Dr Jovan Janjić odlikovan u Rumuniji

Vodeći srpski pisac na polju hrišćanske kulture dr Jovan Janjić, profesor Fakulteta za poslovne studije i pravo Univerziteta „Union – Nikola Tesla“ u Beogradu, dobitnik je najvišeg ordena Rumunske pravoslavne crkve koji mogu dobiti mirjani. Orden Krst „Episkop Elije Miron Kristeja“ prvog stepena Janjiću je dodelila Eparhija karansebeška pri patrijaršiji Rumunske pravoslavne crkve.

Dve Janjićeve knjige o patrijarhu Pavlu, pod naslovom „Budimo ljudi“ I-II, objavljene i na rumunskom jziku doživele su velike tiraže, a uskoro bi na rumunskom jeziku trebalo da se pojavi i treća njegova knjiga, pod naslovom „Biti čovek“.

Povodom proslave praznika Sveta Tri jerarha, zaštitnika pravoslavnog teološkog školstva, Eparhija karansebeška i Direkcija za kulturu županije Karaš Severin pri Ministarstvu kulture Rumunije priredili su u Eparhijskom dvoru u Karansebešu i u Umetničkoj školi u Rešici duhovne tribine, pod nazivom „Uvek čovek, nikad nečovek“, na kojima je govorio dr Jovan Janjić. Nadahnutu duhovnu reč biografa patrijarha Pavla rumunska publika mogla je da prati na svom maternjem jeziku, uz izvanredan simultani prevod dr Ljubice Rajkić, direktora u Ministarstvu kulture Rumunije. Tribine su bile izuzetno posećene, i ostavile su snažan utisak, pa se pojavilo interesovanje za njihovo organizovanje i po drugim mestima Rumunije.

Eparhija karansebeška upravlja jednom teološkom školom, čiji koreni potiču iz srpske teološke tradicije. Uporedo s osnivanjem Rumunske pravoslavne eprhije u Karansebešu (1865), ovde je ustanovljena i bogoslovija, koja je nastala transferom Rumunskog instituta iz Vršca u Karansebeš.

Eparhijom karansebeškom od 2006. godine vrlo uspešno rukovodi izuzetno obrazovani, duhovno uzvišeni i svakom dobronamernom čoveku prijemčivi episkop Lučijan.

Nakon duhovnih sabranja u Karansebešu i u Rešici, vladika Lučijan iskazao je podršku i bratsku ljubav prema Srpskoj pravoslavnoj crkvi i srpskom narodu u ovim teškim vremenima. Vladika je, takođe, izrazio želju za nastavak i produbljivanje saradnje, radi širenja sabornosti i zbijanja redova svih pravoslavnih, kako bi se oslanjali jedni na druge, i tako ispomagali u duhovnom razvoju.