Др Емир Билаловић за ИН4С: „Вратимо повјерење и братство – то је наша највећа снага“

У времену када се друштвена елита углавном препознаје по привилегијама, а не по жртви и одговорности, ријетки су примјери младих, образованих и морално утемељених појединаца који својим дјелом свједоче да истинска људскост нема ни вјерску ни националну границу. Један од таквих је др Емир Билаловић, љекар из Новог Пазара, специјализант интерне медицине, активни хуманитарац и члан Управног одбора организације „Национална интелигенција Србије“ (НИТ).

За ИН4С говори о свом животном путу, друштвеној одговорности, међунационалним односима и обнови повјерења међу људима у Србији и региону.

ИН4С: Господине Билаловићу, Ви сте млад човјек, а већ имате иза себе богато искуство, и као љекар и као активиста. Како је текло Ваше лично и професионално сазријевање у средини каква је Нови Пазар, и колико Вас је тај амбијент обликовао у човјека каквим се данас представљате?

Билаловић: Рођен сам и одрастао у Новом Пазару, у традиционалној, вриједној породици. Мој отац и мајка су ми били примјер човјечности, скромности и пожртвовања. Од њих сам научио да није важно ко си по имену или поријеклу, већ какав си човјек у срцу. Основну и средњу медицинску школу сам завршио у свом граду, а Медицински факултет у Косовској Митровици. Живјети и радити на Косову и Метохији било је дубоко искуство – не само професионално, него и људско. Као Бошњак, никад нисам доживио непријатност, напротив – осјећао сам поштовање. То ми је потврдило да је саборност могућа ако постоји искреност и отвореност.

ИН4С: Значајан дио Вашег образовања и службовања провели сте управо на Косову и Метохији – подручју често оптерећеном политичким и међунационалним тензијама. Како бисте описали то искуство?

Билаловић: Провео сам седам година на Косову и Метохији. Живио сам у српској средини, радио с људима различитих вјера и нација. Моја лична истина је да ме никада нико није гледао кроз призму имена или поријекла. Пацијенти су тражили помоћ, а ја сам је пружао. То је срж медицине – универзална љубав према човјеку. Косово ме научило колико је важно да човјек буде мост, а не зид. Да буде свједочанство да је заједништво могуће и у најтежим околностима.

ИН4С: Данас сте члан Управног одбора НИТ-а, организације која за циљ има изградњу моралне и стручне елите. Шта за Вас представља суштина мисије коју овај покрет носи?

Билаловић: За НИТ сам чуо преко пријатеља, блиским са Бојаном Боровчанином, предсједником наше организације и човјеком коме искрено дугујемо што је ова идеја озбиљно заживјела.
НИТ је за мене више од организације – то је једна духовна, друштвена и морална мрежа. Окупљамо људе који су образовани, али, прије свега, некомпромитовани. Наш задатак је да вратимо вјеру у смисао личног примјера, у поштење, у жртву за опште добро. До сада смо реализовали преко 150 хуманитарних акција. Али, суштина није само у помоћи – већ у враћању достојанства, у изградњи повјерења међу људима различитог идентитета. Ја сам муслиман и Бошњак, али сам и човјек који жели добро свом народу – и свим народима у Србији.

ИН4С: У времену када се и хуманост комерцијализује, Ви тихо и посвећено дјелујете као љекар на терену. Како Ви видите праву, а не декларативну хуманост?

Билаловић: Хуманост није питање камере и слике – него савјести. Био сам у селима око Рогозне, у Тутину, код свештеника, монаха, обичних људи, који немају новца, али имају болест и потребу. Лијечим их бесплатно и без ријечи, јер тако треба. Вјерујем да Бог све види. Ми љекари смо често једина нада људима – и не смијемо то заборавити. Није поента у титулама, него у дјелима.

ИН4С: Често говорите о значају села као простора духовног и физичког здравља. Зашто сматрате да је повратак селу кључан за наш опстанак?

Билаловић: Село је темељ, извор снаге и здравља. Живим на падинама Рогозне – то је најљепша планина на свијету за мене. У природи се човек враћа себи, чистоти, породици. Села су данас пуста, а управо тамо треба да се рађају и одрастају наша дјеца. Морамо вратити живот у руралне средине ако желимо духовно здраво друштво.

ИН4С: Ваш однос према вјери је изразито отворен и дијалошки. Како гледате на потенцијале за дубље повезивање вјерских заједница у Србији?

Билаловић: Ислам и хришћанство имају дубоке тачке додира. Исус Христос је и у исламу велика фигура. Ја сам присуствовао литургији, а моји српски пријатељи Џуми. То је израз повјерења. Мржња није вјера – мржња је злоупотреба вјере. Упознао сам и митрополита Јоаникија, преко заједничког пријатеља, игумана манастира Црна Река. То је био сусрет који ми је остао у срцу као благослов. Морамо градити односе на том нивоу – људском и духовном.

ИН4С: Како гледате на актуелна друштвено-политичка дешавања у Црној Гори и региону?

Билаловић: Црна Гора пролази кроз оно што је Србија већ проживјела – потрагу за равнотежом. Највећи проблем је што се гласови разумних не чују довољно. Медији, нажалост, често појачавају екстреме. Потребно нам је друштво у којем ће бити срамота бити себичан, у којем ће се цијенити служење заједници, а не лична промоција.

ИН4С: Брак и породица све чешће се посматрају као терет. Ви се томе снажно противите. Зашто?

Билаловић: Јер сам отац. Рођење мог дјетета ми је промијенило живот. То је благослов који човјеку врати смисао. Данас млади одустају од брака због „немања пара“ – али ја мислим да је то изговор. Кад човјек има љубав, има све. Породица је школа живота. Само кроз њу можемо изградити одговорне људе.

ИН4С: Ваша порука читаоцима ИН4С-а у Црној Гори, Србији и ширем региону?

Билаловић: Један смо народ, макар имали различита имена. Бог је један. Непријатељи су нам заједнички – сиромаштво, мржња, апатија. Удружени можемо да побиједимо. Апелујем на све: не дозволимо да нас дијеле више. Ни језик, ни вјера, ни прошлост не смију бити изговор за мржњу. Срце или припада људима – или никоме не припада.

Разговарао: Миленко Јовановић/ИН4С

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: