• Насловна
• Политика

ДПС страхује од уличних протеста: Постоји ли критична маса за сценарио из 1989?

1 min read

11 година ‎ ИН4С

Улични протести, које као вид ванинституционалне борбе форсира Демократски фронт, нијесу потцијењени у Демократској партији социјалиста. Све већи социјални проблеми грађана Црне Горе, али и сценарио из 1989. године изазивају бојазан у најјачој црногорској партији, увјерени су аналитичари.

Дневне новине су средином октобра објавиле да би Предсједништво Фронта до почетка новембра требало да донесе одлуку о организовању великих грађанских протеста који би се одржали већ у првој половини овог мјесеца. Иначе, идеја је потекла од лидера ПзП-а Небојше Медојевића, а „иницијална каписла“ је било формирање власти у Подгорици које је од доброг дијела јавности, не само опозиције, било означено као превара воље бирача.

Но, сем тога лидери ДФ-а су, како је предсједник тог савеза Миодраг Лекић рекао у емисији „Начисто“ Петра Комненића, чекали и Извјештај Европске комисије о напретку Црне Горе у интеграцијама и сасвим сигурно били разочарани оним што су дочекали из Брисела. Из сједишта Комисије су, свакако, стигле критике на рачун црногорске извршне власти, али „ублажене“ дипломатско-бирократским рјечником.

Евентуални протести, према ријечима Далиборке Уљаревић, директорке ЦГО, морају имати јасан и снажан друштвени интензитет, континуирани раст притиска, број учесника, држање тензије, са јасним захтјевима чије ће испуњење значити крај протеста.

„Значи, неопходна је масовност која би осликала став народа, а што би посљедично могло натјерати црногорску власт да сједне за преговарачки сто са организаторима протеста, који би опет били представници свих друштвених структура у Црној Гори. Такође, неопходно је да протести буду мирни, јер би сваки други вид протеста био контрапродуктиван. Наравно, наглашавам да повод за протесте мора бити јасан и директан, и да се црногорски грађани лако могу пронаћи и идентификовати с тим њим“ рекла је Уљаревић.

 Радници ”Металца” послали озбиљну опомену

Дакле, демонстрације, сматра Уљаревић, морају бити мирне. Међутим, протест радника никшићког Металца пред зградом Владе, који су 2. октобра добили и насилни тон, показали су да и те како могу натјерати Владу да се позабави питањем обесправљеног пролетеријата, али и „утјерати страх у кости“ владајућем ДПС-у.

ДПС се итекако плаши насилних демонстрација

Златко Вујовић, директор ЦЕМИ-ја, пак, сматра да се ДПС и те како плаши сценарија из 1989. године.

„Насилне демострације 1988. и 1989. године су резултирале промјеном власти и доласком оних који су касније себе називали ДПС, односно СНП Стога се у ДПС-у веома боје таквог сценарија, док с друге стране, у опозицији вјерују да само тако могу доћи на власт. Стога не чуди покушај опозиције да додатно појача социјално незадовољство те усмјери раднике ка протестима који би водили смјени власти„, констатовао је Вујовић.

Међутим, сценарио са краја 80-их година прошлог вијека, како је казао, тешко је данас поновити.

„Без обзира што у својим редовима ДФ има некадашњег вођу синдиката, мале су шансе да партијски вођени протести могу водити смјени власти. Грађани имају резерву према партијски вођеним протестима, али исто тако политички неутрални социјални протести би имали већи потенцијал. Наравно, истицање смјене власти као услова социјалног проте ста води губљењу ње гове снаге. Грађани су социјално угрожени и незадовољни, али такође доминатно не виде протесте као начин промјене власти“ оцијенио је Вујовић.

Управо ће скептицизам јавности у ефикасност демонстрација можда бити и највећи изазов ДФ-у при организовању уличних демонстрација. Не треба, поред тога, изгубити из вида и међународну заједницу, јер је пуно лакше, а знају то и у Фронту, уколико за ванинституционалне видове борбе имате подршку, рецимо, Брисела.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: