Др Игор Каришик: Општа болница у Бару у новом сјају – са савременом опремом, новим пројектима и посвећеношћу пацијентима

Саговорник „Барског портала“ је др Игор Каришик, директор Опште болнице Бар. У интервјуу за наш медиј говори о унапређењима у овој здравственој установи, капиталним пројектима, кадровској политици и изазовима са којима се суочава менаџмент у циљу побољшања услова лијечења грађана Бара и региона.

Када сте преузели функцију директора Опште болнице Бар, који су били највећи проблеми које сте затекли у установи?

– Највећи проблем и изазов у том периоду била је Ковид епидемија. Тада нисмо имали ријешен систем централног кисеоника и пацијенти су исти добијали преко кисеоничних боца. Пројекат смо ријешили у рекордном року и омогућили да 150 болесничких постеља буде снадбјевено централним кисеоником. У том периоду је било готово немогуће обезбједити танк за кисеоник али смо захваљујући разумјевању запослених у компанији „Мессер“ добили на коричћење танк од пет тона.

На другачији начин смо организовали рад на Ковид одјељењу организујући тимове који су се недјељно смјењивали. Обезбијеђени су и најмодернији апарати за плеуралну дренажу и у довољном броју, јер је било доста пацијената са очекиваним компликацијама. Такође смо захваљујући компанији „Осми ред“ добили и портабилни РТГ апарат који је поједноставио снимања наших пацијената.

Затечен је по мени велики проблем не само болнице већ и регије уопште а то је неусловна и недостојанствена мртвацница. Такође наш патолог није могао да обавља свој посао због недостатка простора. Проблем смо ријесили привременим организовање службе у просторијама којим располаземо у Дому Здравља.

Ипак захваљујући труду и упорности оба проблема це бити трајно ријешена јер смо припремили, конкурисали и добили прилику да учествујемо у међународном ИПА пројекту – Патодигитал гдје смо леад партнер са партнерима из Хрватске и Босне и Херцеговине. Ријеч је о изградњи простора и опремања истог те ћемо имати патолоску дијагностику на европском нивоу.

То није једини пројекат за који смо конкурисали и у којем уцествујемо. Други је Дигихеалтх у којем ћемо адаптирати простор и добити савремену опрему, другим ријечима јединицу интензивног лијечења за неуролоске и интернистицке – углавном ендокринолоске пацијенте. Ова јединица ће бити једна од најмодернијих у Црној Гори.

На овај начин пацијентима ће бити омогућени бољи услови лијечења и праћења њиховог стања.

Овако када говорим то све дјелује једноставно, али вјерујте – у ове пројекте је уложен велики труд и на њима се интензивно ради сада већ скоро три протекле године.

Желим да подсјетим да смо у протеклом периоду успјешно завршили два ИПА пројекта – „ОН тим“ и „Лаб оп“.

У првом пројекту смо добили најсавременију опрему за рану дијагностику обољења дигестивног система и урадили завидан број ендоскопских процедура- гастроскопија, колоноскопија и полипектомија. Други пројекат је систем ваздушне поште за потребе биохемијске лабораторије, јединствен у нашој Земљи. Захваљујући њему слање узорака се обавља путем вакумских цијеви и медицинско особље не мора да напушта одељење – пацијента ради достављања узорака лабораторији.

Шта је до сада унапријеђено у организацији, условима рада и квалитету здравствених услуга под вођством новог менаџмента?

– Међу првим стварима које су одрађене било је и проширење систематизације и запослено је више доктора различитих специјалности и субспецијалности. Такође је повећан број запослених медисинских сестара- техничара.

Запослили смо и психијатра и клиничког психолога тако да смо проширили дјелатност и у овим специјалностима.

Проблем је био и застарелост медицинске опреме било у операционом блоку или другдје. Операциони блок је опремљен са три нова операциона стола са пратећим додацима, практично два нова лапароскопска стуба, новим плазма стерилизатором, аутоклавом, хируршким инструментима…

Добили смо и вриједну опрему за потребе урологије вриједности око 120. 000 евра. Ријеч је о лапароскопском стубу, ласеру, биполарном ресектоскопу, а нови цистоскоп је купљен из наших средстава.

