији могло да изгледа овако – прво кинеска, а онда или „Фајзерова“ или руска.

Наша земља се, бар засад, одлучила за приступ да се за све који се вакцинишу, из исте серије остави друга доза цепива. Зоран Гојковић, покрајински секретар за здравство, каже да је то безбеднији приступ, иако, вероватно не би било ризика ни да друга доза вакцине не буде из исте серије. У том случају би и вакцинација ишла брже, јер се не би на лагеру остављала половина вакцина за другу дозу.

Све досад доступне вакцине против ковида 19, а тренутно их имамо три, а чекамо још неколико – „Астра Зенека“, „Џонсон и Џонсон“, од јесени и „Модерна“ – дају се у две дозе. Доктор Петровић сматра да би обе дозе вакцине требало да буду из исте серије, али каже и да „нужда закон мења“:

– Првом дозом прави се сензибилизација, наш организам се практично упознаје са агенсом из вакцине, да би после 28 дана тај имунитет од прве дозе био на максимуму – објашњава др Петровић. – Друга доза додатно подиже титар антитела на заштитни ниво који ће трајати од шест месеци до 10 година, зависно о којим вакцинама је реч, а тек када он почне да опада – ради се ревакцинација.

Примарна вакцинација ради се углавном са две, ређе три дозе вакцине. Петровић каже да засад не можемо да знамо да ли ћемо се против короне вакцинисати у више наврата, рецимо на шест месеци или сезонски, или ће се испоставити да ревакцинацијом за неко време, најраније за пола године, можемо да појачамо ефекат који постижемо са прве две дозе.

– Против хепатитиса Б се, рецимо, дају три дозе. Ревакцинација касније треба да продужи имунитет стечен на тај начин. Она се против хепатитиса Б ради после шест месеци, против дечје парализе након годину, а против тетануса после 10 година – објашњава Петровић.

У еуфорији што је једна вакцина, први пут против инфекције, направљена овом брзином, стручни термини су се, изгледа, мало помешали па се друга доза вакцине поистоветила са ревакцинацијом.

– То је потпуно погрешно – каже наш саговорник, наводећи да се о ревакцинацији може говорити најраније шест месеци од вакцинације. – Свет је сада у рекордном року добио вакцину, али није мали проблем што још не знамо колико ће она дуго да нас штити од инфекције вирусом, и колико ће измене самог вируса да утичу на њен ефекат.

Сезонска вакцина против грипа је по типу мртва вакцина, и не трпи никакве адјувансе, односно додатке као што су алуминијум-фосфат или алуминијум-хидроксид, који имају задатак да стимулишу антитела. Зато је она „кратког даха“, односно сезонска.

– Бојим се да не буде исто и са вакцинама против короне, али то не би смело да умањи значај имунизације, јер је то једини начин да направимо зид и спречимо вирус да изазива велике таласе епидемије – објашњава др Петровић.

Пракса је да се друга доза вакцине против короне даје 21 дан после прве, с тим што је Светска здравствена организација, због проблема у набавци вакцина, дала упутство да друга доза може да се даје и после пет, шест недеља од прве.

Доктор Петровић, ипак, сматра да би било идеално да се друга доза даје 28 дана после прве, а једино објашњење зашто је тај размак скраћен на три недеље, налази у томе да читав свет жури да што пре заустави пандемију.

Лева или десна рука?

Није важно у коју руку се прима вакцина, али правило би требало да буде да се за следећу дозу промени рука.

– То што неки препоручују да се вакцина прими у мање активну руку може да се објасни само тиме да буде лакше у случају локалних реакција на вакцину као што су бол на месту убода, црвенило или оток – објашњава др Петровић.

Извор: новости.рс

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: