Чланови Демократске партије социјалиста у Радној групи за изграђивање повјерења у изборни процес оцијенили су да Државна изборна комисија (ДИК) треба да ојача професионалност у раду, док је из Демократског фронта поручено да на челу ДИК-а треба да буде професионалац.
Чланови Радне групе расправљали су о изборном закону, а Горан Даниловић из Фронта навео је да прихвата “дијелом професионализацију ДИК, са значајним учешћем политичких субјеката“, додајући да је спреман и да прихвати евентуално смањење броја представника партија у ДИК-у.
У ДПС-у сматрају да ДИК треба да ојача професионалност у раду, али да структура тог тијела треба да осликава изборну воља грађана.
Даниловић је предложио да предсједник ДИК-а буде професионалац, ког би бирао парламент након јавног конкурса, као и да невладин сектор и најјача мањинска листа предложе своје представнике у том тијелу.
“За избор професионалног предсједника предложио сам просту већину, да се бира између два кандидата које ће предложити матични одбор, затим право нво сектору да кандидује представника и то оним нво које су учествовала у раду Радне групе”, казао је Даниловић.
Он је рекао да је за ДФ приједлог ДПС-а неприхватљив. “У питању је незнатно помјерање за изграђивање повјерења у изборни процес. Тај предлог не мијења ништ”.
Посланик ДПС-а, Мевлудин Нухоџић, рекао је да предлог Фронта не егзистира нигдје у упоредној пракси, а да је предлог ДПС-а да се ојача рад Комисије.
“За нас је значајно да ДИК ојача професионалност у раду и да у њој буду компетентни правници, као и да има ресурсе који могу да прате њен рад. ДИК са професионалцима, одговарајућим надлежностима и адекватним ресурсима је круцијално важно за рад ДИК-а, важније од начина избора њених чланова”, казао је Нухоџић.
Према његовим ријечима, земље које нијесу са чистим пропорционалним системом имају другачије конципиран састав ДИК-а.
Копредсједавајући Милутин Симовић рекао је да је дилема ко треба да конституише ДИК, учесници у изборном процесу или посматрачи.
“Мислим да треба да је конституишу професионалци у смислу професионалног односа према задатом послу, који ће одговорно имплементирати закон. Дилема је структура ДИК-а, да ли треба да буде репрезент изборне воље грађана или структура на бази политичког договора. Мислим да структура и у тим тијелима треба да осликава изборну вољу грађана”, казао је Симовић.
Рифат Растодер из Социјалдемократске партије саопштио је да је ближи постојећем моделу, наводећи да треба размислити само о избору предсједника и секретара ДИК-а, односно да предсједник ДИК-а буде по функцији, рецимо, предсједник Врховног суда.
Из Мреже за афирмацију невладиног сектора предложили су да ДИК чине предсједник и девет чланова које бира Скупштина, да то буду професионалци који нијесу били на изборним листама и у партијама.
Према другом предлогу те организације, ДИК треба да буде састављена од два савјета – за изборе, у ком би били политичари и за ревизију, у ком би били професионалци.
Драган Копривица из Центра за Демократску транзицију сматра да ДИК-у недостаје стваран изборни ауторитет. “У ДИК-у није дефицит правног знања, већ изборног ауторитета, што је демонстрирано оне ноћи кад су оба предсједничка кандидата прогласила побједу”.
Представници Фронта инсистирају на томе да право предлагања састава изборних комисија имају, осим политичких партија, и коалиционе предизборне листе, али већина у Радној групи сматра да треба задржати постојеће законско рјешење.
Симовић сматра да став Фронта треба да буде понуђен као алтернатива, што је Даниловић одбио, наводећи да не жели да предлаже алтернативу, већ да се то рјешење третира равноправно са осталим.
“Изборна листа је основа изборног система и не може се након избора одједном она укинути, јер би то била превара бирача. Ми смо предизборна коалициона листа, постизборни опозициони клуб и не трежим ништа што не пише у закону, само тражим да се уједначе законске норме. Ако инсистирате на томе да наш предлог буде понуђен као алтернатива, тражићемо да Радна група прекине рад”, казао је Даниловић.
Он је упитао да ли је поштено да Фронт који има 20 мандата, буде третиран као да има пет, шест или седам мандата. “Фронт на то неће пристати”.
Симовић је казао да предлог ДФ-а није прихватљив јер још није дефинисано питање, како је рекао “излазних стратегија у односу на изборне коалиционе наступе”. “Нема излазних стратегија, јер током мандата долази до проблема у функциониснају коалиција. Поставља се питање шта тада”.
Даниловић је навео да “оног тренутка када не буде функционисала изборна листа, нека то право припада најјачој партији”.
Милутин Ђукановић из Форнта казао је да или треба примијенити и за опозицију Донтов количник или да се предложи онај ко добије највише потписа опозиционих посланика.
Невен Гошовић из Социјалситичке народне партије сматра да треба да остане постојеће рјешење, односно да право предлагања кандидата за стални састав општинских изборних комисија припада политичким партијама, без обзира наступају ли самостално или у калицији.
“Може се десити да у коалицији шест, седам партија освоје по два или три мандата, па да она има предност у односу на партију која освоји 14 мандата. Зато сматрам да треба задржати постојеће рјешење”, казао је Гошовић.
Азра Јасавић из Позитивне сматра да то право треба да припада партијама, а не коалицијама.
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
