ДПС-у није до шале
1 min read
ДПС
Пише: Вујачић Ратимир
Није прерано говорити о правцима развоја ДПС-а. Некад чувена и обавезна, програмска књига Титиног социјализма бијаше: „Правци развоја социјалистичког самоуправљања“ – најпотоњи плод великог стратега наше револуције Едварда Кадеља . Текст завршава неочекивано за једног комунисту, и Титиног партијца: срећу, вели, човјеку не може донијети партија и држава – срећу човјек тече сам. Е, сад би неки цивил могао рећи, срећу не може, томе се нико паметан и не нада, али несрећу, неслободу, сјекирацију и трпљење – е то може. А Кардељу се, са узвисине власти, чинило да зна знање, ипак је промашио као и у другим стварима уосталом. Он и његови ђаци, без партије и државе, не би одмакли далеко. Како иначе објаснити жарку љубав коју гаје према истима.
ДПС се тренутно развија без државних ресурса и потпоре, па му свакако недостају кад размишља о својој будућности – правцима развоја, јел`те. ДПС се лишио услуга једног Светозара Маровића, мислећи да су Тужилачки савјет и Дневник РТЦГ сасма довољни, да нас убиједе, да ако нијесу најбољи, ако и мало краду, а оно су бар напредни. И поштени.
Џони се враћа кући
ДПС је најавио, од првог дана независности, а и прије њега: биће грађана – како су само знали – који неће вољети државу. Биће тужни и забрнути. Али ће се, вели, навикнути. То јест мораће, јер сила Бога не моли. Обезбиједио је у ту сврху „демократску већину“: сваког четвртог гласача морао је купи и корумпира, кешом, радним мјестом, ексклузивним правима… приступ ресурсима, ријекама, планинама… Члан партије, гласач, симпатизер, поготово функционер, очас је стицао иметак или ако је љенчуга, могао је на миру да грицка државни хлебац. Поуздан гласач није ни морао, да се суочи са суровом стварношћу тајкуна, неолиберализма и седмодневне радне недјеље.
Касно је да неко напише приручник – милионер, на лак начин. Не стога што би био сувишан, милиони су већ распоређени и на сигурном, и што се о дпс похари зна све и ништа. Корупција је дпс управом уведена у обичај, масовна и учестала, до баналности и досаде. Отрцана: државни службеник милионер, није изузетак већ правило – некретнине, ренте, кирије, има се и кеша, теренска возила, а плата ни за добар сендвич.
Држава је да се пјева
Што се тиче државе и ту ДПС има јединствен став: држава је да се воли и пјева. Није на држави да провјерава нечије поштење, поготово не оних који су је такву градили и направили за себе и своје гласаче. Са све Тужилачким савјетом који добија чисте десетке, петице и станове за правилан став по овом питања.
ДПС би могао, али неће, да нас сад или никад, подучи како се воли држава. И како се на муци познају јунаци. Транзициони и Туђемилски. Гледајући та тужна лица, рекло би се да нијесу томе склони. Нема не, њима без власти нема живота. И још горе: нема ни поштења.
Bravo