Уложено је доста и за потребе ортопедских оперативних процедура тако да се тренутно у нашој болници обављају практично све, чак и оне најсложеније ортопедске операције укључујући и лапароскопске процедуре.

Такође се обавља и завидан спектар оперативних процедура из области оториноларингологије.

Укупна вриједност опреме уложене у операциони блок је преко 650.000 евра.

Из средстава НКТ-а купљен је нови скенер на коме се уз сва постојећа снимања раде и ЦТ коронарографије. Мислим да тренутно осим нас једино Клинички центар Црне Горе и једна приватна здравствена установа обављају прегледе ове врсте.

Захваљујући донацијама модерном апаратуром је опремљено Дјечје одјељење, Гинекологија и Породилиште, за Интерно одјељење смо добили 40 нових механичких и пет нових електричних кревета за потребе коронарне јединице. Такође је служба физикалне медицине добила нову опрему.

Радиолошкој служби, а прије свега за наше пацијенте смо купили нови модеран ултразвучни апарат.

Са задовољством желим да нагласим да смо купили и апарат за магнетну резонанцу који је инсталиран у новоизграђеном простору и надам се да почетком мјесеца јуна почиње са радом.

Кад смо већ код ове изградње, урађен је пројекат проширења Пријемног одјељења и Радиолошкке службе, радови су још у току. Циљ је добити функционалан и квалитетан простор. Да приближим, дијагностика на једном мјесту у оквиру практичног, мањег Ургентног блока.

Ради безбједности снадбјевања електричном енергијом инсталирана је нова, модерна трафостаница у болници.

За потребе пацијената који су на програму хемодијализе, а донацијом општине Бар, изграђена је надстрешница и велики паркинг за потребе пацијената и запослених.

Такође припремљен је и пројекат „Бабy френдлy“ породилишта који би требао да буде изведен под покровитељством Владе Црне Горе. Ријеч је о савременом, модерно опремљеном породилишту које је по мјери беба и мајки. Вриједност пројекта је око 750.000 евра.

Осим наведеног уложено је и у Хируршко одјељење, ОРЛ, Очну амбуланту… Купљено је једно ново болничко возило а друго возило и болнички комби смо добили од донатора болнице.

Надам се да ми неће бити замјерено, јер има још много тога што нисам споменуо, али свакако би то превазишло оквире овог интервјуа.

Који су краткорочни, а који дугорочни стратешки циљеви за развој болнице у наредним годинама?

– Мишљења сам да је здравствени систем врло суптилан и лако га је урушити. Супротно томе за квалитет какав сви ми желимо потребна су стална улагања, прије свега у кадрове, опрему и простор. Тако је тешко подијелити циљеве на краткорочне и дугорочне. Сваки помак па и онај најмањи је од изузетне важности.

Када се оствари све започето остаће само у структурном смислу да се прошири Одјељење хемодијализе али већ и за ту сврху постоји идеја и започети су разговори за превазилажење овог проблема.

Даља набавка медицинских апарата и опреме је један од приоритета али нажалост зависи од тога са коликим средствима располажемо.

Ипак сматрам да је највећи проблем медицински кадар јер сигурно да постоји мањак младих доктора, а нарочито средњег медицинског кадра.

У овом тренутку ми имамо 75 доктора запослених у болници.

Како коментаришете оптужбе везане за наводне пропусте на Гинеколошком одјељењу који су, према тврдњама породица, довели до смртних исхода? – Да ли је познато гдје се стигло са испитивањем одговорности?

Одувијек сам волио да говорим језиком чињеница, а не да се ослањам на коментаре и личне утиске. Ако тако погледате и анализирате видјећете да су резултати рада нашег Гинеколоског и породиљног одјељења одлични. За претходну смрт породиље немам информације о налазима комисија.

Да ли се у протеклом периоду повећала учесталост пријава пацијената и њихових породица због могућих љекарских пропуста и како болница реагује на такве притужбе ако их има? – Или је таквих притужби пак мање у односу на период када је ову здравствену установу водио ранији менаџмент?

– Не постоји тренд повећане учесталости пријава и притужби. На сваку пријаву или сугестију одмах реагујемо и Заштитник права пацијената и ја као директор установе. Ако је потребно организује се састанак Комисије за контролу квалитета коју сачињавају најискуснији доктори, правник и главна сестра болнице. На основу њихове анализе, закључака и предлога ја као директор спроводим даље процедуре. Такође нема велике разлике у односу на број пријава у току рада претходних менаџмената и сада.

Које конкретне мјере су предузете да се унаприједи безбједност пацијената, нарочито у осјетљивим одјељењима као што су гинекологија, хирургија и интерно, у односу на ранији период?

-На ово питање сам већ добрим дијелом одговорио. Оно што је вјераватно вама занимљиво је и чињеница да нам долазе гинеколози из Клиничког центра и КБЦ Котор ради како рада тако и дежурстава. Такође имамо и консултанте из области ортопедије, урологије и хирургије. Уопште речено имамо добре односе са колегама из других установа који нам увијек изађу у сусрет и помогну да заједно ријешимо проблеме који захтијевају мултидисциплинарни приступ.

У каквом су стању кадровски ресурси болнице — да ли недостаје љекара, сестара или другог особља, и како планирате ријешити тај проблем?

-И на ово питање сам већ одговорио. Оно што није речено је да се трудимо да пронађемо младе докторе који желе да се усавршавају и да раде у Бару. Опет, већи је проблем средњи медицински кадар којег је заиста мало или га уопште нема на бироу. На састанку који сам имао са директором Средње медицинске школе сам предложио да се више одјељења уписује за посао медицинске сестре али и њихова едукација изискује вријеме.

У разговорима са директорима болнице у Бијелом Пољу и КБЦ Беране замолио сам их да медицинске сестре и техничари који у овим установама не могу да нађу посао дођу да раде у нашу болницу. Међутим високе цијене станова и породични разлози углавном одвраћају младе људе од преласка у наш град.

Да ли постоје планови за изградњу нових болничких капацитета, унапређење опреме или увођење нових специјалистичких служби у Бару?

– Имајући у виду да се читава регија коју покривамо убрзано развија и да постоји примјетан прилив становниства сигурно да је вријеме да се размисља о проширењу болничких капацитета или зашто да не, о могућој изградњи нове болнице или пак медицинског центра. Већ сам рекао да је унапређење опреме један од приоритета али и једно и друго не зависе само од нас.

Свакако да ни специјалиста или доктора уопште па и медицинских сестара/техничара никад није превише.

Како оцјењујете сарадњу са Министарством здравља, локалном самоуправом и другим институцијама у погледу финансирања, кадровске политике и реализације пројеката?

-Са министарством здравља имамо професионалан однос и добру сарадњу. Свакако смо дио једног истог тима. Локална смоуправа нам помаже и има разумјевања за наше потребе. Већ сам рекао да смо ми израдили пројекат а општина Бар донирала средства за изградњу надстрешнице и паркинга. У припреми је и донација дигиталног мамографа од стране опстине Бар.

Шта бисте поручили грађанима Бара у вези са тренутним стањем у болници и какву поруку имате за оне којима је пољуљано повјерење у систем?

Не само грађанима Бара, јер за нас су сви пацијенти и њихово здравље приоритет прије свега. Моје лично мишљење је да сви добију квалитетан приступ, дијагностику и лијечење у нашој установи. Огроман број процедура како дијагностичких, терапијских, операција и сличних се обави у нашој установи. Молим и пацијенте да имају разумјевања јер и ми што радимо овај посао смо прије свега људи, а често и пацијенти. На крају свима нам је у интересу да имамо што бољи квалите, али већ сам рекао да смо дио једног суптилног система у који треба непрестано улагати – а то не зависи само од нас запослених у болници.

На крају желим да се захвалим и свим појединцима, организацијама и фирмама који су имали разумјевања и помогли нас својим донацијама било у опреми, финансијама или радовима. Искрено, дивим се и поштујем све оне који су дали и дају свој допринос да заједно унаприједимо услове лијечења и рада. Лако је критиковати а опет тешко поправити нешто што је дуже вријеме било занемаривано. Само ако се сваки појединац потруди, успјећемо у томе.

Разговарао: Миленко Јовановић

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: